Данас: 31.07.2016 Ажурирано 12:27 | Изаберите датум RUS | ENG | SRB
 
 
на почетну страну мапа сајта напишите писмо
Додај у листу омиљених сајтова RSS


ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ
О нама
Аутори
Контакт
    Ода радости што ништа нисмо криви Хрватима  
    Војна тајна, војне службе, Кобре – одбрана...  
    Босанска муниција у Украјини  
  ГЛАВНА РУСИJА ПОЛИТИКА ЕКОНОМИJА КОСОВО И МЕТОХИJА НОВОРУСИЈА АУТОРСКА КОЛУМНА  
 
 
 
ПРЕПОРУЧУJЕМО
 
ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: РЕАЛПОЛИТИКА
 
Велики амерички брат: Бивши шеф ЦИА контролише највише медија у Србији!
све ставке
 
 
 
Вести
 
 
КОМЕНТАР ФСК. Етика државе Србије...

Вучић одлучио да усрећи Србију „још ближим односима са САД”...

Hrvatski ratni veterani i navijači stigli u Ukrajinu...

Кијевски режим покушао са истовременим нападом на целом фронту, али био - одбијен...

Vučić i Nuland o mogućnostima snabdevanja Srbije gasom...

Lavrov: Kosovu nije ni data prilika da ima referendum kao Krim!...

Изгледа да је пад цена нафте зауставио нови краљ Саудијске Арабије...

Albanci sa Kosova i dalje beže u Evropu...

Окупиране територије постају члан ФИБА!...

Напредњаци распродају преостало наоружање...

све вести
 
 
 
Фејсбук
 
 

 
 
 
назад верзија за штампу
 
РУСИJА

Ризнице Свете Русије – КУЛИКОВСКА БИТКА КАО СИМБОЛ РУСКОГ ЈЕДИНСТВА И СИМБОЛ МИСТИЧНОГ ЈЕДИНСТВА РУСА И СРБА

Ранко ГОЈКОВИЋ | 23.12.2012 | 00:01
 

 

У својој величанственој историји, Русија у последњих 1.000 година практично није успела да састави 50 година, а да није била приморана да ратује за своју слободу. Небројена ратна попришта руског народа  сведоче о високим квалитетима и непобедивости руског православног војинства. Међутим, у читавом том огромном броју величанствених ратних победа, једна битка се посебно издваја у историји Русије. То је чувена Куликовска битка и у серијалу “Ризнице Свете Русије”, у овом тексту ћемо говорити пре свега о Куликовској бици као симболу Православног јединства Руса и симболу мистичног јединства два истородна и истоверна народа – Руса и Срба, …

*          *          *

Куликовска битка као симбол руског јединства. Куликовска битка се одиграла 08.09.1380. године, на десној обали Дона у близини ушћа реке Неправде у Дон, на месту познатом као Куликово поље. Предводник руског војинства био је Велики кнез Владимирски и Московски Димитрије Иванович Донски[1] а јединице Златне орде предводио је Мамај. Одлука Димитрија Донског да управо ту заметне бој са Мамајем сведочи о његовом војничком генију. Управо тај терен је испресецан воденим, шумским и блатним преградама, које су стешњавале маневре чувене ординске коњице. Огроман духовни полет руског војинства после добијања благослова од преподобног Сергија Радоњешког, који је пред полазак у битку благословио војску и рекао Великом кнезу Димитрију: “Иди кнеже, победићеш!”, унапред је определио карактер битке. Преподобни Сергије осим свог пастирског благослова, шаље и своја два инока-витеза - Ослабу и Пересвета, у бој са кнезом Димитријем. Руски витез Пересвет ухватио се у коштац са тадашњим степским Голијатом, чудовишно јаким Челубејем и у дивовској борби обојица гину. Био је то велики подстрек за руско војинство и велики ударац за ординце, руски витез је учинио нешто што је сваком учеснику боја изгледало немогуће. На почетку битке ординска коњица успева да потисне руске јединице до реке Неправде, када са бока на ординску коњицу стиже страшан удар - руски пук војводе Боброка-Вољинског који је чекао у заседи, свом силином удара на непријатеља. Комплетна руска војска прелази у незаустављиви контранапад, долази до колебања непријатеља и ординци почињу да беже, а руска војска их прогони. Руско војинство односи потпуну победу, а сам Мамај је покушао да се сакрије у Кримском ханству, али тамо бива убијен. То је кратка војна историја о овој руској епопеји, а сада нешто више о њеном духовном значају.

Куликовска битка је представљала сама по себи више духовну победу и пројаву руског јединства, него што је имала тако велики чисто војнички значај. Јер недуго после победе на Куликовом пољу, Москва бива спаљена од стране истих непријатеља. Чак и у XVI веку кримски Татари су вршили упаде на Московију. Тек у време Ивана Грозног, после Молодинске битке када је уништена војска од 120.000 припадника Орде, заувек су прекинути упади Орде у Московију. Ова битка по својим размерама превазилази и Куликовску битку, али ни приближно није ушла у историјску свест руског народа као Куликовска битка. Разлог томе је један – Куликовска битка јесте била та прекретница у руској историји, прекретница духовна пре свега, где су после дуго времена скоро сва руска књажевства (23 руске кнежевине су учествовале у овој бици) стала под један барјак са знамењима Спаситеља, у јединству Православног исповедања вере, заједно са својим великим пастиром, “игуманом све Русије” – преподобним Сергијем Радоњешким. Летописци наводе сведочења монаха, да је преподобни Сергије Радоњешки све време битке вршио непрекидан помен, како је који крштени војник падао у боју, Сергије је изговарао његово име, узносећи молитву Господу за спасење његове душе. Када је битка окончана, преподобни Сергије је завршио помен, из даљине је духовним очима видео победу руског оружја и рекао братији о победи Великог кнеза Димитрија над Татарима. А Велики кнез Димитрије, после победе вратио се код преподобног Сергија у манастир и изразио велику благодарност за помоћ која му је указана усрдним молитвама Сергијевим. Каква дивна слика хармоније духовне и световне власти Свете Русије! Била је то прекретница која је постала камен темељац свих будућих руских војних победа и која је постала образац руске војне стратегије – јединство духа војсковођа, народа, војинства и свештенства, јединство које је своје духовно оваплоћење недуго после битке нашло у можда највеличанственијој уметничкој пројави људског духа за сву историју човечанства – у икони Света Тројица Андреја Рубљова. По неким агиографима, сам Андреј Рубљов је био учесник Куликовске битке. Та битка је постала зачетак  духовног јединства руског народа, почетак оваплоћења начела – Православље, Самодржавље, Народност – које је омогућило и помињану сјајну Молодинску победу и све велике будуће победе руског војинства. (Рачунајући и Други светски рат, јер тек са знамењима Православља и повратком РПЦ у живот народа и војске, била је могућа величанствена победа против Хитлера). Та битка је представљала остварење оних тежњи за јединством које су биле изражене у једном од најлепших споменика руске древне књижевности, у Слову о полку Игоровом.

*          *          *

Куликовска битка као симбол мистичног јединства Руса и Срба. Сам назив поља (по птици кулик, што у преводу значи кос, па практично у буквалном преводу Куликово поље значи Косово поље), указује на мистичку повезаност наших народа. Само Промисао може учинити тако нешто, да два народа која су током читаве своје хришћанске историје била приморана да своју слободу (и физичку и духовну) скоро непрекидно штите са мачем у руци, имају Куликовску = Косовску битку као најзначајнију битку своје историје, имајући у виду њен духовни значај за два братска народа. Мноштво је Промислитељских подударности у историји Руса и Срба и поред Куликовске битке. Да поменемо најзначајније. У време српског краља Мутимира Срби почињу озбиљније да примају хришћанство, а то се истовремено догађа и у неким руским кнежевинама. Два Владимира истовремено учвршћују хришћанство и код Руса и код Срба – Владимир Крститељ Русије и Владимир (крштено Јован) кнез Приморја и Диоклије. Није без Промисли Господње српски принц Растко пострижен у монаштво, управо у руском манастиру на Светој Гори. У периоду пре Куликовске битке, када руски народ скоро два века проводи под Татаро-Монголским ропством, Србија Немањића, Света Србија, помаже поробљени  братски православни народ и сви српски цареви и краљеви у време Татаро-Монголског ига руске браће, помажу руски манастир на Светој Гори (Цар Душан је био и ктитор руског манастира светог Пантелејмона на Светој Гори а српски краљ Драгутин се посебно истицао великом помоћи многим црквама и манастирима у Русији). Никоновски летопис назива Србином Митрополита Московског св. Кипријана (Цамблака), који је почетком XVвека управљао руском црквом. Не може бити случајно да је у том истом XVвеку Србин Пахомије написао три житија управо Преподобног Сергија Радоњешког. Само девет година после Куликовске битке која је означила почетак ослобађања руског народа из ропства, Косовска битка у историји Србије означава почетак пада у ропство српског народа. И тада гледамо обрнуту слику, Русија помаже поробљени српски православни народ и српске светиње. Русија је постала уточиште и утеха многим Србима а многи, од стране Турака опљачкани и разорени српски манастири и цркве, добијају честу материјалну помоћ из Русије. Српски патријарх Гаврило је у 17 веку провео 6 година у Русији и чак је учествовао у Московском Црквеном Сабору. Кроз вене првог руског цара, Ивана Грозног, текла је српска крв, његова бака Ана Глинска Јакшић, била је кћер српског племића Стефана Јакшића из чувене српске племићке породице Јакшића. Херцеговачки Србин и руски гроф, Сава Владиславић, доводи деду највећег словенског песника Александра Пушкина на двор Петра Великог. Могли би набрајати још дуго, али врхунац руско-српских, можемо слободно рећи мистичких, Промислитељских веза, представља велика жртва Цара Николаја за Србију. И свети владика Николај Српски је повукао паралелу између Цара Николаја IIи кнеза Лазара и о новом Видовдану, руском Видовдану рекао је следеће:„Свети Цар Николај се, ради једновернога му народа Српскога, није колебао да пође на Голготу сам и да за собом поведе и своју породицу и народ руски. Он је свесно изабрао Царство Небеско уместо царства земаљскога, као што је то некада учинио наш благочестиви Цар Лазар. Трагедија и подвиг Цара Николаја су неизмерни. Нови Цар Лазар. Ново Косово“.

И тако, мистична веза између Руса и Срба, између Куликовске битке и Косовске битке је несумњива свакоме ко има и трунку духовног вида. Прва је од Руса направила велики народ, друга је од Срба направила велики народ. Куликовска битка је вододелница руске историје, симбол који је у свим будућим биткама давао надахнуће и увереност у непобедивост руског војинства, кад се оно бори у духовном јединству, под православним знамењима. Куликовска битка је непресушни извор инспирације и није чудо да је управо после Куликовске битке Андреј Рубљов насликао величанствену икону Свете Тројице. Косовска битка је вододелница српске историје, жртвеник српског народа, лек за сваку духовну муку Србинову, неисцрпни извор надахнућа за сваку српску православну душу. Свети владика Николај у свом величанственом тексту “Косово”, каже да у историји хришћанских народа нема таквог случаја да цела једна војска, цео један оружан народ, драговољно иде у смрт за своју веру. Због тога безумни српски неверници који се “боре за земаљску Србију”, за које је Христово Распеће победа смрти а Косовска битка српски пораз, треба да знају да је Косово заиста грдно судилиште и да је клетва светлог кнеза “Ко не дош'о у бој на Косово, oд срца му ништа не родило, рђом капо док му је колена” и данас на снази. Безумни неверници из  “вуковског табора” треба да се запитају зашто су и после 623 године мошти светог кнеза Лазара нетрулежне и помажу и данас сваком невољнику који им прилази са вером и љубављу, а гробу њиховог претка Вука Бранковића, који се такође “бринуо за земаљску Србију”, нема ни помена. Они други Срби, којима Косово није мит, него Завет са Богом, знају да је Христово Васкрсење победа живота и да је Косовска битка српска победа.

У једној у Русији веома познатој песми, за Куликово поље се каже да је то поље руске Славе, поље руске битке, поље руског живота - које је победило смрт”![2] Зар се то све дословце не односи и на српско Косово поље? Поље српске Славе, поље српске битке, поље српског живота - које је победило смрт. Због тога свега, Куликово поље је и српска светиња као што је и Косово поље руска светиња. Овде не могу да се не сетим речи Владимира Воропајева, познатог гогољисте, професора Ломоносов универзитета у Москви и носиоца ордена светог Александра Невског, које је у јуну 2011. године изговорио у мом присуству, у свом стану у Москви (извињавам се због примера из личног живота, али сам сигуран да професор није уопште желео да ласка својим српским гостима, него да је то његово дубоко уверење): “Руски народ данас, међу свим народима на планети, рачунајући и православне народе (наравно, изузимајући Белорусе и Украјинце који представљају корпус руске цивилизације), има само једног истинског пријатеља. Нису то ни Бугари, ни Грци, ни Румуни, ни Грузини – то су само Срби…”. Сигуран сам да то није усамљено мишљење професора Воропајева, сигуран сам да то осећа и сваки верујући руски човек, да то осећају и у врху руске државе и да Србија није сама у овом невиђеном суноврату Запада, у коме је, мислим да се то може рећи без имало претеривања, читава Западна цивилизација кренула у потпуно уништење српског народа.

Врата! Узвисите врхове своје, узвисите се врата вечна! Иде Цар Славе”.[3] Управо су Руси у Куликовској и Срби у Косовској бици као народ узвисили та врата вечна како би припремили долазак Цара Славе. Само кад би српски властодршци престали да куцају на врата Вашингтона и Брисела и покајнички покуцали на врата Пећке Патријаршије, Богородице Љевишке, Високих Дечана,… - врло брзо би могли попут великог псалмопојца да запевају благодарност Господу за избављење своје: “Избави ме од непријатеља мојега силнога и од мојих ненавидника, кад бијаху јачи од мене[4]

 



[1]
  Руска Православна Црква је 1988. године уврстила Димитрија Донског у чин светих РПЦ.

[2]  “Поле Русской Славы, поле Русской брани,
Поле Русской жизни — победившей смерть” – Генадий Пономарјёв: “Куликово поље”

[3]  Псалми (23: 7)

[4]  Псалми (17: 17)

 
Тагови: Русија Србиjа
 

 
Рејтинг: 5.0 (30)      Ваша оцена: 1 2 3 4 5     
 
Пошаљи е-поштом

Наслов коментара
 
Да би додали коментар, Логујте се или Пријавите се
 
 
 
Ауторска колумна
    Дмитриј СЕДОВ

Звездасто-пругасте гаћице и STRATFOR

Већ су прошли сви рокови да се Срби као нација доведу у стање једноумља. Уосталом, европска заједница се сагласила да овој слабо развијеној нацији  дозволи приступ у ЕУ. Остаје само да сачекамо када ће се сменити неколико покољења Срба и нација ће се одједном наћи у просперитетном и слободном свету. Чини се да би становништво Србије требало да се радује, да учи Статут ЕУ, биографију британских краљица и да саставља маршруте одласка на одмор на азурне лагуне Малдива.

08.02.2015
 
 
 
 
 
 
Кључне речи
 
 
 
"албански фактор" "Беркут" "Гаспром" "Дреничка група" "Никад граница" "Образ" "Пиштољка" "Хјуман рајтс воч" Apple Arctic Sunrise aлбанска мафиjа BIS CANVAS Charlie Hebdo EBRD FBI Goldman Sachs Google Greenpeace Heartland Institute ICG JAT Jединствена Русиjа JНА NPSS NSA Opus Dei Osiguravajuće društvo "Lojd" PRISM Pussy Riot Pазвојна банка RWE SHIK Standard end Purs USAID ЈУЛ Агенцијa за међународни развој Ал Џазира Ал каида Алијанса ново Косово Амнести Интернационал АНА Антикорупцијска лига Балкана Арапска лига Армија БиХ АСЕАН Аушвиц (Освенцим) Б92 БИА Билдербершка група Биро демократских институција Блеквотер Боко Харам БРИК БРИКС Бритиш Петролеум Велики оријент вехабије Витезови Темплари Више јавно тужилаштво у Београду Воjска Косова Војска Републике Српске ВРС Г20 Газпромнјефт Гасни пројекат ТАПИ гасовод Тапи глобална элита Гниланска група ГРУ група Г20 Демократска партија Косова Демократска странка Демократска странка Србије Демократски савез Косова Десни сектор диаспора дивизијa СС „Галичина“ Документациони центар Веритас Државна Дума Државна Дума Руске Федерације ДСК Евразијска унија Евроазијски Савез ЕвроПРО Европска унија Европски суд за људска права Есмарк ЕУЛЕКС Еуропол ЕЦБ Жандармеријa Жута кућа Заједница независних држава затвор "Гвантанамо" ЗНД Интерпол Исак фонд ИСИС Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ) Источна алтернатива КАНВАС Канцеларија Војводине у Бриселу козаци Конгрес САД Косовска полицијска служба (КПС) Косовске безбедносне снаге (КБС) КПС КФОР ЛГБТ лет МХ-17 Либерално демократскa партијa Лигa социјалдемократа Војводине Лига арапских држава логор Јасеновац Лукојл МАГАТЕ Међународни кривични суд Међународни олимпијски комитет Међународни преостали механизам за међународне кривичне трибунале (МПММКТ) Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале Међународни суд у Хагу Међународни трибунал за бившу Југославију медијска кућа Би-Би-Си МИ5 МИ6 МИНТ МКС Млада Босна ММФ Монсанто Мосад Моссад Муслиманска браћа Муслиманско братство нарко-картел "Камила" Народна банка Србије НАТО Нафтна индустрија Србије Нација ислама НБС НДХ неолиберални капитализам Нефтегазинкор НИС Нови Стандард Номоканон НОПО ОВК ОВПБМ ОДКБ одред Ел Муџахедин ОЕБС ОПЕК Оптима група Организација за исламску сарадњу ОУКБ ОХР Парламентарна скупштина СЕ Пентагон покрет "Огорчени" Покрет Несврстаних Покрет „Самоопредељење” Португалиjа Праведна Русија Православна црква пројекат Јужни ток Пројекат Набуко пројекат ХААРП радикални исламисти Римско-католичка црква РМК „Трепча“ Руска медицинска мисиjа Руска Православна Црква Руски дом Руски образ Сајентолошка црква сајт "Викиликс" Савез кјокушинџуцу Србије Савезна Држава Русије и Белорусије Савет безбедности Уједињених нација САНУ САО Крајина СБ УН Сбербанк Сбербанка Свјетска банка светска нарко-мафија Светска трговачка организација (СТО) Светска трговинска организациjа СИРИЗА Скупштинa АП Косова и Метохије Скупштина Србиjе Слободни зидари СНВ СНП "Наши" Социјалистичка партија Србије СПС Србијагас СРБски ФБРепортер Српска напредна странка Српска Православна Црква Српска радикална странка Српски сабор Двери Стејт департмент Стратфор ТВ Пинк Телеком Србије ТНК-БП Трепча Трилатерална комисија Уједињенe нацијe Уједињени региони Србије Украјинскa гркокатоличкa црквa Украјинскa устаничкa армијa (УПА) УНЕСКО УНМИК УНПРОФОР УСДЕА ФАТАХ Фонд стратешке културе Форум земаља-извозница гаса (ФСИГ) Фридом хаус ФРС ФСБ ХААРП ХАМАС ХДЗ Хезболлах Хрватска демократска заједница БиХ Царинска унија Царински савез Центар Симон Виезентал ЦЕСИД ЦИА ЦНН Црвена звезда Црна рука Шангајска организација за сарадњу (ШОС) шиптари шиптарска „Ослободилачка национална армија” „Роснефт“ „Самоопредељење“ „Симпо“ „Форбс“
 
 
 

Прештампавање материјала са сајта поздрављамо под условом позивања на електронско издање "Фонд стратешке културе" (srb.fondsk.ru)

 

           

 
 
© Фонд Стратешке Културе

RSS

Главна Политика Историja и култура Архива Аутори Рекомендуемое
  Економиjа Ауторска колумна О нама Контакт

Яндекс.Метрика

 

Ранко ГОЈКОВИЋ


све ставке