Познато је да је Холандија стари и угледни члан „евро-атлантске породице“, тј. ЕУ и НАТО, и да ужива све погодности које чланство у том ексклузивном клубу обезбеђује. Међутим, поставља се питање да ли ће холандски грађани бити спремни да, ради одржавања сребреничког мита, плате можда и прву озбиљнију последицу свог удобног статуса, поготово када их она буде „ударила по џепу“ – и то само њих међу свим ЕУ/НАТО државама...
Видовданска дијалектика је посебна – код ње не може бити синтезе између две супротстављене стварности. Као што у време Кнеза Лазара нису могли „и царство земаљско и Царство небеско“ па тако ни „и Турска и Косово“, тако ни данас, захваљујући самим ЕУропљанима, не могу „и Европа и Косово“. То је нешто што сада треба да се јасно и гласно артикулише – са чврстином којом је Лазар Хребељановић уочи Видовдана 1389. направио свој бесмртни избор.
Србија се још увек није опоравила од свог кобног корака од 1.12.1918. Због своје југословенске опредељености, она није имала хомогену српску војску с којом је могла да се суочи са фашистичком агресијом неких 20-ак година касније, већ мултинационалну, чији је распад значио и распад државе. Није имала хомогеност која би спречила извођење интернационалистичке револуције на свом тлу, револуције која ће српски елемент касније испарцелисати по линијама данас међународно признатих бивших југословенских република...
Разлог за англо-америчко заташкавање либијске потернице лежао је у чињеници да је британски МИ6 1996. платио 100.000 фунти ћелији ал-Каиде у Либији, тзв. Исламској борбеној групи, за убиство Моамера Гадафија, те да би бин-Ладеновим хапшењем неке „незгодне“ чињенице могле да изађу на видело... Још један „незгодан“ момент, који Французи не наводе, лежао је у чињеници да је управо 1998, по сведочењима албанских служби, бин-Ладен координирао терористе у Албанији који су се тамо обучавали а затим пребацивали на Косово и Метохију...
Најављени улазак у политичку арену национално оријентисаних НВО представља нови моменат... Ако, пак, таква отвореност ка склапању савеза у националном блоку буде изостала, и ако не дође до активне, делатне сарадње „на терену“ која би анимирала ширу национално-опредељену популацију, ни најцрњи сценарио Народне скупштине без и једне национално-оријентисане групације није искључен. Међутим, ако се то деси, ипак би мања кривица за то лежала на новим снагама, од којих се ипак не може очекивати да вечно „чекају Годоа“...
Овај догађај ће имати шире последице и у самом национално-оријентисаном бирачком телу, уклањајући многе недоумице, бар када је реч о ставу према Напредњацима...
На првом месту, јасно је да је, после садашњих световних власти у Србији, преовлађујућа струја међу архијерејима СПЦ решила да искористи поменути јубилеј како би позвала папу да посети Србију, и да је ствар само у процени најповољнијег тренутка да се то и званично обелодани. То се може „прочитати између редова“ патријархове изјаве. Питање је – зашто се јавности Србије овакве ствари саопштавају „између редова“, уместо да се отворено каже оно што је већ очигледно?..
...Чак и ако се оптужбе и формално докажу, ако се хиљадупостотно (уместо садашњих стопостотно) утврди да је Тачи злочинац у равни Менгелеа, а ако се тзв. међународна заједница ипак не „одреди“ (нпр. кад Тачи, као Туђман и Изетбеговић, умре природном смрћу), онда ће, разуме се, Србија да преговара и са Менгелеом.
После нереда изазваних државно-организованом геј-парадом, сваки београдски момак са каменицом овдашње власти може неодољиво подсећати не само на његове палестинске вршњаке већ, изгледа, и на муџахедине у Босни, вехабије у Рашкој, арбанашке нарко-терористе на КиМ...
Приближавају се председнички избори 2012. године. Чавес, према анкетама, нема супарника. Када би избори били данас он би апсолутно био победник. Зато САД, користећи искуство из Туниса, Египта и Либије, покушавају да у самој земљи створе унутрашња огњишта. На дневном реду је дошла дестабилизација Венецуеле!..
