Данас: 26.05.2017 Ажурирано 12:27 | Изаберите датум RUS | ENG | SRB
 
 
на почетну страну мапа сајта напишите писмо
Додај у листу омиљених сајтова RSS


ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ
О нама
Аутори
Контакт
    Ода радости што ништа нисмо криви Хрватима  
    Војна тајна, војне службе, Кобре – одбрана...  
    Босанска муниција у Украјини  
  ГЛАВНА РУСИJА ПОЛИТИКА ЕКОНОМИJА КОСОВО И МЕТОХИJА НОВОРУСИЈА АУТОРСКА КОЛУМНА  
 
 
 
ПРЕПОРУЧУJЕМО
 
Пријатељска хокејашка утакмица Црвена звезда-Снежни људи из Сибира
 
ГЕНЕРАЛ ПЕТРОВСКИЈ: Општи украјински напад на Доњецк почеће најкасније 20. јануара (ВИДЕО)
све ставке
 
 
 
Вести
 
 
KO JE OVDE LUD? Vučić o medijima: Kurir, Blic i Politika su anti-vladini mediji...

Вучић, Дахлан и Ђукановић: Међународна криминална тројка са Балкана...

Одоше потпуно у руке странаца српско млеко, „Бамби“ и „Књаз Милош“...

Кина и Русија сјајно сарађују: Економски раст упркос свему...

Арапи у муслиманској општини Трново граде гигантски туристички центар...

Група руских посланика одлучила да израчуна колику ратну штету је Немачка нанела СССР...

Дужнички флерт између социјализма и капитализма...

Миланко Шеклер: Чији је наш вишак радника у јавном сектору Србије?...

Вучићу, и они траже дом!...

Армије Доњецке и Луганске Републике среле се – иза леђа Дебаљцева...

све вести
 
 
 
Фејсбук
 
 

 
 
 
назад верзија за штампу
 
АУТОРСКА КОЛУМНА

Првих стотинак председничких дана – књига утисака

Александар ПАВИЋ | 05.09.2012 | 00:01
 

 

Некако се не стиче утисак да је последњег дана августа прошло већ три месеца откако је нови председник Србије, Томислав Николић, положио заклетву пред посланицима Народне скупштине Србије. С обзиром да је после тог чина уследио традиционално “мртви” летњи период српске политичке сцене – осим у тренди летовалиштима у којим њени демократски “хероји” традиционално показују врло живу активност у трошењу транспарентно стеченог иметка – а да је нова влада положила заклетву тек 27. јула, правог времена за оцењивање ће тек бити, а чини се да ће крајем септембра већ моћи да се да много озбиљнија оцена почетка Николићевог мандата. Неки општи утисци се ипак могу изнети.

Међу најпозитивније тековине се може уврстити чињеница да је бивши председник Тадић скоро нестао из медија. Одсуство његових вишеструких дневних појављивања на телевизији, или његових фотографија, “историјских” државничких изјава, покушаја шала, лекција нацији или, најгоре, извињења упућених традиционалним српским “добротворима” у име свих живих и уснулих Срба на насловној страници бар неких дневних новина – може се окарактерисати као највећи добитак који је већинска Србија стекла на ђурђевданској лутрији званој избори. Од непроцењивог значаја за већ тешко нарушено психолошко стање нације без сумње представља медијско “дилитовање” човека који је не самофиналиста за најодговорније за финансијску, политичку и стратешку катастрофу с којом се Србија тренутно суочава, већ и који је, упркос тој опште познатој чињеници, себе аутистично представљао – и, још горе, чини се доживљавао – као главног “едукатора” и васпитача нације, спремног да у сваком тренутку и на сваком месту дели лекције из приручника бриселске школе лепог понашања – наравно, по сопственом тумачењу. Овај престанак дневног психолошког терора над већинским становништвом, које је негде дубоко осећало не само да му се на силу, класичним пропагандистичко-тоталитарним методама увијеним у шарено ново паковање, натурају “вредности” које су му дубоко (на)стране, већ и да то ради мајстор хипокризије усавршене у најбољим “радионицама” (воркшоповима на напредном “bosansko-hrvatsko-srpskom”) који, пуних уста “демократских вредности”, настоји да овлада сваким сегментом њихових живота.

Наравно, ту заслуга није само Николићева – она такође припада медијско-маркетиншким тајкунима из саме Тадићеве странке, који у његовом изборном поразу виде прилику да помере Тадића и са врха Демократске странке. Но, опет, без Николићеве победе, тј. без бирачке воље изражене на мајским председничким изборима – ова благодет не би била могућа, с обзиром да би Тадићева страначка позиција била још чвршћа.

Уз овај добитак иде још један – да су се медији у Србији много више отворили за испитивање корупционашко-пљачкашко-рекеташких афера Тадићеве власти, што би, без сумње, било немогуће да је Тадић поново добио на изборима. Наравно, то још не значи да ће те афере бити доведене до краја, нити да ће све бити отворене – а то је чак тешко замисливо, с обзиром да су се оне, попут термита, увукле у све сегменте државног здања – али значи да обичан народ постаје бар мало свеснији не само тога ко је и како водио државу током последњих година, већ и зашто је Србија доспела ту где јесте, упркос сопственим природним богатствима и националним талентима. У исто време, већа медијска отвореност ће неминовно значити и већи притисак на институције да раде свој посао, тј. да се озбиљније тим аферама – уствари бруталном пљачком државе и народа – позабаве, и доведу их до краја, односно да их предуго не развлаче. Народ на првом месту очекује правду – и у вези прошлости, и у вези садашњости, и у вези будућности. А она је, без решавања кључних афера, без одстрањивања малигног корупционог ткива које је захватило Србију – недостижна.

Наравно, слика новоотворених, односно нешто отворенијих медија не мора нужно и да се одржи – али ће и то такође бити видљиво. Ако би се, којим случајем, уочило да се медији на било који начин поново штроје, да се истим људима и даље дозвољава да обликују јавно мњење у Србији – бар онај његов део који је под утицајем државних медија – то би несумњиво, после ове почетне активности, било уочено, и јавност која подржава радикалне политичко-друштвено-економске промене би врло брзо дошла до погубног закључка да су “сви исти”, што би онда нове власти гурнуло на пут без повратка, а новог председника на пут растуће петогодишње ирелеванције.

Дакле, промена генералног медијског тона у српском jетру се засад може рачунати међу најјаче утиске везане за првих стотинак председничких дана. Овоме се, наравно, мора додати и чињеница да је и сам Томислав Николић очигледно много мање склон медијском егзибиционизму него његов претходник, и да нема његову патолошко-тоталитарну потребу опонашања свеприсутног Великог брата. Николићева већа медијска дискретност је била поготово важна овог лета, током ког би, у несрећном случају Тадићеве победе, измучена српска јавност била скоро сигурно изложена новим дирљивим сусретима пара Тадић-Јосиповић, тј. “Борис-Иво”, у сенци неких од хиљада светионика дуж далматинског приморја о којима (је) бивши председник машта(о), што би такође несумњиво било протумачено и као (још једна) згодна прилика за додатну, бесплатну, најширу могућу промоцију хрватског туризма у Србији. У том смислу, Тадићево уклањање из медија имало је још један позитиван ефекат – не само да је мање новца из Србије отишло у џепове хрватске привреде, већ је и мање српских туриста овог лета стављено у искушење да себе изложи новим физичким нападима од стране просвећених грађана следеће чланице демократске и цивилизоване ЕУ. Дакле, на добитку је у последњих стотинак дана било не само психичко већ и физичко здравље људи у Србији.

Да се све горе-наведено може сматрати великим добитком само говори о дубини кризе у којој се Србија тренутно налази, и колико мало је потребно да би се осетило неко побољшање. Али ипак говори нешто о чињеници да је, чак и без конкретних дела, односно без довољно времена за делање које би се могло смислено оценити – улога личности и даље битна у политици. Другим речима, сама чињеница разлике у личности између Николића и Тадића је донела неку, и то не незанемарљиву промену у јавном животу Србије.

Но, књига утисака првих стотинак дана се полако затвара. Моменти истине за новог председника тек следе. Први од најкрупнијих ће се десити, случајно (?) баш на тромесечје Николићеве инаугурације, на Крстовдан, 11. септембра, када ће се срести са руским председником Владимиром Путином у Сочију. Сигурно је да све оно о чему два председника буду разговарала и договорила неће изаћи у јавност, али ће се сигурно знати да ли је Србија од Русије добила врсту подршке која јој даје неопходан маневарски и временски простор за хватање у коштац са најважнијим државним проблемима и задацима. Или, боље речено, да ли је Русија проценила да је нова власт у Србији заиста вредна истинског стратешког партнерства и међусобног поверења. Дакле, исход састанка у Сочију ће произвести услове у којима ће коначно, на правилан начин моћи да се вреднују и реторика и потези још увек новог председника Србије.

 
Тагови: Русија Србиjа Борис Тадић Томислав Николић
 

 
Рејтинг: 4.6 (20)      Ваша оцена: 1 2 3 4 5     
 
Пошаљи е-поштом

Наслов коментара
 
Да би додали коментар, Логујте се или Пријавите се
 
 
 
Ауторска колумна
    Дмитриј СЕДОВ

Звездасто-пругасте гаћице и STRATFOR

Већ су прошли сви рокови да се Срби као нација доведу у стање једноумља. Уосталом, европска заједница се сагласила да овој слабо развијеној нацији  дозволи приступ у ЕУ. Остаје само да сачекамо када ће се сменити неколико покољења Срба и нација ће се одједном наћи у просперитетном и слободном свету. Чини се да би становништво Србије требало да се радује, да учи Статут ЕУ, биографију британских краљица и да саставља маршруте одласка на одмор на азурне лагуне Малдива.

08.02.2015
 
 
 
 
 
 
Кључне речи
 
 
 
"албански фактор" "Беркут" "Гаспром" "Дреничка група" "Никад граница" "Образ" "Пиштољка" "Хјуман рајтс воч" Apple Arctic Sunrise aлбанска мафиjа BIS CANVAS Charlie Hebdo EBRD FBI Goldman Sachs Google Greenpeace Heartland Institute ICG JAT Jединствена Русиjа JНА NPSS NSA Opus Dei Osiguravajuće društvo "Lojd" PRISM Pussy Riot Pазвојна банка RWE SHIK Standard end Purs USAID ЈУЛ Агенцијa за међународни развој Ал Џазира Ал каида Алијанса ново Косово Амнести Интернационал АНА Антикорупцијска лига Балкана Арапска лига Армија БиХ АСЕАН Аушвиц (Освенцим) Б92 БИА Билдербершка група Биро демократских институција Блеквотер Боко Харам БРИК БРИКС Бритиш Петролеум Велики оријент вехабије Витезови Темплари Више јавно тужилаштво у Београду Воjска Косова Војска Републике Српске ВРС Г20 Газпромнјефт Гасни пројекат ТАПИ гасовод Тапи глобална элита Гниланска група ГРУ група Г20 Демократска партија Косова Демократска странка Демократска странка Србије Демократски савез Косова Десни сектор диаспора дивизијa СС „Галичина“ Документациони центар Веритас Државна Дума Државна Дума Руске Федерације ДСК Евразијска унија Евроазијски Савез ЕвроПРО Европска унија Европски суд за људска права Есмарк ЕУЛЕКС Еуропол ЕЦБ Жандармеријa Жута кућа Заједница независних држава затвор "Гвантанамо" ЗНД Интерпол Исак фонд ИСИС Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ) Источна алтернатива КАНВАС Канцеларија Војводине у Бриселу козаци Конгрес САД Косовска полицијска служба (КПС) Косовске безбедносне снаге (КБС) КПС КФОР ЛГБТ лет МХ-17 Либерално демократскa партијa Лигa социјалдемократа Војводине Лига арапских држава логор Јасеновац Лукојл МАГАТЕ Међународни кривични суд Међународни олимпијски комитет Међународни преостали механизам за међународне кривичне трибунале (МПММКТ) Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале Међународни суд у Хагу Међународни трибунал за бившу Југославију медијска кућа Би-Би-Си МИ5 МИ6 МИНТ МКС Млада Босна ММФ Монсанто Мосад Моссад Муслиманска браћа Муслиманско братство нарко-картел "Камила" Народна банка Србије НАТО Нафтна индустрија Србије Нација ислама НБС НДХ неолиберални капитализам Нефтегазинкор НИС Нови Стандард Номоканон НОПО ОВК ОВПБМ ОДКБ одред Ел Муџахедин ОЕБС ОПЕК Оптима група Организација за исламску сарадњу ОУКБ ОХР Парламентарна скупштина СЕ Пентагон покрет "Огорчени" Покрет Несврстаних Покрет „Самоопредељење” Португалиjа Праведна Русија Православна црква пројекат Јужни ток Пројекат Набуко пројекат ХААРП радикални исламисти Римско-католичка црква РМК „Трепча“ Руска медицинска мисиjа Руска Православна Црква Руски дом Руски образ Сајентолошка црква сајт "Викиликс" Савез кјокушинџуцу Србије Савезна Држава Русије и Белорусије Савет безбедности Уједињених нација САНУ САО Крајина СБ УН Сбербанк Сбербанка Свјетска банка светска нарко-мафија Светска трговачка организација (СТО) Светска трговинска организациjа СИРИЗА Скупштинa АП Косова и Метохије Скупштина Србиjе Слободни зидари СНВ СНП "Наши" Социјалистичка партија Србије СПС Србијагас СРБски ФБРепортер Српска напредна странка Српска Православна Црква Српска радикална странка Српски сабор Двери Стејт департмент Стратфор ТВ Пинк Телеком Србије ТНК-БП Трепча Трилатерална комисија Уједињенe нацијe Уједињени региони Србије Украјинскa гркокатоличкa црквa Украјинскa устаничкa армијa (УПА) УНЕСКО УНМИК УНПРОФОР УСДЕА ФАТАХ Фонд стратешке културе Форум земаља-извозница гаса (ФСИГ) Фридом хаус ФРС ФСБ ХААРП ХАМАС ХДЗ Хезболлах Хрватска демократска заједница БиХ Царинска унија Царински савез Центар Симон Виезентал ЦЕСИД ЦИА ЦНН Црвена звезда Црна рука Шангајска организација за сарадњу (ШОС) шиптари шиптарска „Ослободилачка национална армија” „Роснефт“ „Самоопредељење“ „Симпо“ „Форбс“
 
 
 

Прештампавање материјала са сајта поздрављамо под условом позивања на електронско издање "Фонд стратешке културе" (srb.fondsk.ru)

 

           

 
 
© Фонд Стратешке Културе

RSS

Главна Политика Историja и култура Архива Аутори Рекомендуемое
  Економиjа Ауторска колумна О нама Контакт

Яндекс.Метрика

 

Александар ПАВИЋ


све ставке