Данас: 25.05.2016 Ажурирано 12:27 | Изаберите датум RUS | ENG | SRB
 
 
на почетну страну мапа сајта напишите писмо
Додај у листу омиљених сајтова RSS


ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ
О нама
Аутори
Контакт
    Ода радости што ништа нисмо криви Хрватима  
    Војна тајна, војне службе, Кобре – одбрана...  
    Босанска муниција у Украјини  
  ГЛАВНА РУСИJА ПОЛИТИКА ЕКОНОМИJА КОСОВО И МЕТОХИJА НОВОРУСИЈА АУТОРСКА КОЛУМНА  
 
 
 
ПРЕПОРУЧУJЕМО
 
ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: РЕАЛПОЛИТИКА
 
Велики амерички брат: Бивши шеф ЦИА контролише највише медија у Србији!
све ставке
 
 
 
Вести
 
 
КОМЕНТАР ФСК. Етика државе Србије...

Вучић одлучио да усрећи Србију „још ближим односима са САД”...

Hrvatski ratni veterani i navijači stigli u Ukrajinu...

Кијевски режим покушао са истовременим нападом на целом фронту, али био - одбијен...

Vučić i Nuland o mogućnostima snabdevanja Srbije gasom...

Lavrov: Kosovu nije ni data prilika da ima referendum kao Krim!...

Изгледа да је пад цена нафте зауставио нови краљ Саудијске Арабије...

Albanci sa Kosova i dalje beže u Evropu...

Окупиране територије постају члан ФИБА!...

Напредњаци распродају преостало наоружање...

све вести
 
 
 
Фејсбук
 
 

 
 
 
назад верзија за штампу
 
АУТОРСКА КОЛУМНА

Зов Куперове џунгле

Александар ПАВИЋ | 19.03.2014 | 16:03
 

Када је британски политичар и дипломата Роберт Купер први пут изнео основне постулате „новог либералног империјализма“ пре скоро 12 година, свет је још увек уживао у „благодетима“ једнополарног поретка успостављеног у последњој деценији 20. века, после пада Берлинског зида и распада Совјетског савеза. Стога је и Куперов тон био скоро будистички смирен, а самопоуздање друштвено-политичке класе у чије име је говорио било је на толико високом нивоу да се она више није ни трудила да крије оно што стварно мисли о себи и „осталима“, изван чаробног круга „повлашћених и просветљених“. Упркос свим уверавањима да су „демократија“ и „једнакост“ главни племенити циљеви победничког Запада, практично његова нова цивилизацијска мисија – јасно је истакнуто да иста правила не могу да важе и за „просветитеље“ и за оне који тек треба да буду „просветљени“. Идеја двоструких стандарда је уствари требало да буде угаони камен новог западног „хуманитарног“ интервенционизма, чији је најгласнији заговорник у то време био британски премијер Тони Блер, а Купер један од његових најважнијих идеолога. Занимљиво, а вероватно не и случајно, Куперова размишљања су објављена баш на православне Благовести, 2002. године, у лондонском Обзерверу. Ово је вероватно кључни део Куперовог излагања:

“Изазов постмодерног света лежи у привикавању на идеју двоструких стандарда. Међу собом, ми делујемо на основу закона и отворене кооперативне безбедности. Али када имамо посла са старомодним типовима држава изван постмодерног европског континента, морамо да поново посегнемо за грубљим методама ранијег доба – сила, превентивни напади, обмане, шта год је неопходно да би се носили са онима који још увек живе у свету деветнаестог века, у којем је свака држава за себе. Међу собом ми се држимо закона, али када делујемо у џунгли, онда морамо и да користимо законе џунгле”.[i]

У свом чланку Купер је, када је реч о потребама новог интервенционизма, помињао земље попут Авганистана и Сомалије, али и Ирака, где је држава, по његовим речима, „престала да постоји“, као места где би земље које су ефикасне и којима се успешно управља „извозиле стабилност и слободу“ (дакле – не, ову кованицу није измислио Борис Тадић), отприлике по „успешном“ моделу који је примењен у Босни и Херцеговини и на Косову (тада још увек без Јеремићеве спасоносне „пахуљице“).

После 12 година, може се видети колико су ови извозни артикли били корисни и успешни, како на већ поменутим местима, тако и на још неким, попут Либије, а ево сад и Украјине (на Венецуели и Сирији се још увек ради). Но, шта се може приметити? Тежње и ставови су још увек исти, али је тон, од куперовски мирног, скоро флегматичног, постао знатно повишен. Да не кажемо хистеричан.

Да се разумемо – није се у Украјини десило нешто што амерички планери нису очекивали. И површнијим посматрачима је било јасно још крајем 2013. да Запад сигурно неће бити у стању да парира руској нимало непристојној понуди Кијеву – 15 милијарди долара за „прву помоћ“, заједно са ојачаним трговинским и производним заједничким аранжманима који би украјинску индустрију очували или додатно ојачали. Саме западне силе су такође тога биле свесне. Оне су могле да нуде разне шарене шаргарепице, па чак и понеки колачић оним наивнијим демонстрантима на кијевском Мајдану – али правог меса ту није било, нити на данашњем презадуженом Западу може да буде. Када је Русија изнела своју понуду – западњаци су имали само један избор: извоз оне исте „безбедности и слободе“ које су већ извезли у горе-поменуте земље. Уследило је гажење договора од 21. фебруара којег су сами конципирали и, дан касније, неонацистички пуч, који је Украјину бацио у садашњи безакони полу-хаос. Избор за фактички банкротиране западне „просветитеље“ је био јасан: или дозволити да Украјина цела почне поново да гравитира ка истоку, или – покварити ту могућност. Можда ми не можемо да помогнемо Украјини (о томе каква би то „помоћ“ уопште била – неком другом приликом) – али засигурно нећемо дозволити да то уради неко други, поготово не неко изван нашег „постмодерног“ кружока – а понајмање Русија. Па макар се Хитлерови брчићи и вратили у моду источно од Дњепра. То је отприлике сажетак западне велике украјинске стратегије.

Наравно, било би неупоредиво пожељније по западне „партнере“ (термин на ком Путин, још увек озбиљна лица, и даље непоколебљиво инсистира) да Русија није тако брзо и ефикасно реаговала, и сопственом, очигледно поузданијом и солиднијом марком безбедности и слободе преплавила кримско тржиште. Но, по њиховим рачуницама, боље је изгубити и Крим него, не дај Боже (односно Навуходоносоре, или штагод ових дана пролази за врховно божанство иза бриселских и страсбургских неовавилонских зидина), читаву Украјину. Уз то, сад може и да се до миле воље сатанизује Русија, уноси нови раздор на европско тле (на радост погодите кога), оправда по која додатна милијардица за помало запостављени војни буџет, а и померање ракетних штитова и пратећих радости даље на исток (наравно, све због „иранске опасности“).

Ипак, данашњи куперовски тонови праведничког лицемерја, као што је већ поменуто, далеко су од смирених. Део разлога лежи у томе што је битка за јавност увелико у току, па је потребно је надјачати је свим могућим средствима. Пошто, по обичају, недостају чињенице и аргументи, онда је најбоља преостала опција урлање своје „истине“ у комбинацији са максималним прећуткивањем оне која ти не одговара. Као, нпр. косовски преседан, односно прецизна терминологија Саветодавног мишљења Међународног суда правде – коју су западни лидери пре само нешто мање од четири године здушно, славодобитно поздрављали. Шта нам све то говори? Да су западни двоструки стандарди и даље на снази (а ког они избора објективно и имају?) и да се на Русију у тамошњим круговима моћи и даље гледа као на државу с оне стране просветљене постмодерне. Али и још нешто: да права џунгла заправо станује тамо где и Купер, и да се управо одатле и шири. Руска реакција је спречила да и Крим постане део те џунгле. Али ту, очигледно не може бити крај. Цивилизација ће поново долазити са Истока (не нужно само географског). Или је више и неће бити.



[i]
http://www.theguardian.com/world/2002/apr/07/1

 
Тагови: Запад Косово и Метохиjа Крим Русија Србиjа Владимир Путин
 

 
Рејтинг: 4.8 (23)      Ваша оцена: 1 2 3 4 5     
 
Пошаљи е-поштом

Наслов коментара
 
Да би додали коментар, Логујте се или Пријавите се
 
 
 
Ауторска колумна
    Дмитриј СЕДОВ

Звездасто-пругасте гаћице и STRATFOR

Већ су прошли сви рокови да се Срби као нација доведу у стање једноумља. Уосталом, европска заједница се сагласила да овој слабо развијеној нацији  дозволи приступ у ЕУ. Остаје само да сачекамо када ће се сменити неколико покољења Срба и нација ће се одједном наћи у просперитетном и слободном свету. Чини се да би становништво Србије требало да се радује, да учи Статут ЕУ, биографију британских краљица и да саставља маршруте одласка на одмор на азурне лагуне Малдива.

08.02.2015
 
 
 
 
 
 
Кључне речи
 
 
 
"албански фактор" "Беркут" "Гаспром" "Дреничка група" "Никад граница" "Образ" "Пиштољка" "Хјуман рајтс воч" Apple Arctic Sunrise aлбанска мафиjа BIS CANVAS Charlie Hebdo EBRD FBI Goldman Sachs Google Greenpeace Heartland Institute ICG JAT Jединствена Русиjа JНА NPSS NSA Opus Dei Osiguravajuće društvo "Lojd" PRISM Pussy Riot Pазвојна банка RWE SHIK Standard end Purs USAID ЈУЛ Агенцијa за међународни развој Ал Џазира Ал каида Алијанса ново Косово Амнести Интернационал АНА Антикорупцијска лига Балкана Арапска лига Армија БиХ АСЕАН Аушвиц (Освенцим) Б92 БИА Билдербершка група Биро демократских институција Блеквотер Боко Харам БРИК БРИКС Бритиш Петролеум Велики оријент вехабије Витезови Темплари Више јавно тужилаштво у Београду Воjска Косова Војска Републике Српске ВРС Г20 Газпромнјефт Гасни пројекат ТАПИ гасовод Тапи глобална элита Гниланска група ГРУ група Г20 Демократска партија Косова Демократска странка Демократска странка Србије Демократски савез Косова Десни сектор диаспора дивизијa СС „Галичина“ Документациони центар Веритас Државна Дума Државна Дума Руске Федерације ДСК Евразијска унија Евроазијски Савез ЕвроПРО Европска унија Европски суд за људска права Есмарк ЕУЛЕКС Еуропол ЕЦБ Жандармеријa Жута кућа Заједница независних држава затвор "Гвантанамо" ЗНД Интерпол Исак фонд ИСИС Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ) Источна алтернатива КАНВАС Канцеларија Војводине у Бриселу козаци Конгрес САД Косовска полицијска служба (КПС) Косовске безбедносне снаге (КБС) КПС КФОР ЛГБТ лет МХ-17 Либерално демократскa партијa Лигa социјалдемократа Војводине Лига арапских држава логор Јасеновац Лукојл МАГАТЕ Међународни кривични суд Међународни олимпијски комитет Међународни преостали механизам за међународне кривичне трибунале (МПММКТ) Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале Међународни суд у Хагу Међународни трибунал за бившу Југославију медијска кућа Би-Би-Си МИ5 МИ6 МИНТ МКС Млада Босна ММФ Монсанто Мосад Моссад Муслиманска браћа Муслиманско братство нарко-картел "Камила" Народна банка Србије НАТО Нафтна индустрија Србије Нација ислама НБС НДХ неолиберални капитализам Нефтегазинкор НИС Нови Стандард Номоканон НОПО ОВК ОВПБМ ОДКБ одред Ел Муџахедин ОЕБС ОПЕК Оптима група Организација за исламску сарадњу ОУКБ ОХР Парламентарна скупштина СЕ Пентагон покрет "Огорчени" Покрет Несврстаних Покрет „Самоопредељење” Португалиjа Праведна Русија Православна црква пројекат Јужни ток Пројекат Набуко пројекат ХААРП радикални исламисти Римско-католичка црква РМК „Трепча“ Руска медицинска мисиjа Руска Православна Црква Руски дом Руски образ Сајентолошка црква сајт "Викиликс" Савез кјокушинџуцу Србије Савезна Држава Русије и Белорусије Савет безбедности Уједињених нација САНУ САО Крајина СБ УН Сбербанк Сбербанка Свјетска банка светска нарко-мафија Светска трговачка организација (СТО) Светска трговинска организациjа СИРИЗА Скупштинa АП Косова и Метохије Скупштина Србиjе Слободни зидари СНВ СНП "Наши" Социјалистичка партија Србије СПС Србијагас СРБски ФБРепортер Српска напредна странка Српска Православна Црква Српска радикална странка Српски сабор Двери Стејт департмент Стратфор ТВ Пинк Телеком Србије ТНК-БП Трепча Трилатерална комисија Уједињенe нацијe Уједињени региони Србије Украјинскa гркокатоличкa црквa Украјинскa устаничкa армијa (УПА) УНЕСКО УНМИК УНПРОФОР УСДЕА ФАТАХ Фонд стратешке културе Форум земаља-извозница гаса (ФСИГ) Фридом хаус ФРС ФСБ ХААРП ХАМАС ХДЗ Хезболлах Хрватска демократска заједница БиХ Царинска унија Царински савез Центар Симон Виезентал ЦЕСИД ЦИА ЦНН Црвена звезда Црна рука Шангајска организација за сарадњу (ШОС) шиптари шиптарска „Ослободилачка национална армија” „Роснефт“ „Самоопредељење“ „Симпо“ „Форбс“
 
 
 

Прештампавање материјала са сајта поздрављамо под условом позивања на електронско издање "Фонд стратешке културе" (srb.fondsk.ru)

 

           

 
 
© Фонд Стратешке Културе

RSS

Главна Политика Историja и култура Архива Аутори Рекомендуемое
  Економиjа Ауторска колумна О нама Контакт

Яндекс.Метрика

 

Александар ПАВИЋ


све ставке