Данас: 28.06.2016 Ажурирано 12:27 | Изаберите датум RUS | ENG | SRB
 
 
на почетну страну мапа сајта напишите писмо
Додај у листу омиљених сајтова RSS


ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ
О нама
Аутори
Контакт
    Ода радости што ништа нисмо криви Хрватима  
    Војна тајна, војне службе, Кобре – одбрана...  
    Босанска муниција у Украјини  
  ГЛАВНА РУСИJА ПОЛИТИКА ЕКОНОМИJА КОСОВО И МЕТОХИJА НОВОРУСИЈА АУТОРСКА КОЛУМНА  
 
 
 
ПРЕПОРУЧУJЕМО
 
ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: РЕАЛПОЛИТИКА
 
Велики амерички брат: Бивши шеф ЦИА контролише највише медија у Србији!
све ставке
 
 
 
Вести
 
 
КОМЕНТАР ФСК. Етика државе Србије...

Вучић одлучио да усрећи Србију „још ближим односима са САД”...

Hrvatski ratni veterani i navijači stigli u Ukrajinu...

Кијевски режим покушао са истовременим нападом на целом фронту, али био - одбијен...

Vučić i Nuland o mogućnostima snabdevanja Srbije gasom...

Lavrov: Kosovu nije ni data prilika da ima referendum kao Krim!...

Изгледа да је пад цена нафте зауставио нови краљ Саудијске Арабије...

Albanci sa Kosova i dalje beže u Evropu...

Окупиране територије постају члан ФИБА!...

Напредњаци распродају преостало наоружање...

све вести
 
 
 
Фејсбук
 
 

 
 
 
назад верзија за штампу
 
АУТОРСКА КОЛУМНА

Косово је срце – НАТО-а?

Александар ПАВИЋ | 02.10.2013 | 00:02
 

Проглашењем Привремене скупштине Аутономне покрајине Косова и Метохије у Звечану 4. јула 2013. пободен је барјак српске државе и државности на Косову и Метохији. Покушајем легализовања тзв. Боркових споразума и склапањем тзв. бриселског споразума 19.4.2013, који је отворио пут ка расписивању нелегалних и нелегитимних „косовских локалних избора“ заказаних за 3.11.2013, београдска власт отворено гази Устав Србије, па самим тим и своје институционално присуство на КиМ, које би требало да буде оличено у уставном положају КиМ као интегралног дела државе Србије. Стога се сасвим легитимно може констатовати чињеница да је Скупштина АП КиМ – за коју су њени посланици, на 3. Заседању 19.9.2013. донели одлуку да, од следећег заседања, више неће бити “привремена” – (п)остала не само последња институција државе Србије на територији АП КиМ, већ и последња одбрана српске државности на територији не само наше јужне покрајине, већ и државе Србије у целини. У том смислу, то више није питање од само локалног значаја, нити га тако треба посматрати. На слободном српском Косову данас се брани цела садашња Србија, а уз њу и Република Српска и српска Црна Гора. Брани се, на крају, у свом тренутном „блаженом незнању“, и Македонија.

У том смислу је неоспорна важност неуспеха нелегалних и нелегитимних арбанашко-натовских “избора” од 3. новембра, и крах „изборне“ кампање коју, по препознатљивом ЈУЛ-овском обрасцу бесомучне пропаганде комбиноване са претњама, уценама и притисцима – уз беневолентну подршку ЕУ и свих љубитеља „европских вредности“ – спроводи београдска власт. (Остаје још једино нејасно да ли су Вулинове црне кошуље модни савет из Брисела, (не)свесна асоцијација на претходни долазак црнокошуљаша у Стару Србију 1941, порука дефинитивног раскида са „црвеном“ прошлошћу, или нешто још егзотичније.) Потребно је, дакле, да излазност буде што мања. Наравно, чак и кад би излазност била велика – то новембарске „изборе“ не би учинило нимало легалнијим, не само због њихове неуставности и незаконитости, већ и због кршења основних грађанских и људских права свих који су сада изложени притисцима да гласају. Ипак, у време када су перцепције важније од закона и права, а медијска контрола скоро потпуна – мали проценат излазности представљаће јако оружје у борби за тумачење „изборних резултата“ која нам засигурно предстоји.

Осим важности по опстанак српске државности, опстанак српског Косова и Метохије – институционално оличеног у Скупштини АП КиМ – такође је битан и као брана против падања Србије у крило НАТО пакта попут зреле крушке. Јер, као што је тзв. бриселски споразум конципиран тако да осакати Србију и српску државност, он је исто тако пројектован као средство помоћу којег ће пут Србије у НАТО практично постати “безалтернативан”.Ево, укратко, и како:

- НАТО је, за све новије и будуће чланице ЕУ, нека врста “улазнице”. Дакле, у процесу придруживања ЕУ, државе-кандидати се полако али сигурно интегришу у тзв. евро-атлантске безбедносне структуре. Чак и без формалног чланства, такве земље природно улазе у круг војних вазала НАТО, кроз интеграцију у безбедносне структуре саме ЕУ.

- У том контексту, успех тзв. бриселског споразума Србију још чвршће везује за тзв. ЕУ-интеграције, јер је директно, уговорно-условно повезан са њима. Степен кооперативности Србије у испуњавању тзв. бриселског споразума и обавеза које из њега произилазе или које ће на њега да се природно надовежу - директно се везује за њен “напредак на европском путу”.

- Тзв. бриселски споразум Србију чврсто упућује на безалтернативну сарадњу са НАТО, с обзиром да је НАТО војни гарант тог споразума и с обзиром да је НАТО наводно – а ту је потребно „веровати им на реч“, пошто никакав потписани документ није дат на увид – издао усмену гаранцију да тзв. косовске снаге безбедности неће моћи да уђу на север у наредних 10 година. Сасвим “случајно” је у контексту бриселских преговора Први потпредседник Владе Александар Вучић – можда баш са свог “лежаја” на бриселском поду – “замолио” Американце да не напуштају Косово и Метохију. НАТО, дакле, има на располагању и најјачи могући изговор да остане ту где јесте: забога, саме власти у Београду то траже, ради безбедносних гаранција које НАТО пружа.

- Управо је у контексту ове перспективе “незаобилазне сарадње” између Србије и НАТО Генерални секретар алијансе Андерс фог Расмусен летос још једном упутио поруку Србији да је „добродошла“ у НАТО. Једноставно, потписивање и пуно спровођење тзв. бриселског споразума створило би повољну атмосферу за “продубљивање” сваке врсте „сарадње“ између Србије и северноатлантског савеза.

- Тзв. бриселски споразум, како је већ наведено, разграђује државност Србије и гура је још дубље у вазални, бесконачно условљени однос наспрам западних сила. Таква држава је имплицитно неспособна да се одупре западним притисцима и “примамљивим понудама”, док се у њеној јавности ствара атмосфера „безалтернативне” упућености на и зависности од западног фактора, укључујући и НАТО.

- Тзв. бриселски споразум на терену (тј. на простору КиМ) сам по себи даље потискује из игре све друге актере који нису НАТО чланице, на првом месту Русију и Кину. Резолуција 1244 њиме фактички остаје мртво слово на папиру, и све је фактички у рукама НАТО. Заправо, Русија и Кина тада долазе у позицију да, ако желе да раде ишта на простору КиМ, морају да непосредно сарађују са приштинским властима, ојачаним легитимитетом који им је тзв. бриселски споразум обезбедио. Тиме би те државе биле доведене у ситуацију фактичког, ако не и званичног признања приштинских власти. Но, с обзиром да су сепаратистичке приштинске власти нужно упућене на западне силе, тешко се може замислити да би ту поготово Русија икада имала више него симболичан утицај, чак кад би и признала тзв. Косово. С друге стране, прагматичним Кинезима нико не би могао да замери ако би, констатујући незаинтересованост званичне Србије да брани свој суверенитет, кроз екомомску сарадњу, настојали да ојачају свој утицај у Приштини, што би само означило повратак утицаја Пекинга на албански етнички фактор, савременијим (економским уместо идеолошким) средствима.

- Тзв. бриселски споразум по природи јача (велико)албански фактор, који је најрадикалнији и најдоследнији заступник НАТО-интереса у овом делу Европе. Пример је недавни споразум између Војске Албаније и тзв. косовских безбедносних снага о реципрочном боравку на територији КиМ и Албаније, као и, трећи по реду, „војни споразум“ који је управо потписан између „Косова“ и БЈР Македоније крајем септембра.

- Тзв. бриселски споразум ће неизоставно ојачати политичку тежину про-НАТО политичких снага у Србији, јер ће њихова улога бити посебно димензионирана у свим будућим аспектима косовског питања. Врло лако је замислити ситуације у којима, нпр. чак и чланови ЛДП-а – ако дотад већ не буду изнутра преузели све безличнији ентитет звани Демократска странка – “апелују” на КФОР да додатно обезбеди „српску заједницу” гетоизирану у „заједници српских општина” на Косову и Метохији – и симболичне, наравно „позитивне“ реакције КФОР-а у том погледу. А да ће сваку овакву прилику искористити водећи политичари садашње или било које будуће “про-ЕУ” коалиције на власти у Београду – нема никакве сумње. Врата су широм отворена Вучићу, Дачићу, Вулину и сличним светлим примерима београдског ЕУропејства да, уз медијско-маркетиншку подршку локалних евроатлантских структура, постану “главни заштитници” косовско-метохијских Срба, дижући себи рејтинг и код куће и у западним престоницама. Ако је некад било дегутантно слушајући Дачића, Вучића и Николића како се куну у Косово, треба замислити призор где се сутра исто тако, а можда и јаче, у њега куну водећи НАТО-лобисти у Србији. Косово је срце – НАТО-а?

Сигурно је да све ово јасно садашњим београдским властима, укључујући и онај део којем је, наводно, Русија „најдража“, и који, наводно „никад, никад“ не би били за улазак Србије у НАТО. И по овом питању се, још једном, показује да је Косово судилиште од којег се не може побећи.

 
Тагови: НАТО Косово и Метохиjа
 

 
Рејтинг: 5.0 (21)      Ваша оцена: 1 2 3 4 5     
 
Пошаљи е-поштом

Наслов коментара
 
Да би додали коментар, Логујте се или Пријавите се
 
 
 
Ауторска колумна
    Дмитриј СЕДОВ

Звездасто-пругасте гаћице и STRATFOR

Већ су прошли сви рокови да се Срби као нација доведу у стање једноумља. Уосталом, европска заједница се сагласила да овој слабо развијеној нацији  дозволи приступ у ЕУ. Остаје само да сачекамо када ће се сменити неколико покољења Срба и нација ће се одједном наћи у просперитетном и слободном свету. Чини се да би становништво Србије требало да се радује, да учи Статут ЕУ, биографију британских краљица и да саставља маршруте одласка на одмор на азурне лагуне Малдива.

08.02.2015
 
 
 
 
 
 
Кључне речи
 
 
 
"албански фактор" "Беркут" "Гаспром" "Дреничка група" "Никад граница" "Образ" "Пиштољка" "Хјуман рајтс воч" Apple Arctic Sunrise aлбанска мафиjа BIS CANVAS Charlie Hebdo EBRD FBI Goldman Sachs Google Greenpeace Heartland Institute ICG JAT Jединствена Русиjа JНА NPSS NSA Opus Dei Osiguravajuće društvo "Lojd" PRISM Pussy Riot Pазвојна банка RWE SHIK Standard end Purs USAID ЈУЛ Агенцијa за међународни развој Ал Џазира Ал каида Алијанса ново Косово Амнести Интернационал АНА Антикорупцијска лига Балкана Арапска лига Армија БиХ АСЕАН Аушвиц (Освенцим) Б92 БИА Билдербершка група Биро демократских институција Блеквотер Боко Харам БРИК БРИКС Бритиш Петролеум Велики оријент вехабије Витезови Темплари Више јавно тужилаштво у Београду Воjска Косова Војска Републике Српске ВРС Г20 Газпромнјефт Гасни пројекат ТАПИ гасовод Тапи глобална элита Гниланска група ГРУ група Г20 Демократска партија Косова Демократска странка Демократска странка Србије Демократски савез Косова Десни сектор диаспора дивизијa СС „Галичина“ Документациони центар Веритас Државна Дума Државна Дума Руске Федерације ДСК Евразијска унија Евроазијски Савез ЕвроПРО Европска унија Европски суд за људска права Есмарк ЕУЛЕКС Еуропол ЕЦБ Жандармеријa Жута кућа Заједница независних држава затвор "Гвантанамо" ЗНД Интерпол Исак фонд ИСИС Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ) Источна алтернатива КАНВАС Канцеларија Војводине у Бриселу козаци Конгрес САД Косовска полицијска служба (КПС) Косовске безбедносне снаге (КБС) КПС КФОР ЛГБТ лет МХ-17 Либерално демократскa партијa Лигa социјалдемократа Војводине Лига арапских држава логор Јасеновац Лукојл МАГАТЕ Међународни кривични суд Међународни олимпијски комитет Међународни преостали механизам за међународне кривичне трибунале (МПММКТ) Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале Међународни суд у Хагу Међународни трибунал за бившу Југославију медијска кућа Би-Би-Си МИ5 МИ6 МИНТ МКС Млада Босна ММФ Монсанто Мосад Моссад Муслиманска браћа Муслиманско братство нарко-картел "Камила" Народна банка Србије НАТО Нафтна индустрија Србије Нација ислама НБС НДХ неолиберални капитализам Нефтегазинкор НИС Нови Стандард Номоканон НОПО ОВК ОВПБМ ОДКБ одред Ел Муџахедин ОЕБС ОПЕК Оптима група Организација за исламску сарадњу ОУКБ ОХР Парламентарна скупштина СЕ Пентагон покрет "Огорчени" Покрет Несврстаних Покрет „Самоопредељење” Португалиjа Праведна Русија Православна црква пројекат Јужни ток Пројекат Набуко пројекат ХААРП радикални исламисти Римско-католичка црква РМК „Трепча“ Руска медицинска мисиjа Руска Православна Црква Руски дом Руски образ Сајентолошка црква сајт "Викиликс" Савез кјокушинџуцу Србије Савезна Држава Русије и Белорусије Савет безбедности Уједињених нација САНУ САО Крајина СБ УН Сбербанк Сбербанка Свјетска банка светска нарко-мафија Светска трговачка организација (СТО) Светска трговинска организациjа СИРИЗА Скупштинa АП Косова и Метохије Скупштина Србиjе Слободни зидари СНВ СНП "Наши" Социјалистичка партија Србије СПС Србијагас СРБски ФБРепортер Српска напредна странка Српска Православна Црква Српска радикална странка Српски сабор Двери Стејт департмент Стратфор ТВ Пинк Телеком Србије ТНК-БП Трепча Трилатерална комисија Уједињенe нацијe Уједињени региони Србије Украјинскa гркокатоличкa црквa Украјинскa устаничкa армијa (УПА) УНЕСКО УНМИК УНПРОФОР УСДЕА ФАТАХ Фонд стратешке културе Форум земаља-извозница гаса (ФСИГ) Фридом хаус ФРС ФСБ ХААРП ХАМАС ХДЗ Хезболлах Хрватска демократска заједница БиХ Царинска унија Царински савез Центар Симон Виезентал ЦЕСИД ЦИА ЦНН Црвена звезда Црна рука Шангајска организација за сарадњу (ШОС) шиптари шиптарска „Ослободилачка национална армија” „Роснефт“ „Самоопредељење“ „Симпо“ „Форбс“
 
 
 

Прештампавање материјала са сајта поздрављамо под условом позивања на електронско издање "Фонд стратешке културе" (srb.fondsk.ru)

 

           

 
 
© Фонд Стратешке Културе

RSS

Главна Политика Историja и култура Архива Аутори Рекомендуемое
  Економиjа Ауторска колумна О нама Контакт

Яндекс.Метрика

 

Александар ПАВИЋ


све ставке