Данас: 04.12.2016 Ажурирано 12:27 | Изаберите датум RUS | ENG | SRB
 
 
на почетну страну мапа сајта напишите писмо
Додај у листу омиљених сајтова RSS


ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ
О нама
Аутори
Контакт
    Ода радости што ништа нисмо криви Хрватима  
    Војна тајна, војне службе, Кобре – одбрана...  
    Босанска муниција у Украјини  
  ГЛАВНА РУСИJА ПОЛИТИКА ЕКОНОМИJА КОСОВО И МЕТОХИJА НОВОРУСИЈА АУТОРСКА КОЛУМНА  
 
 
 
ПРЕПОРУЧУJЕМО
 
ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: РЕАЛПОЛИТИКА
 
Велики амерички брат: Бивши шеф ЦИА контролише највише медија у Србији!
све ставке
 
 
 
Вести
 
 
КОМЕНТАР ФСК. Етика државе Србије...

Вучић одлучио да усрећи Србију „још ближим односима са САД”...

Hrvatski ratni veterani i navijači stigli u Ukrajinu...

Кијевски режим покушао са истовременим нападом на целом фронту, али био - одбијен...

Vučić i Nuland o mogućnostima snabdevanja Srbije gasom...

Lavrov: Kosovu nije ni data prilika da ima referendum kao Krim!...

Изгледа да је пад цена нафте зауставио нови краљ Саудијске Арабије...

Albanci sa Kosova i dalje beže u Evropu...

Окупиране територије постају члан ФИБА!...

Напредњаци распродају преостало наоружање...

све вести
 
 
 
Фејсбук
 
 

 
 
 
назад верзија за штампу
 
КОСОВО И МЕТОХИJА

ОКУПАТОРИ РАСПРОДАЛИ СВЕ ШТО ЈЕ СРПСКО НА КиМ

Иван НИНИЋ | 04.07.2011 | 09:05
 

Потпаролка тзв. „Косовске агенције за приватизацију“ недавно је упозорила власт у Србији да не може продавати имовину која се налази на територијама бивших република СФРЈ, а пре свега у Србији и Црној Гори. Како је саопштено из шиптарске квази институције, таква продаја је „незаконита“, јер је у питању имовина предузећа која су у власништву „Републике Косово“1). Према тврдњама директора Министарства иностраних послова тзв. државе „Косово“ Рамуша Тахириа, реч је имовини 172 предузећа са Косова и Метохије (КиМ), која је дислоцирана у државама бивше СФРЈ, а чији повраћај ће „Приштина ускоро затражити“2).

Оваква замена теза и арогантан наступ само илиуструју десетогодишњи континуитет варварске политике коју срповоде шиптарске власти, а на шта режим у Београду нема никакав одговор осим напамет научених „фраза“. Привидни дијалог на релацији Београд-Приштина до сада није дотакао један од кључних проблема у јужној српској покрајни, а то је питање враћања отете имовине и прекид са даљом продајом предузећа чији је власник Република Србија. Према речима српског министра за КиМ Горана Богдановића, Приштина „бежи од те теме на све могуће начине“3).

Званични подаци говоре да је у последње три деценије Република Србија, у развој КиМ уложила око 18 милијарди долара. Улагања државе у привреду КиМ премашују 140 милиона евра, а државни Фонд за развој има власничке уделе у око 150 предузећа на територоји КиМ. Подаци Привредне коморе Србије говоре да су потраживања српских предузећа на КиМ, по основу власништва, угагања и кредита око 190 милиона евра4). Међутим, од када је 1999. године успостављена принудна управа Кфора и Унмик-а на КиМ, блокирана су сва потраживања, као и права управљања и располагања српским предузећима и њиховом имовином.

До маја месеца 2011. године, шиптарске институције на КиМ продале су укупно 630 предузећа, која су била у власништву Републике Србије и то за свега 512 милиона евра. Од 2010. године Косовска агенција за приватизацију спроводи и процес ликвидације српских друштвених предузећа, тако што се распродаје замљиште, зграде, опрема, магацини и др. имовина. Само по том основу, шиптарске власти су у Приватизациони фонд Косовске агенције за приватизацију приходовале 33 милиона евра5).

УНМИК „креатор“ распродаје на КиМ

Шиптарске власти на КиМ свакако не би смогле храбрости да крену у распордају 630 српских предузећа да за то нису имале правну, административни и логистичку подршку међународних фактора и то пре свега КФОРА-а (НАТО), УНМИК-а, ММФ-а, ОЕБС-а, Светске банке, а касније и ЕУЛЕКС-а. Све је почело у јуну 1999. године када је Резолуцијом 1244 СБ УН установљена принудна војна и цивилна мисија КФОР-а и УНМИК-а на територији КиМ. Представник УНМИК администрације 2002. године донео је прву уредбу о успостављању Косовске поверилачке агенције, коју је изменио и проширио новом уредбом из 2005. године6).

Овом новоформираном телу је поврено „управљање друштвеним предузећима и другим облицима имовине која су регистрована и налазе се на КиМ“ и дато је право да „оснива подружнице друштвених предузећа и продаје деонице истих“. А посебним уредбама УНМИК-а из 2003. и 2004. године, регулисано је право „продаје-преноса имовине на трећа лица“7). Другим речима, програм приватизације на КиМ је отпочео успостављањем Косовске поверилачке агенције (КПА), којој је УНМИК, под окриљем резолуције СБ УН, дао овлашћење и „одрешене руке“ да „комада“ и распродаје сва „јавна добра на територији КиМ“.

Да су КФОР и УНМИК све време радили на изградњи институција самопрокламоване државе „Косово“ говори и податак да је у августу 2008. године, дакле шест месеци након једностране сецесије, Косовска поверилачка агенција претворена у Косовску агенцију за приватизацију (КАП)8). Законом Скупштине Косова о КАП, ово институција је установљена као „независно јавно тело“ и правни следбеник КПА, надлежна за управљање и располагање имовином на територији КиМ9). На челу КАП је Управни одбор који је састављен од 3 међународна директора које именује Међународни цивилни представник (Унмик/Еулекс) и 5 директора које именују шиптарске власти.

КАП је практично основана и има овлашћења дата у инструкција Анекса 7. „Предлога за свеобухватно решење статуса Косова“, чији је аутор био специјални изасланик генералног секретара СБ УН Марти Ахтисари10). Овим документом је предвиђено да непокретна и покретна имовина, као и предузећа СРЈ и Републике Србије „пређе у власништво Косова“, и да повереништво над њом врши КАП. Ахтисари је до детаља дао инструкције како КАП треба да функционише, а годину дана касније Скупштина Косова је то преточила у Закон о КАП11).

Улога Светске банке и ММФ-а

Поред КФОР-а који је уз помоћ „дугих цеви“ војника НАТО-а пружао подршку шиптарима да распродају српска предузећа, УНМИК-а који је административним уредбама дао легалитет шиптарским „квази“ институцијама, ни Светска банка није седела скрштених руку. Наиме, у једном од својих извештаја о економији Косова и Метохије из 2004. године, Светска банка износи став да су „приватизација и ликвидација предузећа у друштвеној својини добро напредовали“ и даје препоруку да инвестиције захтевају „убрзану приватизацију“. Ова институција у свом документу такође констатује да је за „многе случајеве ликвидације највреднији део активе земљиште“, те да би приватизација тог земљишта могла да „омогући експанзију постојећих фирми и развој нових“11).

Осим континуираниог „ветра у леђа“ Светска банка је подршку шиптарским властима јасно показала августа 2009. године, када је извршила отпис 500 милиона долара дуга13). Реч је о новцу који је Република Србија до 1999. године позајмљивала за развој привреде и предузећа на КиМ. Може се рећи да је Светска банка таквим гестом директно извршила удар на суверенитет Републике Србије, јер ако је дуг отписан то значи да је истог тренутка „отписана“ и територија.

Јасну подршку лажној држави „Косово“, ММФ и Светска банка пружили су 29. јуна 2010. године, када су у Стејт департменту у Вашингону, председник Косова Фатмир Сејдиу и премијер Хашим Тачи, потписали приступнице за пријем Косова у чланство ових институција14). Тада је Сејдиу потврдио да ће „Косово дисциплиновано спроводити политику Светске банке и ММФ-а“, а касније се испоставило да таква политика, између осталог, подразумева приватизацију преосталих српских предузећа на територији КиМ. Годину дана касније, 27. марта 2010. године, ММФ је одобрио први кредит од 110 милиона евра тзв. држави „Косово“, и то како сам премијер Тачи признаје „под веома повољним условима“15).

Већ у марту 2011. године, испоставило се да шиптарске власти, под претњом озбиљног финансијског колапса, уз изговор „структуралне реформе економије Косова“, а уз асистенцију и сагласност ММФ-а, улазе у процес приватизације „Поште Косова“ и „Телекома Косова“ (ПТК)16). Према ставовима шиптарске Владе приватизација ПТК-а представља „део укупног пакета реформи јавних предузећа, у складу са аранжманом Kосова са ММФ-ом“17). С тим у вези, шиптарске власти су чак одржале и састанак са представницима ММФ-а и амбасадорима земаља које су заинтересоване да „инвестирају“ на Косову.

Окупација „Телекома“ и „Трепче“

Нема сумње да је нјављена продаја ПТК-а противзаконита, јер је реч о имовини која је у власништву Републике Србије. Подаци говоре да имовина „Телеком Косова“ чини 7,5 одсто укупне имовине компаније „Телеком Србија“ и да је 1999. године само фиксна телефонија на КиМ износила преко 77 милиона евра. Тренутно „Телеком Косова“ са око милион корисника заузима 70 одсто тржишта у систему мобилне телефоније на КиМ и покрива 97 одсто територије КиМ18). Подстрекивањем шиптарских власти да продају ПТК под изговором „буџетског дефицита“ са којим се суочава тзв. држава „Косово“, ММФ заправо омогућује отимање преко 130 поштанских и телекомуникационих објеката у корист и за рачун западних компанија.

Интересовање за преузимање доминантне улоге у сфери телекомуникација на територији КиМ и куповину ПТК показало је чак 11 компанија које су учествовале на скупу, у организацији шиптарских власти19). Међу њима су биле америчконемачкекомпаније"Аксос капитал"и "Бедминстер капитал", фирма "Кејбл и вајрлес" са капиталом Енглеске и Монака, "Голдмарк телекомуникејшн" и ЛТД из Енглескеи др.Међутим, постоје индиције да ће ПТК највероватније, преко „Телекома Хрватске“ или преко „Телекома Аустрије“, завршити у рукама немачког „Дојче Телекома“.

Приватизацијом ПТК-а која важи за једну од највећих и науспешнијих компанија која је под окупацијом, шиптарске власти и међународне институције улазе у финиш распродаје српске имовине. Исто тако нема дилеме да ће, оне гиганте које не буду продали, шиптари наставити да експлоатишу за своје потребе, као што то активно чине од 1999. године. У том смислу неизвесна још увек и судбина српске „Трепче“ која представља највећи индустријско-рудни комбинат у Европи. Реч је о рудном богатству које има резерве олова и цинка од преко 50 милиона тона, а који је ратне 1999. године бележио производњу олова и цинка од око 564.000 тона!

Уз логистику Бернара Кушнера, а под изговором „непридржавања еколошких стандарда“, око 900 припадника КФОР-а окупирало је „Трепчу“ августа 2000. године. УНМИК администрација је узурпирала и под своју управу преузела целокупну имовину „Трепче“, а комбинат је подељен на два дела, шиптарски „Трепча-УНМИК југ“ и српски „Трепча-УНМИК север“20). Више од једне деценије „Трепча“ је у колапсу и питање је дана када ће шиптари за њену продају добити „зелено светло“ од стране међународних институција. Изгледа да је и тај дан веома близу, јер су шиптарске власти, почетком априла 2011. године, најавиле да давањем концесије намеравају да приватизују „Трепчу“.

Шта ОЕБС ради на КиМ?

Док режим у Београду потпуно мирно посматра како шиптарске власти спроводе пљачку српске имовине на КиМ, управо то исто чине све оне међународне институције које активно раде на изградњи и легализацији лажне „НАТО државе“. Једна од таквих институција је и ОЕБС која према Резолуцији СБ УН 1244 има мандат да надгледа усаглашеност система правосуђа на Косову са домаћим законима и међународним стандардима људских права.

У једном од својих извештаја из маја 2008.године, ОЕБС уочава многе неправилности у процесу приватизације на КиМ21). Међутим уместо да санкционише одговорне, ОЕБС својим препорукама „подучава“ шиптарске институције како да треба да наставе са распродајом српске имовине. „Поверилачка агенција мора да оконча реорганизације и ликвидације, као што је ¢Трепча¢која је започета, али још није окончана“, сугерише ОЕБС. Ова институција у својим препорукама налаже промену појединих уредби УНМИК-а „како би се обезбедило да судске одлуке буду ослобођење политичког утицаја“. ОЕБС запажа да се у поступку приватизације шиптарски судови нигде не објављују судске одлуке, непрописно се преузимају судске надлежност, одлажу се судски поступци, адвокати не познају довољно законе, итд.

Дакле, дванаест година након успостављања принудне, међународне управе на КиМ, постало је јасно да је део територије Републике Србије окупиран у намери да одмах потом буде варварски опустошен, опљачкан и распродат. Парадокс је у томе што у „удруженом злочиначком подухвату“ активно учествују све оне међународне институције којима је задатак да штите међународни правни поредак.

Напомене:

1) Извор: Радио „Слободна Европа“, 10.2.2011.

2) Извор: Радио „Слободна Европа“, 26.4.2011.

3) Извор: Радио телевизија Србије, 26.4.2011.

4) Податке јавности презентовао министар за КиМ у Влади Републике Србије.

5) Извор: „ЈУГпресс“, 6.5.2011.

6) Уредбе УМНИК-а бр: 2002/12 и бр: 2005/18.

7) Уредбе УМНИК-а бр: 2003/13 и бр: 2004/45.

8) Скупштина Косова је 17.2.2008. године усвојила Деклерацију о једностраном проглашењу Републике Косово као суверене и независне државе.

9) Закон Скупштине Косова број: 03/L/067 o КАП усвојен је 21.5.2008.године.

10)  Народна скупштина Републике Србије је 14.2.2007. године усвојила резолуцију којом је одбацила „Предлог за свеобухватно решење статуса Косова“ Мартија Ахтисарија, који се коликвијално назива „Ахтисаријев план“.

11)  Средином 2007. године у српским медијима се појавила вест да је аутор „Свеобухватног предлога за решење статуса Косова“ М.Ахтисари прмао мито од албанске мафије. Наводе немачке обавештајна служба (БНД) је Ахтисари примио мито потврдио је Глобални информативни систем, као и председник америчког савета за КиМ Џим Цатрас.

12) Извештај Светске банке („Косово: економски менорандум“) бр: 28023-КОС, 27.4.2004.године.

13) Извор: „Вести“, 11.4.2011. године.

14) Извор: Агенција „Бета“, 29.6.2009.

15) Извор: Агенција „Танјуг“, 27.5.2010.

16) Извор: „Private sector particicpation project in PTK“ (www.ptk-piu.org), 19.5.2011.

17) Извор: Портал „SETimes“ (www.SETimes.com.), 4.11.2010.

18) Извор: „Вечерње Новости“, 10.8.2010.

19) Извор: Агенција „Танјуг“, 25.3.2010.

20) Видети текст: „Како лешинари черупају српску Трепчу“, аутор: Иван Нинић, (http://www.standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/5229-ivan-nini-kako-leinari-erupaju-srpsku-trepu.html), август 2010.

21) Извештај Одељења за надгледање/Одсека за владавину права ОЕБС-а („Приватизација на Косову: Судска ревизија одлука Косовске повереничке агенције од стране Специјалне коморе Врховног суда Косова“), мај 2008.

 
Тагови: ОЕБС Косово и Метохиjа Србиjа
 

 
Рејтинг: 4.9 (11)      Ваша оцена: 1 2 3 4 5     
 
Пошаљи е-поштом

Наслов коментара
 
Да би додали коментар, Логујте се или Пријавите се
 
 
 
Ауторска колумна
    Дмитриј СЕДОВ

Звездасто-пругасте гаћице и STRATFOR

Већ су прошли сви рокови да се Срби као нација доведу у стање једноумља. Уосталом, европска заједница се сагласила да овој слабо развијеној нацији  дозволи приступ у ЕУ. Остаје само да сачекамо када ће се сменити неколико покољења Срба и нација ће се одједном наћи у просперитетном и слободном свету. Чини се да би становништво Србије требало да се радује, да учи Статут ЕУ, биографију британских краљица и да саставља маршруте одласка на одмор на азурне лагуне Малдива.

08.02.2015
 
 
 
 
 
 
Кључне речи
 
 
 
"албански фактор" "Беркут" "Гаспром" "Дреничка група" "Никад граница" "Образ" "Пиштољка" "Хјуман рајтс воч" Apple Arctic Sunrise aлбанска мафиjа BIS CANVAS Charlie Hebdo EBRD FBI Goldman Sachs Google Greenpeace Heartland Institute ICG JAT Jединствена Русиjа JНА NPSS NSA Opus Dei Osiguravajuće društvo "Lojd" PRISM Pussy Riot Pазвојна банка RWE SHIK Standard end Purs USAID ЈУЛ Агенцијa за међународни развој Ал Џазира Ал каида Алијанса ново Косово Амнести Интернационал АНА Антикорупцијска лига Балкана Арапска лига Армија БиХ АСЕАН Аушвиц (Освенцим) Б92 БИА Билдербершка група Биро демократских институција Блеквотер Боко Харам БРИК БРИКС Бритиш Петролеум Велики оријент вехабије Витезови Темплари Више јавно тужилаштво у Београду Воjска Косова Војска Републике Српске ВРС Г20 Газпромнјефт Гасни пројекат ТАПИ гасовод Тапи глобална элита Гниланска група ГРУ група Г20 Демократска партија Косова Демократска странка Демократска странка Србије Демократски савез Косова Десни сектор диаспора дивизијa СС „Галичина“ Документациони центар Веритас Државна Дума Државна Дума Руске Федерације ДСК Евразијска унија Евроазијски Савез ЕвроПРО Европска унија Европски суд за људска права Есмарк ЕУЛЕКС Еуропол ЕЦБ Жандармеријa Жута кућа Заједница независних држава затвор "Гвантанамо" ЗНД Интерпол Исак фонд ИСИС Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ) Источна алтернатива КАНВАС Канцеларија Војводине у Бриселу козаци Конгрес САД Косовска полицијска служба (КПС) Косовске безбедносне снаге (КБС) КПС КФОР ЛГБТ лет МХ-17 Либерално демократскa партијa Лигa социјалдемократа Војводине Лига арапских држава логор Јасеновац Лукојл МАГАТЕ Међународни кривични суд Међународни олимпијски комитет Међународни преостали механизам за међународне кривичне трибунале (МПММКТ) Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале Међународни суд у Хагу Међународни трибунал за бившу Југославију медијска кућа Би-Би-Си МИ5 МИ6 МИНТ МКС Млада Босна ММФ Монсанто Мосад Моссад Муслиманска браћа Муслиманско братство нарко-картел "Камила" Народна банка Србије НАТО Нафтна индустрија Србије Нација ислама НБС НДХ неолиберални капитализам Нефтегазинкор НИС Нови Стандард Номоканон НОПО ОВК ОВПБМ ОДКБ одред Ел Муџахедин ОЕБС ОПЕК Оптима група Организација за исламску сарадњу ОУКБ ОХР Парламентарна скупштина СЕ Пентагон покрет "Огорчени" Покрет Несврстаних Покрет „Самоопредељење” Португалиjа Праведна Русија Православна црква пројекат Јужни ток Пројекат Набуко пројекат ХААРП радикални исламисти Римско-католичка црква РМК „Трепча“ Руска медицинска мисиjа Руска Православна Црква Руски дом Руски образ Сајентолошка црква сајт "Викиликс" Савез кјокушинџуцу Србије Савезна Држава Русије и Белорусије Савет безбедности Уједињених нација САНУ САО Крајина СБ УН Сбербанк Сбербанка Свјетска банка светска нарко-мафија Светска трговачка организација (СТО) Светска трговинска организациjа СИРИЗА Скупштинa АП Косова и Метохије Скупштина Србиjе Слободни зидари СНВ СНП "Наши" Социјалистичка партија Србије СПС Србијагас СРБски ФБРепортер Српска напредна странка Српска Православна Црква Српска радикална странка Српски сабор Двери Стејт департмент Стратфор ТВ Пинк Телеком Србије ТНК-БП Трепча Трилатерална комисија Уједињенe нацијe Уједињени региони Србије Украјинскa гркокатоличкa црквa Украјинскa устаничкa армијa (УПА) УНЕСКО УНМИК УНПРОФОР УСДЕА ФАТАХ Фонд стратешке културе Форум земаља-извозница гаса (ФСИГ) Фридом хаус ФРС ФСБ ХААРП ХАМАС ХДЗ Хезболлах Хрватска демократска заједница БиХ Царинска унија Царински савез Центар Симон Виезентал ЦЕСИД ЦИА ЦНН Црвена звезда Црна рука Шангајска организација за сарадњу (ШОС) шиптари шиптарска „Ослободилачка национална армија” „Роснефт“ „Самоопредељење“ „Симпо“ „Форбс“
 
 
 

Прештампавање материјала са сајта поздрављамо под условом позивања на електронско издање "Фонд стратешке културе" (srb.fondsk.ru)

 

           

 
 
© Фонд Стратешке Културе

RSS

Главна Политика Историja и култура Архива Аутори Рекомендуемое
  Економиjа Ауторска колумна О нама Контакт

Яндекс.Метрика

 

Иван НИНИЋ


све ставке