Данас: 30.09.2016 Ажурирано 12:27 | Изаберите датум RUS | ENG | SRB
 
 
на почетну страну мапа сајта напишите писмо
Додај у листу омиљених сајтова RSS


ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ
О нама
Аутори
Контакт
    Ода радости што ништа нисмо криви Хрватима  
    Војна тајна, војне службе, Кобре – одбрана...  
    Босанска муниција у Украјини  
  ГЛАВНА РУСИJА ПОЛИТИКА ЕКОНОМИJА КОСОВО И МЕТОХИJА НОВОРУСИЈА АУТОРСКА КОЛУМНА  
 
 
 
ПРЕПОРУЧУJЕМО
 
ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: РЕАЛПОЛИТИКА
 
Велики амерички брат: Бивши шеф ЦИА контролише највише медија у Србији!
све ставке
 
 
 
Вести
 
 
КОМЕНТАР ФСК. Етика државе Србије...

Вучић одлучио да усрећи Србију „још ближим односима са САД”...

Hrvatski ratni veterani i navijači stigli u Ukrajinu...

Кијевски режим покушао са истовременим нападом на целом фронту, али био - одбијен...

Vučić i Nuland o mogućnostima snabdevanja Srbije gasom...

Lavrov: Kosovu nije ni data prilika da ima referendum kao Krim!...

Изгледа да је пад цена нафте зауставио нови краљ Саудијске Арабије...

Albanci sa Kosova i dalje beže u Evropu...

Окупиране територије постају члан ФИБА!...

Напредњаци распродају преостало наоружање...

све вести
 
 
 
Фејсбук
 
 

 
 
 
назад верзија за штампу
 
АУТОРСКА КОЛУМНА

„Руски“ спин за преламање српског мозга

Александар ПАВИЋ | 25.12.2013 | 14:24
 

У недељу 22.12.2013. у Београду одржана је трибина под адекватним називом „Слободни избори – под принудом“, на тему недавних тзв. локалних избора у „Косови“ (на територији привремено окупираног Косова и Метохије). Међу присутнима који су напунили просторију нису примећени чланови или чланице џет-сета представника тзв. „цивилног друштва“, бар неки заштитник грађана или грађанки, „промотер демократије“, или нека од јавности већ познатих перманентно забринутих фаца са разних трибина о „суочавању са прошлошћу“, „масовним кршењима људских и грађанских права“, и сличним непочинствима. Није било ни Тање „Ферари“ Мишчевић да, турирајући свој Еуро 29 мотор, присутне ако ништа друго упути које се то поглавље преговора о ЕУ-придруживању тиче фер и демократских избора. Па да сви провере да ли тамо пише да се фер и демократски избори имају спроводити под претњом губитка посла и ускраћивања социјалне помоћи, [1] уз присутво жандармерије у цивилу која цепа плакате који позивају на бојкот, надуване и дупле бирачке спискове, [2] па чак и уцене трудница у деветом месецу трудноће. [3] Но, и без консултовања, изгледа да је одговор позитиван, и да су управо такви изборни услови по мери Европске уније. [4] Живела западна демократија!

Ипак, главни утисак са поменуте трибине нису представљала већ уобичајена набрајања примера западних двоструких стандарда [5] Људи су или прочитали Купера или су већ одавно огуглали. Главна атракција вечери било је обраћање потпредседника Републике Српске професора Емила Влајкија. Ево како је тај део излагања цењеног професора пренела Срна исте вечери:

„Влајки је оценио да је Русија 'дала на знање делу политичког естаблишмента у Србији да се питање Космета више не потенцира', јер би то могло изазвати не само колатералне, него и друге последице, пошто српске елите нису до сада реаговале како је требало. „То је нека врста дила. Руси су рекли Србима: 'Можете ући у ЕУ, али не смете у НАТО, иначе отпада свака помоћ'“, рекао је Влајки на трибини о изборима на Космету, коју су организовали Београдски културни клуб и Историјски пројекат Сребреница. Према речима Влајкија, Руси су, са становишта њихових реалних политичких интереса, проценили да се у овом часу, са оваквом геополитичком ситуацијом не може ништа урадити да би Косово било враћено.

Влајки је рекао да политика која је направљена са Русијом иде на то да се сачува остатак Србије без Космета и оценио да је на правом путу део српског естаблишмента, који је проруски настројен.“ [6]

„Сасвим случајно“, истог дана је на порталу „медијског јавног сервиса европске Србије“ (који се још увек легално зове Радио-телевизија Србије), освануо је текст Весне Кнежевић, дописнице РТС-а из Беча, са следећим сугестивним закључним делом:

Украјина за Србију?

Кроз бечку дипломатску заједницу курсирају и наговештаји да унутрашња логика ад хок ситуације није тек тако створена, већ једним делом усмеравана.

Русија и Европска унија су, према томе, прошле кроз неку врсту договора, или трампе - Украјина Русији, Србија Европи. Украјина тако остаје у руској зони утицаја, док Србија хвата директан прикључак са временом њеног првог значајнијег отварања према Европи око Берлинског конгреса 1878. године.

Шта је необичније - да би Европљани требало да славе Путина као спаситеља реално могућег и економски исплативог концепта Европске уније, или да би се на српским хит листама ускоро могао вртети препев хрватског шлагера из 1992. "DankeDeutschland"?

Напротив, то да је Србија заузела чврсту позицију на европској траси, није ни најмање необично.“ [7]

Јасно је, наравно, да су оба ова става у чврстој вези, с циљем глајхшалтовања српске свести са „реалношћу“ сервираном преко тота(литар)но контролисаних медија у Србији, унутар већ више пута помињаног пентагонског идеала „доминације пуног спектра“. [8] А „реалност“ која је жељена изнад свих других је да Срби коначно утуве у главу да је „Косово изгубљено“. А ко бољи да их у том уверењу зацементира него („поново вероломна“) браћа Руси. Не говоре ли нам душебрижници све време – „не можемо против целог света“? И, ево, сада и „чврстих доказа“ да су се и „прагматични Руси“ придружили том целом (а и „нормалном“, подразумева се) свету. Шта још хоћете? Ствар је изгубљена. Дижите руке. Ионако „велики“ одлучују о нашој судбини, а наше је само да се томе повинујемо. То је пожељни, сугерисани закључак до ког просечни медијски конзумент треба да дође. „Својом вољом“, наравно.

Одмах треба напоменути да се овде никако не тврди да је Емил Влајки на било који начин (са)учествовао у спиновању српске јавности. Ако је било намерног спина, то је пре био задатак Срне, која је изоставила контратезе Влајкијевом излагању које су такође изнете на трибини. Ако знамо да је Срна новинска агенција Републике Српске и да је Милорад Додик, после почетне подршке Србима на северу КиМ, под притиском на Републику Српску и сопствену власт, окренуо лист и сада користи сваку прилику да дуне ветар у једра првом потпредседнику Владе Србије – закључци се прилично логично сами намећу. Сам Емил Влајки је на трибини доживљен као неко ко наступа искрено, као и увек, вођен часним мотивима обавештавања јавности о важним порукама које су му саопштене. Уосталом, није ли Емил Влајки, више него практично било који други српски политичар из Републике Српске (а и из Србије, част изузецима), протеклих месеци, јасно и чврсто заступао став да север Косова и Метохије треба одбранити, и да не треба допустити његово утапање у „независно Косово“?

У том смислу, реаговање новинара „Печата“ и још једног учесника трибине Миодрага Зарковића је вероватно на најбољи начин обухватило спољни контекст поруке и њеног гласника:

„Иако поштујем све оно што је Емил Влајки до сада урадио и све оно што ради, рекао сам му да се надам да није у праву. А у крајњем случају, ако се испостави да је био у праву и то је нешто што може да се промени. Русија има своје проблеме, своје интересе, своје углове посматрања – уосталом, та Русија 13 година чека да овде дође нека национална, родољубива власт. Пошто за све ово време никако не долази ништа да макар личи на то што Русија прижељкује, није сасвим неразумљиво да Русија у неком тренутку направи договор са политичким пајацима који тренутно руководе из Београда. То не значи да ће Русија исто тако да се понаша и док преговара са неком прижељкиваном следећом влашћу која би показивала много више одговорности према националним питањима него што показује ова.“ [9]

Треба додати и следеће: може се сасвим мирно закључити да руска страна никога из садашње владајуће гарнитуре у Србији није морала да зауздава да не би мобилисао војску и кренуо у ослобођење Косова. Није ту било никаквих захтева из Београда према руској страни да подржи борбеност српске стране. Према томе, није Русија никога ту морала да саветује да не крене у „враћање“ Косова и Метохије – јер спремних за такав подухват ни у Немањиној ни на Андрићевом венцу нема ни у назнакама. Ако су Руси ишта морали да зауздавају, то би било само то да „српске“ власти не дају још више него што се од њих тражи. И на томе смо им, по ко зна који пут, веома захвални.

Треба рећи и то да су, у приватним разговорима, руски дипломати ближи ставу да је ствар у Украјини још далеко од тога да буде „готова“. А и без привилегије таквих увида, да ли је логично сматрати да би се Запад тек тако лако одрекао тако великог геополитичког плена као што је Украјина? Или да не би бар учинио све да Русима отежа ствар по том питању? Имајући то у виду, зашто би се Русија одрекла полуга и могућности асиметричних одговора на другим местима, укључујући и Србију? На крају, као што је истакнуто у излагању аутора (али не и медијски пренесено), делегација Привремене скупштине АП КиМ је примљена у Думи крајем октобра, [10] а затим и гостовала на једној од најутицајнијих политичких емисија у Русији, „Однако“ Михаила Леонтјева. [11] Русија је велика земља, са разним струјама, разним опцијама на располагању, за које су потребни и одговарајући пандани и партнери, који нису унапред истакли беле заставе...

Дакле, ствар није готова на Косову и Метохији, нити може бити готова, док постоји и најмања скупина људи који сматра да није. А, као што се видело и у недељу – постоји. Машану ни до данас нису преломили мозак, [12] а кад ће – не зна се...


[1] „(Оливер) Ивановић мисли да су Грађанска иницијатива 'Српска' и његов противкандидат Крстимир Пантић имали све на располагњу, 'укључујући притисак, силу и принуду, институције и уцене људи, привођење људи на биралишта, посете министара и представника владе'.
[2] „Право гласа има 1.779.357 гласача, док према попису из 2011. године на Косову има 1.739.000 становника, што је 40 хиљада бирача више. На северу Косова има више стотина дупло уписаних. Ја сам гласао против тог бирачког списка”, рекао је (српски представник у приштинској „Централној изборној комисији“ Ненад)  Рикало у емисији Уз јутарњу кафу на ТВ Центар.“
[4] „Висока представница ЕУ Кетрин Ештон поздравила исход избора на Косову.“
[5] „Изазов постмодерног света лежи у привикавању на идеју двоструких стандарда. Међу собом ми делујемо на основу закона и отворене кооперативне безбедности. Али, када имамо посла са старомодним типовима држава изван постмодерног европског континента, морамо да поново посегнемо за грубљим методама ранијег доба – сила, превентивни напади, обмане, шта год је неопходно да би се носили са онима који још увек живе у свету деветнаестог века, у којем је свака држава за себе. Међу собом ми се држимо закона, али, када делујемо у џунгли, онда морамо и да користимо законе џунгле.” Роберт Купер, британски и ЕУ дипломата, у чланку за лондонски Гардијан http://www.guardian.co.uk/world/2002/apr/07/1
[7] rts.rs
[11] fakti.org
 
Тагови: Европска унија Косово и Метохиjа Русија Србиjа
 

 
Рејтинг: 4.4 (16)      Ваша оцена: 1 2 3 4 5     
 
Пошаљи е-поштом

Наслов коментара
 
Да би додали коментар, Логујте се или Пријавите се
 
 
 
Ауторска колумна
    Дмитриј СЕДОВ

Звездасто-пругасте гаћице и STRATFOR

Већ су прошли сви рокови да се Срби као нација доведу у стање једноумља. Уосталом, европска заједница се сагласила да овој слабо развијеној нацији  дозволи приступ у ЕУ. Остаје само да сачекамо када ће се сменити неколико покољења Срба и нација ће се одједном наћи у просперитетном и слободном свету. Чини се да би становништво Србије требало да се радује, да учи Статут ЕУ, биографију британских краљица и да саставља маршруте одласка на одмор на азурне лагуне Малдива.

08.02.2015
 
 
 
 
 
 
Кључне речи
 
 
 
"албански фактор" "Беркут" "Гаспром" "Дреничка група" "Никад граница" "Образ" "Пиштољка" "Хјуман рајтс воч" Apple Arctic Sunrise aлбанска мафиjа BIS CANVAS Charlie Hebdo EBRD FBI Goldman Sachs Google Greenpeace Heartland Institute ICG JAT Jединствена Русиjа JНА NPSS NSA Opus Dei Osiguravajuće društvo "Lojd" PRISM Pussy Riot Pазвојна банка RWE SHIK Standard end Purs USAID ЈУЛ Агенцијa за међународни развој Ал Џазира Ал каида Алијанса ново Косово Амнести Интернационал АНА Антикорупцијска лига Балкана Арапска лига Армија БиХ АСЕАН Аушвиц (Освенцим) Б92 БИА Билдербершка група Биро демократских институција Блеквотер Боко Харам БРИК БРИКС Бритиш Петролеум Велики оријент вехабије Витезови Темплари Више јавно тужилаштво у Београду Воjска Косова Војска Републике Српске ВРС Г20 Газпромнјефт Гасни пројекат ТАПИ гасовод Тапи глобална элита Гниланска група ГРУ група Г20 Демократска партија Косова Демократска странка Демократска странка Србије Демократски савез Косова Десни сектор диаспора дивизијa СС „Галичина“ Документациони центар Веритас Државна Дума Државна Дума Руске Федерације ДСК Евразијска унија Евроазијски Савез ЕвроПРО Европска унија Европски суд за људска права Есмарк ЕУЛЕКС Еуропол ЕЦБ Жандармеријa Жута кућа Заједница независних држава затвор "Гвантанамо" ЗНД Интерпол Исак фонд ИСИС Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ) Источна алтернатива КАНВАС Канцеларија Војводине у Бриселу козаци Конгрес САД Косовска полицијска служба (КПС) Косовске безбедносне снаге (КБС) КПС КФОР ЛГБТ лет МХ-17 Либерално демократскa партијa Лигa социјалдемократа Војводине Лига арапских држава логор Јасеновац Лукојл МАГАТЕ Међународни кривични суд Међународни олимпијски комитет Међународни преостали механизам за међународне кривичне трибунале (МПММКТ) Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале Међународни суд у Хагу Међународни трибунал за бившу Југославију медијска кућа Би-Би-Си МИ5 МИ6 МИНТ МКС Млада Босна ММФ Монсанто Мосад Моссад Муслиманска браћа Муслиманско братство нарко-картел "Камила" Народна банка Србије НАТО Нафтна индустрија Србије Нација ислама НБС НДХ неолиберални капитализам Нефтегазинкор НИС Нови Стандард Номоканон НОПО ОВК ОВПБМ ОДКБ одред Ел Муџахедин ОЕБС ОПЕК Оптима група Организација за исламску сарадњу ОУКБ ОХР Парламентарна скупштина СЕ Пентагон покрет "Огорчени" Покрет Несврстаних Покрет „Самоопредељење” Португалиjа Праведна Русија Православна црква пројекат Јужни ток Пројекат Набуко пројекат ХААРП радикални исламисти Римско-католичка црква РМК „Трепча“ Руска медицинска мисиjа Руска Православна Црква Руски дом Руски образ Сајентолошка црква сајт "Викиликс" Савез кјокушинџуцу Србије Савезна Држава Русије и Белорусије Савет безбедности Уједињених нација САНУ САО Крајина СБ УН Сбербанк Сбербанка Свјетска банка светска нарко-мафија Светска трговачка организација (СТО) Светска трговинска организациjа СИРИЗА Скупштинa АП Косова и Метохије Скупштина Србиjе Слободни зидари СНВ СНП "Наши" Социјалистичка партија Србије СПС Србијагас СРБски ФБРепортер Српска напредна странка Српска Православна Црква Српска радикална странка Српски сабор Двери Стејт департмент Стратфор ТВ Пинк Телеком Србије ТНК-БП Трепча Трилатерална комисија Уједињенe нацијe Уједињени региони Србије Украјинскa гркокатоличкa црквa Украјинскa устаничкa армијa (УПА) УНЕСКО УНМИК УНПРОФОР УСДЕА ФАТАХ Фонд стратешке културе Форум земаља-извозница гаса (ФСИГ) Фридом хаус ФРС ФСБ ХААРП ХАМАС ХДЗ Хезболлах Хрватска демократска заједница БиХ Царинска унија Царински савез Центар Симон Виезентал ЦЕСИД ЦИА ЦНН Црвена звезда Црна рука Шангајска организација за сарадњу (ШОС) шиптари шиптарска „Ослободилачка национална армија” „Роснефт“ „Самоопредељење“ „Симпо“ „Форбс“
 
 
 

Прештампавање материјала са сајта поздрављамо под условом позивања на електронско издање "Фонд стратешке културе" (srb.fondsk.ru)

 

           

 
 
© Фонд Стратешке Културе

RSS

Главна Политика Историja и култура Архива Аутори Рекомендуемое
  Економиjа Ауторска колумна О нама Контакт

Яндекс.Метрика

 

Александар ПАВИЋ


све ставке