Данас: 24.05.2017 Ажурирано 12:27 | Изаберите датум RUS | ENG | SRB
 
 
на почетну страну мапа сајта напишите писмо
Додај у листу омиљених сајтова RSS


ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ
О нама
Аутори
Контакт
    Ода радости што ништа нисмо криви Хрватима  
    Војна тајна, војне службе, Кобре – одбрана...  
    Босанска муниција у Украјини  
  ГЛАВНА РУСИJА ПОЛИТИКА ЕКОНОМИJА КОСОВО И МЕТОХИJА НОВОРУСИЈА АУТОРСКА КОЛУМНА  
 
 
 
ПРЕПОРУЧУJЕМО
 
Пријатељска хокејашка утакмица Црвена звезда-Снежни људи из Сибира
 
ГЕНЕРАЛ ПЕТРОВСКИЈ: Општи украјински напад на Доњецк почеће најкасније 20. јануара (ВИДЕО)
све ставке
 
 
 
Вести
 
 
KO JE OVDE LUD? Vučić o medijima: Kurir, Blic i Politika su anti-vladini mediji...

Вучић, Дахлан и Ђукановић: Међународна криминална тројка са Балкана...

Одоше потпуно у руке странаца српско млеко, „Бамби“ и „Књаз Милош“...

Кина и Русија сјајно сарађују: Економски раст упркос свему...

Арапи у муслиманској општини Трново граде гигантски туристички центар...

Група руских посланика одлучила да израчуна колику ратну штету је Немачка нанела СССР...

Дужнички флерт између социјализма и капитализма...

Миланко Шеклер: Чији је наш вишак радника у јавном сектору Србије?...

Вучићу, и они траже дом!...

Армије Доњецке и Луганске Републике среле се – иза леђа Дебаљцева...

све вести
 
 
 
Фејсбук
 
 

 
 
 
назад верзија за штампу
 
АУТОРСКА КОЛУМНА

Русија – Србија: Економска и војно-техничка сарадња (I)

Ања ФИЛИМОНОВА | 13.11.2012 | 08:39
 

 

На савременој етапи, економски односи представљају прву и главну линију руско-српске сарадње. Њима је суђено да и убудуће одреде вектор, ниво и квалитет узајамних односа наших земаља. У целини, читав спектар руско-српског партнерства несумњиво носи карактер дубоко пријатељских симпатија. При том се као главна карактеристика може издвојити усмереност руско-српских веза на узајамно угодној трговачко-економској сарадњи, која несумњиво има блиставе перспективе, са поузданим тенденцијама раста и перспективама да та сарадња прерасте у истинско стратешко партнерство. Ипак, подвлачим, у овом тренутку стратешко партнерство је само могућност, чија реализација зависи од много фактора.

Размотримо економску сферу узајамних односа Русије и Србије у односу на 2012. годину. Потпредседник владе и Министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Р. Љајић, изјавио је да најтежи задатак нове владе није питање Космета и то није питање евроинтеграција, него питање изласка из економске кризе. У том смеру Србија пре свега може да се ослони на Русију – солидна и мултидисциплинарна “акумулација” већ постоји. Тако је по резултатима Статистичког завода Србије, обим трговинске размене Србије са Русијом у јануару 2012. године износио 1855,6 милиона долара (истина то је за 15,5% мање него у истом периоду 2011. године). Руски извоз је износио 1323,8 милиона долара (мање за 21,5%) а увоз из Србије – 531,8 милиона долара (повећање за 4,5%). Русија по обиму трговинског промета са Србијом од јануара до августа 2012. године, заузима друго место међу иностраним трговинским партнерима Србије, са укупним уделом од 9,5% у њеном укупном спољнотрговинском обрту (прво место заузима Немачка са трговинским обртом од 2240,7 милиона долара и укупним износом од 11,5%). По обиму извоза у Србију, Русија такође заузима друго место са укупним износом од 10,7%.1

Како се предвиђа, руске инвестиције у Србију на крају 2012. године ће износити више од милијарду долара. Што представља продор, јер је укупан обим руских инвестиција у српску привреду у последњих 9 година био нешто већи од 1,1 милијарду еура. Ипак, на наш поглед, главно је следеће: у септембту 2012. године Владимир Путин је за време сусрета са Томиславом Николићем у Сочију изјавио да “Лукоил” и компанија кћерка “Гаспрома” представљају највеће платише пореза у Србији. Чиста добит “Нафтне индустрије Србије” (НИС), чији контролни пакет акција припада руском “Гаспромњефту”, износио је у првом полугодишту 2012. године 22 милијарде динара (230 милиона долара). Инвестиције НИС-а у производњу у том периоду су износиле 17,2 милијарде динара (179 милиона долара) – за 76% више него у првом полугодишту 2011. године. Већина инвестиција односи се на улагање у модернизацију Рафинерије Панчево и на еколошке пројекте (9,5 милијарди динара). Такође, на сусрету је било указано да је пораст укупног трговинског обрта у 2011. години порастао за 42% а на дневном реду је и реализација узајамно корисних пројеката у области обојене металургије, машинства, туризма, банкарског сектора. Руски Председник је изјавио да су руске компаније спремне да наступе као партнери у модернизацији Електропривреде Србије (успешни примери такве сарадње већ постоје, између осталог реконструкција подземног складишта гаса “Банатски двор”, који је подмирио потребе за гасом у абнормално хладном периоду). Према прелиминарним проценама, реализација најкрупнијег руско-српског енергетског пројекта “Јужни ток” омогућиће отварање око 2 200 нових радних места у Србији и привући ће око 1,5 милијарди еура директних инвестиција. Да додамо и узајамну сарадњу Министарства за ванредне ситуације Русије са својим српским колегама, по питању стварања хуманитарног центра у Нишу, преко кога је руска авијација у летњем периоду 2012. године радила на гашењу летњих пожара у Србији и другим балканским земљама. У оквирима те сарадње остварен је свеобухватан рад на разминиравању српске територије – у периоду 2011-2012. године очишћена је од мина територија површине веће од милион квадратних метара. Да не заборавимо и на подршку Православљу у Србији и на Космету – Русија помаже у обнови српских православних светиња на Косову и Метохији.

Ради поређења – када је реч о попуни буџета или о задовољавању кључних потреба земље, Србија очекује већу подршку са Запада. Тако је за 12 година, почевши од 2.000. године, земља добила више од 2,5 милијарди еура, од којих више од 1 милијарде отпада на Немачку, 1 милијарда на САД, а остало – на друге државе ЕУ.2 Осим тога, Србија рачуна и на новац ММФ и Светске банке. Међутим, међународне финансијске институције и западне земље, додељујући финансијску помоћ, постављају пред Србију доста жестоке не само економске, него и политичке услове, чије испуњење доводи у питање суверенитет земље, пре свега када је у питању проблем Космета.

Поред сектора нафте и гаса, да поменемо и друге перспективне и веома значајне пројекте, који су почели да се развијају почетком 2012. године. Тако је Русија постала прва земља са којом је Србија почела преговоре о потенцијалном стратешком партнерству у управљању металуршким комбинатом, “Жељезаром Смедерево”. У Београду су од 21 до 23 августа одржани преговори између делегација ЗАО “Зарубежстройтехнология” и АД “Железнице Србије” о заједничкој реализацији инфраструктурних пројеката по питању изградње и модернизације жељезничке инфраструктуре Србије, на рачун руског државног извозног кредита у износу од 800 милиона долара. На преговорима који су одржани 21-23 августа у Москви између Првог Потпредседника владе и Министра одбране Србије Александра Вучића и заменика Председника владе РФ Димитрија Рогозина, била су размотрена питања војне и војно-техничке сарадње, укључујући и заједничку производњу специјалне технике, која ће се извозити на тржите трећих земаља као и размештање руских поруџбина у фабрици за производњу војне опреме која се отвара у Србији. Шири се сарадња холдинга машиноградње “Прва петолетка” из Трстеника са “Камазом” (предузеће “Хидраулика” које се налази у саставу холдинга, произвело је и испоручило у августу ове године за потребе руске аутомобилске индустрије, производе у вредности од 230 хиљада еура и по речима генералног директора српског холдинга Л. Панића, руско тржиште је главно тржиште за његову компанију). Са “Камазом” раде погони “Сервоуправљача” и “Кочионе технике” који производе аутомобилске цилиндре, хидрауличка устројства и кочионе системе. Трговинска представништва РФ разматрају могућност куповине АБС Минел од стране руских инвеститора. Руска компанија “ЕКФ” почела је са припремама за испоруке на српско тржиште електроопреме руске производње. Одржани су преговори са српском компанијом «GLK GROUP» D.O.O. о могућностима извоза обуће на тржиште РФ.3 Осим тога, Трговачко представништво РФ у Србији одржало је низ преговора. Са директором ХЕТ “Ђердап” Станковићем , разговарало се на тему реализације пројеката реконструкције и модернизације поменуте хидроелектране, које остварује руска компанија ОАО “Силовые машины”. Са руководиоцем лабораторије Нуклеарног Института у Винчи Н. Нешковићем, разговарало се о реализацији пројекта за инсталацију и пуштање у производњу малог циклотрона за производњу радионуклеида. Са представницима српског предузећа “Ниш ауто” разговараало се о питањима сарадње са руским фирмама у снабдевању руског тржишта пољопривредним производима и могућностима отварања дистрибутивног центра на територији РФ. Са руководством једног од најкрупнијих српских предузећа за производњу каблова “Новкабел” (Нови Сад) разматрано је проширење сарадње, имајући у виду да је основно тржиште за главни производ компаније, руско тржиште. Са председником српске компаније “ЕК групе” разматрана је могућност реализације изградње у Русији стамбено-пословног комплекса са укупном површином 1,2 милиона м² и друго.4 Народна Банка Србије је 10. октобра 2012. године уврстила руску рубљу међу конвертибилне валуте са којима се могу спроводити трансакције на међубанкарском девизном тржишту и дала је овлашћење финансијским и монетарним институцијама у Србији да врше трансакције са руском националном валутом. Ова мера ће допринети наглом јачању српско-руских трговачко-економских веза.5

У целини, напори РФ су усмерени на брз раст економског потенцијала у Србији. Природа узајамних веза са Русијом је дијаметрално супротна од приступа Запада, који је усмерен на то да се максимално “исцеде” из Србије, како економски тако и политички уступци, који корак по корак кидају суверенитет земље. За Србију достигнути ниво економске и војно-техничке сарадње, подвлачим, равноправне сарадње са Русијом, има стратешки значај и потенцијал који је тешко проценити. На основу ње, Србија такође може са своје стране да заиста да допринос, реалан допринос, формирању регионалног економског и геополитичког дневног реда.

Важно је напоменути да је, по последњој информацији, 11. новембра текуће године, на иницијативу српске стране дошло до телеффонског разговора између Председника Србије и Председника Русије. Разматране су перспективе билатералне сарадње у оквиру споразума постигнутих у Сочију 11. септембра 2012. године…

(Наставак следи)

1 http://www.ved.gov.ru/articles/2035

2 http://www.svobodanews.ru/content/transcript/24693604.html

3 http://www.ved.gov.ru/news/5550.html

4 http://www.economy.gov.ru/

5 http://www.ved.gov.ru/news/6092.html

 
Тагови: Русија Србиjа
 

 
Рејтинг: 4.5 (17)      Ваша оцена: 1 2 3 4 5     
 
Пошаљи е-поштом

Наслов коментара
 
Да би додали коментар, Логујте се или Пријавите се
 
 
 
Ауторска колумна
    Дмитриј СЕДОВ

Звездасто-пругасте гаћице и STRATFOR

Већ су прошли сви рокови да се Срби као нација доведу у стање једноумља. Уосталом, европска заједница се сагласила да овој слабо развијеној нацији  дозволи приступ у ЕУ. Остаје само да сачекамо када ће се сменити неколико покољења Срба и нација ће се одједном наћи у просперитетном и слободном свету. Чини се да би становништво Србије требало да се радује, да учи Статут ЕУ, биографију британских краљица и да саставља маршруте одласка на одмор на азурне лагуне Малдива.

08.02.2015
 
 
 
 
 
 
Кључне речи
 
 
 
"албански фактор" "Беркут" "Гаспром" "Дреничка група" "Никад граница" "Образ" "Пиштољка" "Хјуман рајтс воч" Apple Arctic Sunrise aлбанска мафиjа BIS CANVAS Charlie Hebdo EBRD FBI Goldman Sachs Google Greenpeace Heartland Institute ICG JAT Jединствена Русиjа JНА NPSS NSA Opus Dei Osiguravajuće društvo "Lojd" PRISM Pussy Riot Pазвојна банка RWE SHIK Standard end Purs USAID ЈУЛ Агенцијa за међународни развој Ал Џазира Ал каида Алијанса ново Косово Амнести Интернационал АНА Антикорупцијска лига Балкана Арапска лига Армија БиХ АСЕАН Аушвиц (Освенцим) Б92 БИА Билдербершка група Биро демократских институција Блеквотер Боко Харам БРИК БРИКС Бритиш Петролеум Велики оријент вехабије Витезови Темплари Више јавно тужилаштво у Београду Воjска Косова Војска Републике Српске ВРС Г20 Газпромнјефт Гасни пројекат ТАПИ гасовод Тапи глобална элита Гниланска група ГРУ група Г20 Демократска партија Косова Демократска странка Демократска странка Србије Демократски савез Косова Десни сектор диаспора дивизијa СС „Галичина“ Документациони центар Веритас Државна Дума Државна Дума Руске Федерације ДСК Евразијска унија Евроазијски Савез ЕвроПРО Европска унија Европски суд за људска права Есмарк ЕУЛЕКС Еуропол ЕЦБ Жандармеријa Жута кућа Заједница независних држава затвор "Гвантанамо" ЗНД Интерпол Исак фонд ИСИС Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ) Источна алтернатива КАНВАС Канцеларија Војводине у Бриселу козаци Конгрес САД Косовска полицијска служба (КПС) Косовске безбедносне снаге (КБС) КПС КФОР ЛГБТ лет МХ-17 Либерално демократскa партијa Лигa социјалдемократа Војводине Лига арапских држава логор Јасеновац Лукојл МАГАТЕ Међународни кривични суд Међународни олимпијски комитет Међународни преостали механизам за међународне кривичне трибунале (МПММКТ) Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале Међународни суд у Хагу Међународни трибунал за бившу Југославију медијска кућа Би-Би-Си МИ5 МИ6 МИНТ МКС Млада Босна ММФ Монсанто Мосад Моссад Муслиманска браћа Муслиманско братство нарко-картел "Камила" Народна банка Србије НАТО Нафтна индустрија Србије Нација ислама НБС НДХ неолиберални капитализам Нефтегазинкор НИС Нови Стандард Номоканон НОПО ОВК ОВПБМ ОДКБ одред Ел Муџахедин ОЕБС ОПЕК Оптима група Организација за исламску сарадњу ОУКБ ОХР Парламентарна скупштина СЕ Пентагон покрет "Огорчени" Покрет Несврстаних Покрет „Самоопредељење” Португалиjа Праведна Русија Православна црква пројекат Јужни ток Пројекат Набуко пројекат ХААРП радикални исламисти Римско-католичка црква РМК „Трепча“ Руска медицинска мисиjа Руска Православна Црква Руски дом Руски образ Сајентолошка црква сајт "Викиликс" Савез кјокушинџуцу Србије Савезна Држава Русије и Белорусије Савет безбедности Уједињених нација САНУ САО Крајина СБ УН Сбербанк Сбербанка Свјетска банка светска нарко-мафија Светска трговачка организација (СТО) Светска трговинска организациjа СИРИЗА Скупштинa АП Косова и Метохије Скупштина Србиjе Слободни зидари СНВ СНП "Наши" Социјалистичка партија Србије СПС Србијагас СРБски ФБРепортер Српска напредна странка Српска Православна Црква Српска радикална странка Српски сабор Двери Стејт департмент Стратфор ТВ Пинк Телеком Србије ТНК-БП Трепча Трилатерална комисија Уједињенe нацијe Уједињени региони Србије Украјинскa гркокатоличкa црквa Украјинскa устаничкa армијa (УПА) УНЕСКО УНМИК УНПРОФОР УСДЕА ФАТАХ Фонд стратешке културе Форум земаља-извозница гаса (ФСИГ) Фридом хаус ФРС ФСБ ХААРП ХАМАС ХДЗ Хезболлах Хрватска демократска заједница БиХ Царинска унија Царински савез Центар Симон Виезентал ЦЕСИД ЦИА ЦНН Црвена звезда Црна рука Шангајска организација за сарадњу (ШОС) шиптари шиптарска „Ослободилачка национална армија” „Роснефт“ „Самоопредељење“ „Симпо“ „Форбс“
 
 
 

Прештампавање материјала са сајта поздрављамо под условом позивања на електронско издање "Фонд стратешке културе" (srb.fondsk.ru)

 

           

 
 
© Фонд Стратешке Културе

RSS

Главна Политика Историja и култура Архива Аутори Рекомендуемое
  Економиjа Ауторска колумна О нама Контакт

Яндекс.Метрика

 

Ања ФИЛИМОНОВА


све ставке