Данас: 26.05.2017 Ажурирано 12:27 | Изаберите датум RUS | ENG | SRB
 
 
на почетну страну мапа сајта напишите писмо
Додај у листу омиљених сајтова RSS


ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ
О нама
Аутори
Контакт
    Ода радости што ништа нисмо криви Хрватима  
    Војна тајна, војне службе, Кобре – одбрана...  
    Босанска муниција у Украјини  
  ГЛАВНА РУСИJА ПОЛИТИКА ЕКОНОМИJА КОСОВО И МЕТОХИJА НОВОРУСИЈА АУТОРСКА КОЛУМНА  
 
 
 
ПРЕПОРУЧУJЕМО
 
Пријатељска хокејашка утакмица Црвена звезда-Снежни људи из Сибира
 
ГЕНЕРАЛ ПЕТРОВСКИЈ: Општи украјински напад на Доњецк почеће најкасније 20. јануара (ВИДЕО)
све ставке
 
 
 
Вести
 
 
KO JE OVDE LUD? Vučić o medijima: Kurir, Blic i Politika su anti-vladini mediji...

Вучић, Дахлан и Ђукановић: Међународна криминална тројка са Балкана...

Одоше потпуно у руке странаца српско млеко, „Бамби“ и „Књаз Милош“...

Кина и Русија сјајно сарађују: Економски раст упркос свему...

Арапи у муслиманској општини Трново граде гигантски туристички центар...

Група руских посланика одлучила да израчуна колику ратну штету је Немачка нанела СССР...

Дужнички флерт између социјализма и капитализма...

Миланко Шеклер: Чији је наш вишак радника у јавном сектору Србије?...

Вучићу, и они траже дом!...

Армије Доњецке и Луганске Републике среле се – иза леђа Дебаљцева...

све вести
 
 
 
Фејсбук
 
 

 
 
 
назад верзија за штампу
 
АУТОРСКА КОЛУМНА

АНГЛОСАКСОНЦИ МЕРКАЈУ КРУНУ РИМСКОГ ЦАРСТВА (Други део)

Александар ЛЕВЧЕНКО | 14.02.2012 | 00:03
 

О америчком империјализму су написане десетине књига и стотине чланака али, како је 2002. године констатовао Ендрју Басевић, аутор истраживања „Америчка империја: стварност и последице дипломатије САД“-„више се не ради о томе да ли Сједињене Државе треба да постану империјална снага, већ  каква империја они треба да буду“.[1] И у том светлу предавање Д.Р.Фирса и интервју Р.Кагана  су изузетно интересантни. Ако је један од њих оцртао контуре „идеалне империје“ према копијама планова Рима из 2. века нове ере, други није сматрао за потребно чак ни да реда ради помене „цивилизаторску“ улогу САД које су, ако бисмо се шалили, свету донеле слободу и процват. Каган је директно изјавио да, без обзира да ли у Белој кући коло воде демократе или републиканци,  „ни један кандидат не каже да ми нећемо користити силу или нећемо да свет мењамо по узору на наш лик и образ“ (интервју је објављен у години председничких избора).

Професор историје старог века Џеј Руфус Фирс није претерано познат у круговима политиколога. Зато је интерес, који су му 2005. године указали представници фонда „Наслеђе“ требало многе да упозори уколико се тај интерес буде још више ширио. Зато што наведени фонд заузима посебно место међу сличним америчким институцијама, а и не би га узалуд „Њујорк тајмс“ назвао „Партенон у мегалополису конзерватизма“.

Да почнемо од тога, да је газда тог фонда - Маргарет Тачер, лидер британских конзервативаца и премијер Велике Британије у периоду 1979. – 1990. Она је 2005. године изабрала баш тај фонд да би преко њега формирала „Центар Маргарет Тачер за слободу“(Margaret Thatcher Center fo rFreedom). Његова специјалност је „учвршћивање америчко-британских специјалних односа и лидерства САД и Велике Британије преко ширег, трансатланског савезништва“[2]. Уосталом, судећи по преплитању породичних  веза и пословних интереса америчке и енглеске елите на власти, њих баш и не треба нешто посебно јачати. Јер, како је аутору у приватном разговору испричао британски дипломата, Британска империја наставља своје постојање прикривена различитим веловима, а Сједињене Државе представљају њену ударну снагу у делу који се односи на ширење снаге Империје преко целе земаљске кугле.

Не треба се чудити што експерти – рекло би се - по пореклу британског Центра, без обзира на то основну ћелију пројекта Фонда „Наслеђе“ формирају под називом „Америчко вођство“. А у томе је најбоље образложење пројекта. Оно гласи овако: „Слобода и безбедност американаца зависе од америчког глобалног вођства - уколико не буде америчког вођства свет ће постати опаснији…“[3]Испада да ће човечанство да се осећа безбедније само уколико код американаца све буде „да полижеш прсте“. Иначе – тешко свету! Тако да, да се не би тако нешто догодило, свет треба да прихвати лидерство САД као неопходно и неизбежно. Иначе американци у свету неће да се осећају баш удобно. 

Бисерчић у Фонду „Наслеђе“ представља списак  онога што, по мишљењу његовог руководства, смета америчком глобалном вођству. На пример, прва тачка циљева Фонда изгледа овако: „… да се заштити водећа улога Америке у свету од рушилачких поступака терориста, од земаља које се не контролишу, конкурентских снага, антиамеричких политичких покрета и слабих савезника“.

Поставља се питање: да ли постоји нешто, што Америци не би сметало? Чак јој и савезници, ако су слаби, препречују пут!

Трећа тачка је: „Израда стратегије за победу у глобалном рату идеја за слободу и безбедност“. Па објашњава: „као што је Фонд „Наслеђе“ помогао да се направе стратегија и планови за победу у хладном рату, тако он може и треба да направи то исто, како би помогао Америци да победи у глобалном рату идеја за слободу и безбедност“.

Неко би још могао и да посумња: зар је могуће да је „стратегије“ и „планове“ фонда наручило америчко руководство? Очигледно – јесте, ако се погледа ко се бави израдом тих стратегија и коме се оне предају.

На пример, већ помињани члан Савета директора Фонда „Наслеђе“ Роберт Каган је истовремено и старији сарадник Центра САД и Европе Института Брукингс (The Center on the United States and Europe, Brookings Institution). Тај Центар, како је објашњено на његовом сајту, „… помаже дијалог на високом нивоу између САД и Велике Британије…  … нуди независна истраживања и препоруке америчким и британским званичним лицима и политичарима“[4].

Као што видимо –није Центар Маргарет Тачер једини који у САД ради паралелно и за Белу кућу у Вашингтону, и за кућу на Даунинг-стриту 10, у  Лондону. А ако протрчимо по сајтовима других аналитичких центара и универзитета, убедићемо се да се „специјални односи“ САД и Велике Британије налазе у зони повећане пажње америчке „научне мисли“.

Персона Р.Кагана је интересантна и због неких других финеса. На пример, зато што је у време студирања на Јејлском универзитету он постао члан тајног студентског братства „Лобања и кости“ (Skull& Bones). Братство није било тајно зато што о њему нико не зна ништа, већ зато што је то организација „масонског типа“ која има приличан стаж (формирана је 1832. године). Чланови тог друштва су између себе заувек везани заклетвом и често заузимају најважније положаје у америчком естаблишменту, помажу се међусобно у вртоглавом пењању у каријери у политици и другим областима. Као по правилу, у братство се примају представници најбогатијих породица  и политичких династија САД. Његов члан је био председник Џорџ Буш-старији, а после двадесет година и његов син Џорџ Буш-млађи, као и многи службеници њихових администрација на највишим положајима.

 

(На фотографији: Џорџ Буш-старији (лево од сата) 

у групи чланова „Лобања и кости“, 1947.год. – http://en.wikipedia.org/)

 

Како је у ту елиту доспео представник „средње класе“ Каган - није јасно. Треба да се примети да је Јејлски универзитет, који је дао толико утицајних „заштитника демократије“, као универзитет сво време остао научна институција у који жене, на пример, све до 1969. г. нису имале приступ. Још је строжи  био избор у братство. Прва жена у њему је у ту организацију примљена тек 1991. године, па и она после огромног скандала, који замало није  поделио тајно друштво на „конзерватисте“ и „обновљиваче“. Јевреје, а Каган је то по пореклу, због нечег су у почетку позивали врло ретко. По ком критеријуму су бирани – такође није јасно.

 

 

 

Истина, у открићима једног американца постоји  наговештај, уколико се пажљиво погледа симбол тог друштва – цртеж лобање и укрштене кости, а испод њих цифра 322“. Ако се „тројка“ не дира, а „двојке“ окрену за 180 степени удесно  - слика добија прави хомосексуални контекст. Још од оснивања ово  тајно братство оптужују за содомију која је, као, била део његових ритуала. Истина, ништа не може са сигурношћу да се тврди. Али постоје и пристојније варијанте за објашњење тих цифара. Осим тога, у друштво су често позивани млади људи који су постизали врло високе резултате у спорту и који су показивали карактерне особине – као склоност ка лидерству и осећање моралне надмоћи.

Могуће је да је управо због овог последњег Роберт Каган, пошто је завршио универзитет, постао политички саветник конгресмена-републиканца Џека Кемпа, некада познатог фудбалера, и успут – члана масонске ложе бр. 625 из Њујорка, који је имао 33. степен масона Шкотског обреда.[5] С обзиром да је био заштитник  „традиционалних америчких вредности“ Кемп, истина, није имао особину, карактеристичну за републиканце, - заштита права хомосексуалаца[6], али му то није сметало да доцније постане министар у администацији Џорџа Буша-старијег и да два пута учествује у председничкој трци.

Каган је за то време радио у Департману за планирање политике у Спољнотрговинској институцији САД, био је и спичрајтер државног секретара Џорџа Шулца, тринаест година је радио у Карнегијевом фонду, а 2008. године је био старији саветник за спољну политику председничког кандидата из републиканске партије, сенатора-јастреба, Џона Маккејна.

Карактеришући овог политиколога аутори једног чланка о њему[7] су, конкретно, констатовали да Каган машта о „повратку класичног империјализма“ и „говори о враћању на ситуацију са краја 19. века – на период „велике трке“ за колонијалну деобу и припрему Првог светског рата… Атлантисти се надају да ће да се врате јединству САД и Европе из времена хладног рата“, за шта је неопходна „озбиљна ескалација стратегије затегнутости“. Каган, по мишљењу тих  истраживача, „враћа идеологију империјализма Киплинга и Родса … под лицемерном маском супротстављености „демократије“ и „аутократије“ уместо киплинговог „белог човека“ и „дивљака““. Зато је Роберт Каган врло забринут због препорода Русије и у своје је време прекоревао Буша и Чејнија због тога што су „дозволили Путину да учврсти руску државност и скрати директне полуге западне управе Русијом“.

Кагана такође одлично карактерише и то, да је 1997. године он постао кооснивач „Пројекта за нови амерички век“ (ProjectfortheNewAmericanCentury),  да је члан Савета за међународне односе и Америчког комитета за мир у Чеченији. Не тако давно Р.Каган је постао директор невладине организације „Спољнополитичка иницијатива“ (TheForeignPolicyInitiative- FPI), која окупља бивше највише владине чиновнике, дипломате и војна лица. За главне непријатеље Америке чланови FPI, без имало околишења, сматрају Русију и Кину, а не „међународни тероризам“, Иран и остало, чиме остали амерички thinktanksобично прикривају своје праве циљеве.

Како директорат FPI прилази руско-америчким односима јасно је приказано 7. децембра 2011. године у препорукама председнику Бараку Обами о томе како да се понаша према Русији у светлу претходних парламентарних и председничких избора у тој земљи. Те се препоруке своде на три тачке у истом пакету: „напредовање противракетне одбране САД – НАТО …помоћ савезницима САД у Централној Европи“ (у које су аутори због нечега сврстали и Грузију), као и „…напредовање у Русији људских права и грађанског друштва“[8]. Што се тиче последње тачке, симболична је порука „Спољнополитичке иницијативе“ америчким законодавцима да пожуре са слањем Мајкла Макфола, новог амбасадора САД, у Москву како би он успео да што више прошири свој рад пред председничке изборе у Руској Федерацији.

Утицај Роберта Кагана се појачава подршком од стране „породичног клана“. Његова жена, Викторија Нуланд, од 2011. представља спикера Стејтдепартмана, а пре тога је била саветник потпредседника Ричарда Чејнија за Ирак, Авганистан, Либан и Велики Блиски Исток, као и амбасадор САД у НАТО-у.

Брат Роберта Кагана, Фредерик, је аналитичар у Америчком институту за предузимаштво (AmericanEnterpriseInstitute),раније је предавао „стратегију револуција“ у Вест-Поинту и борио се за интервенцију САД у Ираку. Његова жена, Кимберли, је председник Института за истраживање рата (InstitutefortheStudyofWar).И она је раније предавала у Вест-Поинту, на Јејлском и другим универзитетима. 2010. година је на Харварду била уредник издања са врло јасним називом „Империјални тренутак“ (TheImperialMoment). Неколико година је радила у групи консултаната при штабу команданта америчких јединица у Авганистану.

Ето тако се добија оно што се зове „породични посао“. А у Фонду „Наслеђе“ су, осим Кагана, и друге особе, добро познате на постсовјетском простору. На пример: Ариел Коен, Фиона Хил,…

 

 

Коен је аналитичар Фонда „Наслеђе“ и лондонског Међународног института за стратешка истраживања. Стручњак за Русију, Евроазију и Блиски Исток, члан Савета за међународне односе, консултант Беле куће и Конгреса. Његови погледи и склоности за провоцирање се могу илустровати називима његових чланака и цитатима из изјава. На пример: „Кремаљ је у дубокој кризи и није искључено да ће, како би се пажња пребацила на нешто друго, почети рат, на пример на Криму“ (2009.), „САД не смеју да допусте да се поново створи Евроазијска империја“ (2011.), „Претварање Русије у светску економску државу је изазов Обаминој администрацији“ (2009.година) и томе слично.

 

 

Фиона Хил, грађанин Велике Британије, али становник САД, сада је директор Центра САД и Европе на Институту Брукингс (начелник Роберту Кагану), а пре тога је била руководилац секције за Русију и Евроазију у Националном обавештајном савету (National Intelligence Council's- NIC). Специјалност NIC-а је да координише рад комплетног америчког обавештајног друштва, да позива на аналитички рад најјаче универзитете и истраживачке центре, а такође да разрађује директиве за обавештајно коришћење невладиних организација које у интересу Вашингтона раде у другим земљама.

У периоду „шпијунске каријере“ Ф.Хил је била задужена за припрему два изванредна аналитичка извештаја: „Алтернативни сценарији будућности Русије до 2017. године“ и „Стратегија САД на Кавказу и у Црноморско-Каспијском региону“. Оба сведоче о њеној изузетној пристрасности још одавно, као „образоване“ за такве проблеме, за које би се рекло да имају међу собом баш мало везе, какви су  „демократија у Русији“ и енергенти Кавказа и Централне Азије“.

Три сценарија за „будућност Русије“ почињу од најдобронамернијег са гледишта Сједињених Држава: од доласка на власт у Руској Федерацији „либералних интернационалаца“, код којих су за главне фигуре амерички експерти у том периоду сматрали Б. Њемцова, Г.Јавлинског, М.Ходорковског и Г.Каспарова.[9]

Констатујући да је вероватноћа њихове победе у Русији у оквиру устава врло мала, они који су правили извештај нису искључили ни могућност да у некој даљој перспективи на власт дођу „либерални интернационалисти“ као резултат „револуције у боји“. На пример, ако грађани Руске Федерације почну да осећају економске тешкоће због пада цена руских енергената, када Европа смањи њихову потрошњу због неке економске кризе, или када нафта и гас са Кавказа и Централне Азије потеку ка Европи преко Грузије и Турске - као алтернатива за руске испоруке.

Као особину схватања света Фионе Хил може да се сматра  и то, да је 2003. године, (обзиром да је и она, као и Каган, члан Америчког комитета за мир у Чеченији), сматрала да исламисти из Чеченије представљају „борце за слободу“, и негирала њихово учешће у „међународном тероризму“. Управо је Ф.Хил у току  заседања Конгреса убедила америчке законодавце да је несврсисходно да се у списак терористичких организација унесе и Хизб-ут-Тахрир[10]. Тако је америчкој обавештајној служби она дала могућност да са том исламском организацијом успостави тајне контакте, и тако избегне проблеме са америчким законима. Нису прошле ни две године од тада, а терористи Хизб-ут-Тахрира су пуном снагом правили акције у Ферганској долини, подржавајући покушај исламиста да преузму власт у Узбекистану. А сада Фиона Хил гаји нову наду, питајући: „Да ли је „арапско пролеће“ стигло до „руске зиме?“[11]

Може се именовати још много америчких и британских експерата који раде на стварању „појаса затегнутости“ од Гибралтара до Пацифика, али ће то бити само још једна потврда чињенице да у САД има ко да гура империјалне идеје Џеја Руфуса Фирса. Важно је да размотримо знаке из којих видимо да САД већ делују у оквиру концепције повратка на „класични империјализам“, пошто су се разочарали у империјализам са префиксом „нео-„  и да покушамо да размислимо о начину на који би Источни Словени могли да се супротставе стварању англосаксонске глобалне империје.

 

(Наставља се…)



[1]
  The Lessons of the Roman Empire for America Today http://www.heritage.org/research/lecture/the-lessons-of-the-roman-empire-for-america-today

[2]  Robert Kagan,  Rosja i Chiny zagraїaj№ њwiatu // http://wiadomosci.dziennik.pl/wydarzenia/artykuly/68573,rosja-i-chiny-zagrazaja-swiatu.html

[3]  Andrew J. Bacevich, Sr, American Empire: The Realities and Consequences of US Diplomacy (2002)// http://www.foreignaffairs.com/articles/58312/walter-russell-mead/american-empire-the-realities-and-consequences-of-us-diplomacy

[4]  http://www.heritage.org/about/staff/departments/the-margaret-thatcher-center-for-freedom

[5]  Овде и даље погледати:  http://www.heritage.org/initiatives/american-leadership

[6]  http://www.brookings.edu/cuse.aspx

[7] http://freemasonsfordummies.blogspot.com/2009/05/brother-jack-kemp-33-rip.html

[8]  "In His Own Words: Jack Kemp and the Issues". The New York Times. The New York Times Company. 1996-08-11.

[9]  Овде и даље погледатиhttp://left.ru/2008/6/kagan175.phtml

[10]  http://www.foreignpolicyi.org/content/fpi-analysis-moving-beyond-us-russian-%E2%80%9Creset%E2%80%9D

[11] http://hvylya.org/analytics/economics/16818-rossija-ne-upustit-udachu-stsenarii-razvitija.html

 

 

 
Тагови: Велика Британија Русија САД
 

 
Рејтинг: 4.8 (11)      Ваша оцена: 1 2 3 4 5     
 
Пошаљи е-поштом

Наслов коментара
 
Да би додали коментар, Логујте се или Пријавите се
 
 
 
Ауторска колумна
    Дмитриј СЕДОВ

Звездасто-пругасте гаћице и STRATFOR

Већ су прошли сви рокови да се Срби као нација доведу у стање једноумља. Уосталом, европска заједница се сагласила да овој слабо развијеној нацији  дозволи приступ у ЕУ. Остаје само да сачекамо када ће се сменити неколико покољења Срба и нација ће се одједном наћи у просперитетном и слободном свету. Чини се да би становништво Србије требало да се радује, да учи Статут ЕУ, биографију британских краљица и да саставља маршруте одласка на одмор на азурне лагуне Малдива.

08.02.2015
 
 
 
 
 
 
Кључне речи
 
 
 
"албански фактор" "Беркут" "Гаспром" "Дреничка група" "Никад граница" "Образ" "Пиштољка" "Хјуман рајтс воч" Apple Arctic Sunrise aлбанска мафиjа BIS CANVAS Charlie Hebdo EBRD FBI Goldman Sachs Google Greenpeace Heartland Institute ICG JAT Jединствена Русиjа JНА NPSS NSA Opus Dei Osiguravajuće društvo "Lojd" PRISM Pussy Riot Pазвојна банка RWE SHIK Standard end Purs USAID ЈУЛ Агенцијa за међународни развој Ал Џазира Ал каида Алијанса ново Косово Амнести Интернационал АНА Антикорупцијска лига Балкана Арапска лига Армија БиХ АСЕАН Аушвиц (Освенцим) Б92 БИА Билдербершка група Биро демократских институција Блеквотер Боко Харам БРИК БРИКС Бритиш Петролеум Велики оријент вехабије Витезови Темплари Више јавно тужилаштво у Београду Воjска Косова Војска Републике Српске ВРС Г20 Газпромнјефт Гасни пројекат ТАПИ гасовод Тапи глобална элита Гниланска група ГРУ група Г20 Демократска партија Косова Демократска странка Демократска странка Србије Демократски савез Косова Десни сектор диаспора дивизијa СС „Галичина“ Документациони центар Веритас Државна Дума Државна Дума Руске Федерације ДСК Евразијска унија Евроазијски Савез ЕвроПРО Европска унија Европски суд за људска права Есмарк ЕУЛЕКС Еуропол ЕЦБ Жандармеријa Жута кућа Заједница независних држава затвор "Гвантанамо" ЗНД Интерпол Исак фонд ИСИС Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ) Источна алтернатива КАНВАС Канцеларија Војводине у Бриселу козаци Конгрес САД Косовска полицијска служба (КПС) Косовске безбедносне снаге (КБС) КПС КФОР ЛГБТ лет МХ-17 Либерално демократскa партијa Лигa социјалдемократа Војводине Лига арапских држава логор Јасеновац Лукојл МАГАТЕ Међународни кривични суд Међународни олимпијски комитет Међународни преостали механизам за међународне кривичне трибунале (МПММКТ) Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале Међународни суд у Хагу Међународни трибунал за бившу Југославију медијска кућа Би-Би-Си МИ5 МИ6 МИНТ МКС Млада Босна ММФ Монсанто Мосад Моссад Муслиманска браћа Муслиманско братство нарко-картел "Камила" Народна банка Србије НАТО Нафтна индустрија Србије Нација ислама НБС НДХ неолиберални капитализам Нефтегазинкор НИС Нови Стандард Номоканон НОПО ОВК ОВПБМ ОДКБ одред Ел Муџахедин ОЕБС ОПЕК Оптима група Организација за исламску сарадњу ОУКБ ОХР Парламентарна скупштина СЕ Пентагон покрет "Огорчени" Покрет Несврстаних Покрет „Самоопредељење” Португалиjа Праведна Русија Православна црква пројекат Јужни ток Пројекат Набуко пројекат ХААРП радикални исламисти Римско-католичка црква РМК „Трепча“ Руска медицинска мисиjа Руска Православна Црква Руски дом Руски образ Сајентолошка црква сајт "Викиликс" Савез кјокушинџуцу Србије Савезна Држава Русије и Белорусије Савет безбедности Уједињених нација САНУ САО Крајина СБ УН Сбербанк Сбербанка Свјетска банка светска нарко-мафија Светска трговачка организација (СТО) Светска трговинска организациjа СИРИЗА Скупштинa АП Косова и Метохије Скупштина Србиjе Слободни зидари СНВ СНП "Наши" Социјалистичка партија Србије СПС Србијагас СРБски ФБРепортер Српска напредна странка Српска Православна Црква Српска радикална странка Српски сабор Двери Стејт департмент Стратфор ТВ Пинк Телеком Србије ТНК-БП Трепча Трилатерална комисија Уједињенe нацијe Уједињени региони Србије Украјинскa гркокатоличкa црквa Украјинскa устаничкa армијa (УПА) УНЕСКО УНМИК УНПРОФОР УСДЕА ФАТАХ Фонд стратешке културе Форум земаља-извозница гаса (ФСИГ) Фридом хаус ФРС ФСБ ХААРП ХАМАС ХДЗ Хезболлах Хрватска демократска заједница БиХ Царинска унија Царински савез Центар Симон Виезентал ЦЕСИД ЦИА ЦНН Црвена звезда Црна рука Шангајска организација за сарадњу (ШОС) шиптари шиптарска „Ослободилачка национална армија” „Роснефт“ „Самоопредељење“ „Симпо“ „Форбс“
 
 
 

Прештампавање материјала са сајта поздрављамо под условом позивања на електронско издање "Фонд стратешке културе" (srb.fondsk.ru)

 

           

 
 
© Фонд Стратешке Културе

RSS

Главна Политика Историja и култура Архива Аутори Рекомендуемое
  Економиjа Ауторска колумна О нама Контакт

Яндекс.Метрика

 

Александар ЛЕВЧЕНКО


све ставке