Данас: 04.12.2016 Ажурирано 12:27 | Изаберите датум RUS | ENG | SRB
 
 
на почетну страну мапа сајта напишите писмо
Додај у листу омиљених сајтова RSS


ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ
О нама
Аутори
Контакт
    Ода радости што ништа нисмо криви Хрватима  
    Војна тајна, војне службе, Кобре – одбрана...  
    Босанска муниција у Украјини  
  ГЛАВНА РУСИJА ПОЛИТИКА ЕКОНОМИJА КОСОВО И МЕТОХИJА НОВОРУСИЈА АУТОРСКА КОЛУМНА  
 
 
 
ПРЕПОРУЧУJЕМО
 
ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: РЕАЛПОЛИТИКА
 
Велики амерички брат: Бивши шеф ЦИА контролише највише медија у Србији!
све ставке
 
 
 
Вести
 
 
КОМЕНТАР ФСК. Етика државе Србије...

Вучић одлучио да усрећи Србију „још ближим односима са САД”...

Hrvatski ratni veterani i navijači stigli u Ukrajinu...

Кијевски режим покушао са истовременим нападом на целом фронту, али био - одбијен...

Vučić i Nuland o mogućnostima snabdevanja Srbije gasom...

Lavrov: Kosovu nije ni data prilika da ima referendum kao Krim!...

Изгледа да је пад цена нафте зауставио нови краљ Саудијске Арабије...

Albanci sa Kosova i dalje beže u Evropu...

Окупиране територије постају члан ФИБА!...

Напредњаци распродају преостало наоружање...

све вести
 
 
 
Фејсбук
 
 

 
 
 
назад верзија за штампу
 
АУТОРСКА КОЛУМНА

Почетак преговора Србије са ЕУ: пут у нигде са гарантованим губитком Космета

Ања ФИЛИМОНОВА | 21.01.2014 | 18:02
 

Владајућа коалиција у Србији 21. јануар описује као малтене “најважнији датум у новијој историји Србије”, пошто је тог дана почела прва међувладина конференција Београда и Брисела, која је званично названа “приступним преговорима”. Потпредседник владе Александар Вучић изразио је наду “да ће Србија учинити све што од ње зависи до 2018. године, а после тога не зависи од наше воље да ли ћемо бити примљени у ЕУ у 2020. години”. То значи, званично је потврђено: Србија треба да “учини све” до 2018. године, а шта ће бити даље – по том питању нема никакве сигурности. Да истакнемо да “потпуни списак свега” Брисел још званично није истакао: преговарачка платформа држи се у тајности. Тако А. Вучић указује да ће главни фокус на преговорима “бити додељен тачки 35 која је посвећена Косову”, иако “још нико не зна како ће тачно изгледати глава 35, могу се неке ствари појавити ненадано, неће бити нимало лако”.[1] То нас подсећа на тужну формулу западног фактора са краја деведесетих – “нису толико важни конкретни услови, Срби једноставно не треба да постоје”. Премијер Ивица Дачић јасно указује због чега је Србија “удостојена части” да започне преговоре: “преговори са ЕУ нису почели због тога што је Србија спровела некакве фантастичне реформе, већ због напретка у преговорима са Приштином”, упозоравајући да “Србија не би добила почетак преговора са ЕУ да није постигла споразум са Приштином и само ако се спотакнемо на путу, преговори ће бити прекинути – ми то морамо имати на уму”.[2] Отвореност српског премијера не оставља простора за оправдање: предаја Косова и Метохије у правни оквир ”Републике Косова”, пристанак на интеграцију српског севера у систем девијантно-криминалне власти у Приштини, успостављање државних граница које одвајају север Космета од централне Србије – то је цена коју ће владајућа коалиција платити за могућност вођења бесконачних преговора са бриселском бирократијом, беспоговорно испуњавајући један за другим, понижавајуће и по државу разарајуће захтеве Брисела. Преговора у чијем резултату Србија највероватније никада неће ни ступити у ЕУ, пошто нема финансијских средстава. Међутим, Запад је бацио коску у виду започињања преговарачког процеса и нема сумње да ће се трудити да из своје жртве исцеди све сокове. Тешко је одбацити сумњу да ће се Запад, пошто у потпуности овлада земљом, са њом обрачунати на најнемилосрднији могући начин: примери Либије и Ирака показују нам да дејства “поборника демократије и људских права” као и насилно наметање “заједничког добра” са каснијим урањањем земље у потпуни хаос, увелико превазилазе све “трикове” тоталитарних режима.

Карактеристично је да се у позадини озлоглашеног цинизма и популизма “еурореторике” прорежимских и ултра-прозападних медија (чак и од стране српске опозиције са ретким изузецима), не чују гласови о томе да је у условима промењених геополитичких околности за Србију отворен алтернативни пут који је може извући из безнадежног ћорсокака – а то је Царински и Евроазијски савез на челу са Русијом. То је резултат моћног вишевекторског рада Запада са једне стране, као и резултат одсуства систематског рада Русије на подршци земљи која без претеривања представља стратешки кључ за Европу, са друге стране. Ово што је речено, више него добро разумеју они који се свим силама труде да истисну присуство Русије из Балканског региона.

Да истакнемо најважније: каква год буде формулација еурочиновника о Косову, треба размотрити само два документа: 1) Повеља УН која гарантује територијалну независност земље и 2) Устав Републике Србије из 2006. године по коме су Косово и Метохија саставни део државе Србије, њена аутономна област. Сва дејства која су у супротности са та два основна акта представљаће кршење међународног права и унутрашњег српског законодавства.

Поставља се питање где је логика у таквој императивној тежњи да се по сваку цену приступи Европској Унији? Очигледно је да се иза фасаде процеса евроинтеграција који је започет 2000. године, крије  неповратан процес демонтаже војске и војно-индустријског комплекса, индустријско-пољопривредног система, хроничног пребивања земље на ивици социјално-економског колапса. У наведеном периоду ЕУ је успешно у региону испунила своје геополитичке, политичке и економске циљеве, који уопште нису личили на покушаје да се Србија извуче из истинског понора у који је гура западни фактор после војне агресије НАТО пакта. Да подвучемо: ЕУ нити даје неопходан новац, нити било какве гаранције, већ само узима бесплатну жртву од стране Србије. Поред тога, жалосно искуство Источне Европе показује да нема никаквих плусева од приступања Европској Унији,  а минусе је тешко побројати. Једино од стране западног фактора може се уочити логика: његов пристанак да започне преговарачки процес значи да ће Србија ући у нову фазу, другу после 5. октобра 2000. године, фазу радикалног, насилног распада земље.  



[1]
 http://fakti.org/serbian-point/posrbljene-vesti/vucic-povodom-kosova-jos-neke-stvari-mogu-da-iskrsnu-i-nece-sve-biti-lako.

[2] http://www.nspm.rs/hronika/ivica-dacic-ako-zapne-s-kim-zapinju-i-pregovori-sa-eu.html

 

 

фото http://www.nspm.rs/hronika/brisel-srbija-i-zvanicno-srbija-pocela-pregovore-sa-eu.html

 
Тагови: Европска унија Русија Србиjа
 

 
Рејтинг: 5.0 (16)      Ваша оцена: 1 2 3 4 5     
 
Пошаљи е-поштом

Наслов коментара
 
Да би додали коментар, Логујте се или Пријавите се
 
 
 
Ауторска колумна
    Дмитриј СЕДОВ

Звездасто-пругасте гаћице и STRATFOR

Већ су прошли сви рокови да се Срби као нација доведу у стање једноумља. Уосталом, европска заједница се сагласила да овој слабо развијеној нацији  дозволи приступ у ЕУ. Остаје само да сачекамо када ће се сменити неколико покољења Срба и нација ће се одједном наћи у просперитетном и слободном свету. Чини се да би становништво Србије требало да се радује, да учи Статут ЕУ, биографију британских краљица и да саставља маршруте одласка на одмор на азурне лагуне Малдива.

08.02.2015
 
 
 
 
 
 
Кључне речи
 
 
 
"албански фактор" "Беркут" "Гаспром" "Дреничка група" "Никад граница" "Образ" "Пиштољка" "Хјуман рајтс воч" Apple Arctic Sunrise aлбанска мафиjа BIS CANVAS Charlie Hebdo EBRD FBI Goldman Sachs Google Greenpeace Heartland Institute ICG JAT Jединствена Русиjа JНА NPSS NSA Opus Dei Osiguravajuće društvo "Lojd" PRISM Pussy Riot Pазвојна банка RWE SHIK Standard end Purs USAID ЈУЛ Агенцијa за међународни развој Ал Џазира Ал каида Алијанса ново Косово Амнести Интернационал АНА Антикорупцијска лига Балкана Арапска лига Армија БиХ АСЕАН Аушвиц (Освенцим) Б92 БИА Билдербершка група Биро демократских институција Блеквотер Боко Харам БРИК БРИКС Бритиш Петролеум Велики оријент вехабије Витезови Темплари Више јавно тужилаштво у Београду Воjска Косова Војска Републике Српске ВРС Г20 Газпромнјефт Гасни пројекат ТАПИ гасовод Тапи глобална элита Гниланска група ГРУ група Г20 Демократска партија Косова Демократска странка Демократска странка Србије Демократски савез Косова Десни сектор диаспора дивизијa СС „Галичина“ Документациони центар Веритас Државна Дума Државна Дума Руске Федерације ДСК Евразијска унија Евроазијски Савез ЕвроПРО Европска унија Европски суд за људска права Есмарк ЕУЛЕКС Еуропол ЕЦБ Жандармеријa Жута кућа Заједница независних држава затвор "Гвантанамо" ЗНД Интерпол Исак фонд ИСИС Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ) Источна алтернатива КАНВАС Канцеларија Војводине у Бриселу козаци Конгрес САД Косовска полицијска служба (КПС) Косовске безбедносне снаге (КБС) КПС КФОР ЛГБТ лет МХ-17 Либерално демократскa партијa Лигa социјалдемократа Војводине Лига арапских држава логор Јасеновац Лукојл МАГАТЕ Међународни кривични суд Међународни олимпијски комитет Међународни преостали механизам за међународне кривичне трибунале (МПММКТ) Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале Међународни суд у Хагу Међународни трибунал за бившу Југославију медијска кућа Би-Би-Си МИ5 МИ6 МИНТ МКС Млада Босна ММФ Монсанто Мосад Моссад Муслиманска браћа Муслиманско братство нарко-картел "Камила" Народна банка Србије НАТО Нафтна индустрија Србије Нација ислама НБС НДХ неолиберални капитализам Нефтегазинкор НИС Нови Стандард Номоканон НОПО ОВК ОВПБМ ОДКБ одред Ел Муџахедин ОЕБС ОПЕК Оптима група Организација за исламску сарадњу ОУКБ ОХР Парламентарна скупштина СЕ Пентагон покрет "Огорчени" Покрет Несврстаних Покрет „Самоопредељење” Португалиjа Праведна Русија Православна црква пројекат Јужни ток Пројекат Набуко пројекат ХААРП радикални исламисти Римско-католичка црква РМК „Трепча“ Руска медицинска мисиjа Руска Православна Црква Руски дом Руски образ Сајентолошка црква сајт "Викиликс" Савез кјокушинџуцу Србије Савезна Држава Русије и Белорусије Савет безбедности Уједињених нација САНУ САО Крајина СБ УН Сбербанк Сбербанка Свјетска банка светска нарко-мафија Светска трговачка организација (СТО) Светска трговинска организациjа СИРИЗА Скупштинa АП Косова и Метохије Скупштина Србиjе Слободни зидари СНВ СНП "Наши" Социјалистичка партија Србије СПС Србијагас СРБски ФБРепортер Српска напредна странка Српска Православна Црква Српска радикална странка Српски сабор Двери Стејт департмент Стратфор ТВ Пинк Телеком Србије ТНК-БП Трепча Трилатерална комисија Уједињенe нацијe Уједињени региони Србије Украјинскa гркокатоличкa црквa Украјинскa устаничкa армијa (УПА) УНЕСКО УНМИК УНПРОФОР УСДЕА ФАТАХ Фонд стратешке културе Форум земаља-извозница гаса (ФСИГ) Фридом хаус ФРС ФСБ ХААРП ХАМАС ХДЗ Хезболлах Хрватска демократска заједница БиХ Царинска унија Царински савез Центар Симон Виезентал ЦЕСИД ЦИА ЦНН Црвена звезда Црна рука Шангајска организација за сарадњу (ШОС) шиптари шиптарска „Ослободилачка национална армија” „Роснефт“ „Самоопредељење“ „Симпо“ „Форбс“
 
 
 

Прештампавање материјала са сајта поздрављамо под условом позивања на електронско издање "Фонд стратешке културе" (srb.fondsk.ru)

 

           

 
 
© Фонд Стратешке Културе

RSS

Главна Политика Историja и култура Архива Аутори Рекомендуемое
  Економиjа Ауторска колумна О нама Контакт

Яндекс.Метрика

 

Ања ФИЛИМОНОВА


све ставке