Данас: 04.12.2016 Ажурирано 12:27 | Изаберите датум RUS | ENG | SRB
 
 
на почетну страну мапа сајта напишите писмо
Додај у листу омиљених сајтова RSS


ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ
О нама
Аутори
Контакт
    Ода радости што ништа нисмо криви Хрватима  
    Војна тајна, војне службе, Кобре – одбрана...  
    Босанска муниција у Украјини  
  ГЛАВНА РУСИJА ПОЛИТИКА ЕКОНОМИJА КОСОВО И МЕТОХИJА НОВОРУСИЈА АУТОРСКА КОЛУМНА  
 
 
 
ПРЕПОРУЧУJЕМО
 
ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: РЕАЛПОЛИТИКА
 
Велики амерички брат: Бивши шеф ЦИА контролише највише медија у Србији!
све ставке
 
 
 
Вести
 
 
КОМЕНТАР ФСК. Етика државе Србије...

Вучић одлучио да усрећи Србију „још ближим односима са САД”...

Hrvatski ratni veterani i navijači stigli u Ukrajinu...

Кијевски режим покушао са истовременим нападом на целом фронту, али био - одбијен...

Vučić i Nuland o mogućnostima snabdevanja Srbije gasom...

Lavrov: Kosovu nije ni data prilika da ima referendum kao Krim!...

Изгледа да је пад цена нафте зауставио нови краљ Саудијске Арабије...

Albanci sa Kosova i dalje beže u Evropu...

Окупиране територије постају члан ФИБА!...

Напредњаци распродају преостало наоружање...

све вести
 
 
 
Фејсбук
 
 

 
 
 
назад верзија за штампу
 
АУТОРСКА КОЛУМНА

Пријатељство у које верујемо

Александар ПАВИЋ | 04.06.2014 | 10:02
 

После свега што нас је задесило, и тек прети да нас задеси, невероватну топлину око срца доноси осећај да нисмо остали без правих, несебичних, скромних пријатеља. И то каквих... Не, не мислим на Русе који су долетели док су водопади још увек лили с неба на Србију средином маја, па затим ризиковали животе, спасли на стотине људи из бујица, а затим тихо наставили да допремају хуманитарну, логистичку и материјалну помоћ кад је непогода прошла. Наравно, хвала им, заједно са свима осталима – како исправно увек и на сваком месту прецизирају представници власти, не желећи да увреде све нерусе који су свакако саосећали с нама и твитовали колико су могли, и сигурно би, да су имали те силне Иљушине, и они подједнако помогли. Али, ипак, чим нико из власти није био ту да руске спасиоце испрати на аеродрому, онда то ипак мора да значи да они нису баш толико заслужни, па српске власти не желе да их неправедно издвајају. Или да можда чак има и заслужнијих.

Не мислим ни на бирократе из ЕУ, које су се толико потрудиле да нам објасне, кад је било најтеже, све неопходне процедуре за апликације, све рокове, све формуларе које треба да попунимо да би уопште могли да помислимо о некаквој помоћи. Мада, сигурно је тешко заборавити оно њихово прво саопштење, у време најгорег потопа и највеће опасности, да Србија може одмах да рачуна на пола а можда и целу милијарду еврића помоћи. Као да је зрак сунца продро кроз густе облаке. Није важно што се касније испоставило да то није тачно, да су потенцијалне суме помоћи неупоредиво мање. У том тренутку, та дивна неистина је сигурно многима дала додатна крила, а и подигла морал да издрже још мало. Подсвест је смирена чврстим обећањем – чврстим као и сва досадашња! – да ћемо колико сутра пливати у новцу као што данас пливамо у води, а још ће и све бити обновљено и изграђено још боље, а можда и старије! него што је било. И то по ЕУ стандардима, приде. Можда је то чак било и пресудно за дизање морала у одсудном тренутку, за смиривање атмосфере панике и безнађа које су одређени представници власти ширили – наравно, у најбољој намери! – преко медија.

Не мислим ни на силне хеликоптере, авионе и осталу опрему за спасавање за које се знало да је НАТО држи свуда у окружењу око нас. Чују сви, рекао премијер „библијски потоп“ – а НАТО ништа. Никога не шаљу. Чак ни из Бондстила. Па ни водећа земља алијансе, како кажу упућенији: „Из многобројних америчких база у Европи, са десетинама америчких транспортних авиона и хеликоптера, ниједан са хуманитарном помоћи није слетео у Србију“. [1] Е, па, мислим да је то био још један тај преломни тренутак када су многи схватили да је премијер ипак помало дизао панику, јер да је стварно било повуци-потегни – наши НАТО пријатељи би сигурно дошли, сигурно би одмах прискочили у помоћ. Ако ништа друго, оно бар ради маркетинга, да се бар достигне двоцифрени проценат оних који би да Србија уђе у НАТО. Чим они нису дошли – вероватно је многима лакнуло, и сигурно је и то допринело смиривању панике и дизању морала у одсудном тренутку. А сигурно су и сами НАТО професионалци врло добро знали да би долазак њихових спасилачких екипа само појачао атмосферу судњег дана коју је власт правила, да би људи помислили – е сад је сигурно догорело до ноката чим и НАТО помаже Србији. И зато, ред је истаћи – стварно су се показали као пријатељи. Баш зато што нису дошли. Мада, нажалост, опет не и највећи.

Јер, само један може бити највећи. А на прелазу између маја и јуна смо, посредством дневног листа INFORMER, сазнали и ко је тај. Шеик Мухамед бин Зајед ел Нахјан. Лепо је одштампано на насловној страни: „Принц престолонаследник Абу Дабија за помоћ жртвама поплава послао више новца од САД, Русије и Европске уније заједно“.[2] А колико тачно новца? По речима добрих људи из редакције: „До закључења овог издања нисмо успели да сазнамо тачан износ донација које је до сада упутио шеик Мухамед“. И, још и ово: „Наши извори из Владе кажу да се та цифра не објављује на његово инсистирање“.

Овоме се мало тога може додати. Једино није јасно ко је овде скромнији – шеик који неће да каже колико нам је тачно донирао, или званичник који не жели да буде именован а који је све ово обелоданио, на ползу шире јавности. Док се други бусају у прса, док Руси чак и званично објављују колико су чега послали и све то преносе сви они пребогати алтернативни патриотски сајтови, док онај Новак Ђоковић труби на све стране како је целокупну награду од освајања Мастерс турнира у Риму, једва неких пола милиона еврића, приложио за жртве поплава, шеик и анонимни Владин извор једноставно желе да се за највећи чин анонимног добротворства – што мање зна. И за то, и за „изузетно пријатељство са премијером Вучићем“ захваљујући којем је до целе ове анонимне акције и дошло. Истина, мало је теже сачувати анонимност када је залепљена посред насловне стране тиражних дневних новина. Али, с друге стране – тако је много више људи сазнало о анонимности шеиковог даровања, а и о кључном „пријатељству“ које је то омогућило. Што значи да је циљ дародавне анонимности и скромности у потпуности испуњен. Јер, шта вреде анонимност и скромност ако нико за њих не зна?

Неки ће можда рећи – а како ми то знамо да је то стварно тако? Свашта. Какво питање. Па ако то каже неки Владин званичник, па макар и анонимни, па још на насловној страни новина које лепо кажу за себе да су „NEZAVISNEDNEVNENOVINE“, и да се још зову INFORMER(значи постоје да би ИНФОРМИСАЛИ народ) – шта ту још има да се пита и проверава? Мислим, то је исто као ови научни радници што тренутно оспоравају докторат Министра унутрашњих послова, па неће да се задовоље тим што је премијер изјавио да је њихово образложење „најглупље које је икад чуо“.[3]Траже неке додатне аргументе. Ако је и од доктораната Лондонске школе економије – много је! Па ако је премијер рекао да је нешто глупо, најглупље, најнајглупље – није ли то већ само по себи аргумент? Као што је довољно то што на насловној страни дневних новина пише нешто што се не може проверити и чији извор не знамо, тако је и довољно када премијер изнесе неку тврдњу, без додатних образложења. Шта има даље да се размишља, проверава или испитује?

Тако је и ово око пријатеља. Напокон смо сазнали ко нам је највећи. И да нам је дао највише, мада не знамо колико. И да не жели да се о томе зна. И да жели да што више људи зна да он не жели да се о томе зна.

И, још нешто: сама реч „PRIJATELJ“ на насловној страни INFORMERAодштампана је – зеленом бојом. Неки злуради људи тврде да им то личи на верску пропаганду. Не бих се сложио. Ако се наш доказано (?) највећи пријатељ толико потрудио да се ништа не зна о његовом доброчинству – зашто би он онда злоупотребљавао своју анонимност са насловне стране за верску пропаганду? Напротив, не би ме изненадило да је то био гест самих добрих људи из INFORMERA, о којем наш највећи пријатељ ништа није знао. А ни они, вероватно, не желе тиме да се хвале...



[1] http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/Reke-teku-naopako.sr.html
[2] facebook.com
[3] b92.net
 
Тагови: Европска унија Русија Србиjа
 

 
Рејтинг: 4.9 (32)      Ваша оцена: 1 2 3 4 5     
 
Пошаљи е-поштом

Наслов коментара
 
Да би додали коментар, Логујте се или Пријавите се
 
 
 
Ауторска колумна
    Дмитриј СЕДОВ

Звездасто-пругасте гаћице и STRATFOR

Већ су прошли сви рокови да се Срби као нација доведу у стање једноумља. Уосталом, европска заједница се сагласила да овој слабо развијеној нацији  дозволи приступ у ЕУ. Остаје само да сачекамо када ће се сменити неколико покољења Срба и нација ће се одједном наћи у просперитетном и слободном свету. Чини се да би становништво Србије требало да се радује, да учи Статут ЕУ, биографију британских краљица и да саставља маршруте одласка на одмор на азурне лагуне Малдива.

08.02.2015
 
 
 
 
 
 
Кључне речи
 
 
 
"албански фактор" "Беркут" "Гаспром" "Дреничка група" "Никад граница" "Образ" "Пиштољка" "Хјуман рајтс воч" Apple Arctic Sunrise aлбанска мафиjа BIS CANVAS Charlie Hebdo EBRD FBI Goldman Sachs Google Greenpeace Heartland Institute ICG JAT Jединствена Русиjа JНА NPSS NSA Opus Dei Osiguravajuće društvo "Lojd" PRISM Pussy Riot Pазвојна банка RWE SHIK Standard end Purs USAID ЈУЛ Агенцијa за међународни развој Ал Џазира Ал каида Алијанса ново Косово Амнести Интернационал АНА Антикорупцијска лига Балкана Арапска лига Армија БиХ АСЕАН Аушвиц (Освенцим) Б92 БИА Билдербершка група Биро демократских институција Блеквотер Боко Харам БРИК БРИКС Бритиш Петролеум Велики оријент вехабије Витезови Темплари Више јавно тужилаштво у Београду Воjска Косова Војска Републике Српске ВРС Г20 Газпромнјефт Гасни пројекат ТАПИ гасовод Тапи глобална элита Гниланска група ГРУ група Г20 Демократска партија Косова Демократска странка Демократска странка Србије Демократски савез Косова Десни сектор диаспора дивизијa СС „Галичина“ Документациони центар Веритас Државна Дума Државна Дума Руске Федерације ДСК Евразијска унија Евроазијски Савез ЕвроПРО Европска унија Европски суд за људска права Есмарк ЕУЛЕКС Еуропол ЕЦБ Жандармеријa Жута кућа Заједница независних држава затвор "Гвантанамо" ЗНД Интерпол Исак фонд ИСИС Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ) Источна алтернатива КАНВАС Канцеларија Војводине у Бриселу козаци Конгрес САД Косовска полицијска служба (КПС) Косовске безбедносне снаге (КБС) КПС КФОР ЛГБТ лет МХ-17 Либерално демократскa партијa Лигa социјалдемократа Војводине Лига арапских држава логор Јасеновац Лукојл МАГАТЕ Међународни кривични суд Међународни олимпијски комитет Међународни преостали механизам за међународне кривичне трибунале (МПММКТ) Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале Међународни суд у Хагу Међународни трибунал за бившу Југославију медијска кућа Би-Би-Си МИ5 МИ6 МИНТ МКС Млада Босна ММФ Монсанто Мосад Моссад Муслиманска браћа Муслиманско братство нарко-картел "Камила" Народна банка Србије НАТО Нафтна индустрија Србије Нација ислама НБС НДХ неолиберални капитализам Нефтегазинкор НИС Нови Стандард Номоканон НОПО ОВК ОВПБМ ОДКБ одред Ел Муџахедин ОЕБС ОПЕК Оптима група Организација за исламску сарадњу ОУКБ ОХР Парламентарна скупштина СЕ Пентагон покрет "Огорчени" Покрет Несврстаних Покрет „Самоопредељење” Португалиjа Праведна Русија Православна црква пројекат Јужни ток Пројекат Набуко пројекат ХААРП радикални исламисти Римско-католичка црква РМК „Трепча“ Руска медицинска мисиjа Руска Православна Црква Руски дом Руски образ Сајентолошка црква сајт "Викиликс" Савез кјокушинџуцу Србије Савезна Држава Русије и Белорусије Савет безбедности Уједињених нација САНУ САО Крајина СБ УН Сбербанк Сбербанка Свјетска банка светска нарко-мафија Светска трговачка организација (СТО) Светска трговинска организациjа СИРИЗА Скупштинa АП Косова и Метохије Скупштина Србиjе Слободни зидари СНВ СНП "Наши" Социјалистичка партија Србије СПС Србијагас СРБски ФБРепортер Српска напредна странка Српска Православна Црква Српска радикална странка Српски сабор Двери Стејт департмент Стратфор ТВ Пинк Телеком Србије ТНК-БП Трепча Трилатерална комисија Уједињенe нацијe Уједињени региони Србије Украјинскa гркокатоличкa црквa Украјинскa устаничкa армијa (УПА) УНЕСКО УНМИК УНПРОФОР УСДЕА ФАТАХ Фонд стратешке културе Форум земаља-извозница гаса (ФСИГ) Фридом хаус ФРС ФСБ ХААРП ХАМАС ХДЗ Хезболлах Хрватска демократска заједница БиХ Царинска унија Царински савез Центар Симон Виезентал ЦЕСИД ЦИА ЦНН Црвена звезда Црна рука Шангајска организација за сарадњу (ШОС) шиптари шиптарска „Ослободилачка национална армија” „Роснефт“ „Самоопредељење“ „Симпо“ „Форбс“
 
 
 

Прештампавање материјала са сајта поздрављамо под условом позивања на електронско издање "Фонд стратешке културе" (srb.fondsk.ru)

 

           

 
 
© Фонд Стратешке Културе

RSS

Главна Политика Историja и култура Архива Аутори Рекомендуемое
  Економиjа Ауторска колумна О нама Контакт

Яндекс.Метрика

 

Александар ПАВИЋ


све ставке