Данас: 30.06.2016 Ажурирано 12:27 | Изаберите датум RUS | ENG | SRB
 
 
на почетну страну мапа сајта напишите писмо
Додај у листу омиљених сајтова RSS


ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ
О нама
Аутори
Контакт
    Ода радости што ништа нисмо криви Хрватима  
    Војна тајна, војне службе, Кобре – одбрана...  
    Босанска муниција у Украјини  
  ГЛАВНА РУСИJА ПОЛИТИКА ЕКОНОМИJА КОСОВО И МЕТОХИJА НОВОРУСИЈА АУТОРСКА КОЛУМНА  
 
 
 
ПРЕПОРУЧУJЕМО
 
ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: РЕАЛПОЛИТИКА
 
Велики амерички брат: Бивши шеф ЦИА контролише највише медија у Србији!
све ставке
 
 
 
Вести
 
 
КОМЕНТАР ФСК. Етика државе Србије...

Вучић одлучио да усрећи Србију „још ближим односима са САД”...

Hrvatski ratni veterani i navijači stigli u Ukrajinu...

Кијевски режим покушао са истовременим нападом на целом фронту, али био - одбијен...

Vučić i Nuland o mogućnostima snabdevanja Srbije gasom...

Lavrov: Kosovu nije ni data prilika da ima referendum kao Krim!...

Изгледа да је пад цена нафте зауставио нови краљ Саудијске Арабије...

Albanci sa Kosova i dalje beže u Evropu...

Окупиране територије постају члан ФИБА!...

Напредњаци распродају преостало наоружање...

све вести
 
 
 
Фејсбук
 
 

 
 
 
назад верзија за штампу
 
АУТОРСКА КОЛУМНА

Угрожено је јединство српског етноса

Петар ИСКЕНДЕРОВ | 09.05.2013 | 00:02
 

 

Иницијатива српског покрета “Двери” о укључивању Русије у преговоре између власти у Београду и лидера косметских Срба, као и о повратку питања Космета у оквире СБ УН, сведочи о јачању два важна фактора у српском друштву. Први фактор је у вези са растућим незадовољством резултатима посредничке улоге ЕУ, а у још ширем контексту – постојањем јаке евроскептичне струје. Ово се може сматрати позитивним фактором који говори о тежњи значајног дела српске јавности да преосмисли геополитичке орјентире земље и политику власти.

Међутим, други фактор је свакако узнемирујући. Ради се о растућем разилажењу између руководства Србије са једне стране и косметских Срба са друге стране. Ако односи између два дела једног српског етноса и односи међу њиховим структурама, захтевају међународно посредовање – онда је тешко говорити о далековидности национално-државне политике српске владе. Изјава покрета “Двери”о том да је посредништво Русије у преговорима између владе Србије и косметских Срба неопходно ради “заштите интереса Србије и Срба на Косову и Метохији”, не значи ништа друго него растуће и опасно неповерење једне стране према другој.[1]

Слична ситуација је, по нашем мишљењу, последица два жалосна аспекта српске политике. Први аспект односи се на прећутну сагласност искључиве посредничке улоге ЕУ у преговорима. Разуме се да се не сме заборавити да главна одговорност за “долазак” ЕУ на Космет пада на претходну власт у земљи, која је дала пристанак на распоређивање цивилно-полицијске мисије Европске Уније (ЕУЛЕКС) у покрајини. Ипак, то не скида одговорност са садашњег Премијера Ивице Дачића и Председника Томислава Николића, који су практично наставили са претходном линијом попуштања ЕУ, чија политика према Србима није у складу са национално-државним интересима Србије и Срба.

Друга грешка српских власти у преговарачком процесу је – неспособност или одсуство жеље да се лидери косметских Срба укључе у преговарачки процес. Не ради се само о њиховом одсуству са преговарачког стола, него и одбијању Београда да их информише о садржају разговора. Чак и у време регулисања кризе у Босни, која је завршено потписивањем Дејтонског мировног споразума 1995. године, учешће Срба из Босне и Херцеговине у њему било је активније и садржајније. Испада да се демократска власт Николића-Дачића уплашила својих сународника који су се нашли на другој страни, чак не државне, него административне границе, више него што се ауторитарни режим Слободана Милошевића бојао босанских Срба?

Оваква ситуација је у оштрој супротности са политиком осталих балканских земаља, којима је заштита својих сународника један од главних спољнополитичких приоритета. То је – како се фигуративно изразио Енвер Хасани, професор јавног права на Приштинском универзитету – супротстављање међународној политици фокусираној на државу (а не на територију). Слична политика предвиђа решавање проблема сваке од земаља Балканског региона, засебно једне од друге. Управо такав приступ лежи у рецимо у основама Пакта за стабилност југо-источне Европе који је разрадила ЕУ, који је донет 1999. године. И управо тај Пакт, по мишљењу Енвера Хасанија, спречава решавање “албанског питања” и њиме је обухваћено пространство Балканског полуострва где “Албанци живе” и неки модели регулисања који “у овом тренутку још нису познати”.[2]

Сличан приступ је умногом подударан и са позицијом вишегодишњег премијера Албаније Сали Берише, који не оклева када треба активно подстакнути стварање јединственог албанског културног и националног простора. Да не идемо даље од краја 2012. године, када је он поново говорио о постојању “јединствене албанске нације” која у овом тренутку живи у пет различитих држава Балкана и потребан им је посебан “унификациони пројекат”.[3]

Имајући то у виду, више него чудно изгледа елиминисање косметских Срба из преговарачког процеса, као и садашњи покушаји Београда да их ретроактивно натерају да се у последњем тренутку сагласе са свим одредбама документа који је припремљен иза њихових леђа. Док албански лидери говоре о нерешеном “албанском питању” – власти Србије покушавају на сваки начин да се ограде од својих сународника који живе са њима (ако је веровати Уставу) у истој држави.

Што се тиче пристанка Београда на искључиву посредничку улогу ЕУ у преговарачком процесу – и овде се подмеће лукава замена теза. Главни добитник у садашњем развоју ситуације око Космета уопште није ЕУ, као ни евроинтеграциони планови Србије – него НАТО пакт. Према постојећем неписаном правилу Брисела, пре уласка у ЕУ земља мора постати чланица НАТО-а. Многим Србима блиска ситуација са подељеним и финансијски поробљеним Кипром, у том погледу се чак и не може сматрати изузетком. Србија није потребна Западу у својству равноправног учесника јединственог економског и валутног пространства ЕУ – него у својству антируске војнополитичке предстраже на Балкану.

У овој ситуацији повратак свих питања везаних за косовско регулисање проблема у оквире СБ УН, заиста представља једино реално средство супротстављања политици ЕУ и НАТО у односу према Србији и Србима. Друго аналогно средство представља још активније прикључивање Београда међудржавним, међувладиним и међупарламентарним интеграционим пројектима у којима учествује Русија. У супротном случају, под ударом ће се наћи не само српска државност, него и јединство и опстанак српског етничког корпуса.


[2] Hasani E. The Solution of the Albanian Question as a Precondition for Fruitful Cooperation in the Balkans // Connections. Vol. II. No 2. June 2003. С.46-47.

[3] The Albanian Daily News Bulletin, 05.01.2013

 
Тагови: Српски сабор Двери Косово и Метохиjа Република Српска Русија
 

 
Рејтинг: 4.6 (18)      Ваша оцена: 1 2 3 4 5     
 
Пошаљи е-поштом

Наслов коментара
 
Да би додали коментар, Логујте се или Пријавите се
 
 
 
Ауторска колумна
    Дмитриј СЕДОВ

Звездасто-пругасте гаћице и STRATFOR

Већ су прошли сви рокови да се Срби као нација доведу у стање једноумља. Уосталом, европска заједница се сагласила да овој слабо развијеној нацији  дозволи приступ у ЕУ. Остаје само да сачекамо када ће се сменити неколико покољења Срба и нација ће се одједном наћи у просперитетном и слободном свету. Чини се да би становништво Србије требало да се радује, да учи Статут ЕУ, биографију британских краљица и да саставља маршруте одласка на одмор на азурне лагуне Малдива.

08.02.2015
 
 
 
 
 
 
Кључне речи
 
 
 
"албански фактор" "Беркут" "Гаспром" "Дреничка група" "Никад граница" "Образ" "Пиштољка" "Хјуман рајтс воч" Apple Arctic Sunrise aлбанска мафиjа BIS CANVAS Charlie Hebdo EBRD FBI Goldman Sachs Google Greenpeace Heartland Institute ICG JAT Jединствена Русиjа JНА NPSS NSA Opus Dei Osiguravajuće društvo "Lojd" PRISM Pussy Riot Pазвојна банка RWE SHIK Standard end Purs USAID ЈУЛ Агенцијa за међународни развој Ал Џазира Ал каида Алијанса ново Косово Амнести Интернационал АНА Антикорупцијска лига Балкана Арапска лига Армија БиХ АСЕАН Аушвиц (Освенцим) Б92 БИА Билдербершка група Биро демократских институција Блеквотер Боко Харам БРИК БРИКС Бритиш Петролеум Велики оријент вехабије Витезови Темплари Више јавно тужилаштво у Београду Воjска Косова Војска Републике Српске ВРС Г20 Газпромнјефт Гасни пројекат ТАПИ гасовод Тапи глобална элита Гниланска група ГРУ група Г20 Демократска партија Косова Демократска странка Демократска странка Србије Демократски савез Косова Десни сектор диаспора дивизијa СС „Галичина“ Документациони центар Веритас Државна Дума Државна Дума Руске Федерације ДСК Евразијска унија Евроазијски Савез ЕвроПРО Европска унија Европски суд за људска права Есмарк ЕУЛЕКС Еуропол ЕЦБ Жандармеријa Жута кућа Заједница независних држава затвор "Гвантанамо" ЗНД Интерпол Исак фонд ИСИС Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ) Источна алтернатива КАНВАС Канцеларија Војводине у Бриселу козаци Конгрес САД Косовска полицијска служба (КПС) Косовске безбедносне снаге (КБС) КПС КФОР ЛГБТ лет МХ-17 Либерално демократскa партијa Лигa социјалдемократа Војводине Лига арапских држава логор Јасеновац Лукојл МАГАТЕ Међународни кривични суд Међународни олимпијски комитет Међународни преостали механизам за међународне кривичне трибунале (МПММКТ) Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале Међународни суд у Хагу Међународни трибунал за бившу Југославију медијска кућа Би-Би-Си МИ5 МИ6 МИНТ МКС Млада Босна ММФ Монсанто Мосад Моссад Муслиманска браћа Муслиманско братство нарко-картел "Камила" Народна банка Србије НАТО Нафтна индустрија Србије Нација ислама НБС НДХ неолиберални капитализам Нефтегазинкор НИС Нови Стандард Номоканон НОПО ОВК ОВПБМ ОДКБ одред Ел Муџахедин ОЕБС ОПЕК Оптима група Организација за исламску сарадњу ОУКБ ОХР Парламентарна скупштина СЕ Пентагон покрет "Огорчени" Покрет Несврстаних Покрет „Самоопредељење” Португалиjа Праведна Русија Православна црква пројекат Јужни ток Пројекат Набуко пројекат ХААРП радикални исламисти Римско-католичка црква РМК „Трепча“ Руска медицинска мисиjа Руска Православна Црква Руски дом Руски образ Сајентолошка црква сајт "Викиликс" Савез кјокушинџуцу Србије Савезна Држава Русије и Белорусије Савет безбедности Уједињених нација САНУ САО Крајина СБ УН Сбербанк Сбербанка Свјетска банка светска нарко-мафија Светска трговачка организација (СТО) Светска трговинска организациjа СИРИЗА Скупштинa АП Косова и Метохије Скупштина Србиjе Слободни зидари СНВ СНП "Наши" Социјалистичка партија Србије СПС Србијагас СРБски ФБРепортер Српска напредна странка Српска Православна Црква Српска радикална странка Српски сабор Двери Стејт департмент Стратфор ТВ Пинк Телеком Србије ТНК-БП Трепча Трилатерална комисија Уједињенe нацијe Уједињени региони Србије Украјинскa гркокатоличкa црквa Украјинскa устаничкa армијa (УПА) УНЕСКО УНМИК УНПРОФОР УСДЕА ФАТАХ Фонд стратешке културе Форум земаља-извозница гаса (ФСИГ) Фридом хаус ФРС ФСБ ХААРП ХАМАС ХДЗ Хезболлах Хрватска демократска заједница БиХ Царинска унија Царински савез Центар Симон Виезентал ЦЕСИД ЦИА ЦНН Црвена звезда Црна рука Шангајска организација за сарадњу (ШОС) шиптари шиптарска „Ослободилачка национална армија” „Роснефт“ „Самоопредељење“ „Симпо“ „Форбс“
 
 
 

Прештампавање материјала са сајта поздрављамо под условом позивања на електронско издање "Фонд стратешке културе" (srb.fondsk.ru)

 

           

 
 
© Фонд Стратешке Културе

RSS

Главна Политика Историja и култура Архива Аутори Рекомендуемое
  Економиjа Ауторска колумна О нама Контакт

Яндекс.Метрика

 

Петар ИСКЕНДЕРОВ

Виши научни сарадник Института словенства у Руској академији наука, магистар историјских наука, међународни коментатор радио-станице „Глас Русије“


све ставке