Данас: 04.12.2016 Ажурирано 12:27 | Изаберите датум RUS | ENG | SRB
 
 
на почетну страну мапа сајта напишите писмо
Додај у листу омиљених сајтова RSS


ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ
О нама
Аутори
Контакт
    Ода радости што ништа нисмо криви Хрватима  
    Војна тајна, војне службе, Кобре – одбрана...  
    Босанска муниција у Украјини  
  ГЛАВНА РУСИJА ПОЛИТИКА ЕКОНОМИJА КОСОВО И МЕТОХИJА НОВОРУСИЈА АУТОРСКА КОЛУМНА  
 
 
 
ПРЕПОРУЧУJЕМО
 
ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: РЕАЛПОЛИТИКА
 
Велики амерички брат: Бивши шеф ЦИА контролише највише медија у Србији!
све ставке
 
 
 
Вести
 
 
КОМЕНТАР ФСК. Етика државе Србије...

Вучић одлучио да усрећи Србију „још ближим односима са САД”...

Hrvatski ratni veterani i navijači stigli u Ukrajinu...

Кијевски режим покушао са истовременим нападом на целом фронту, али био - одбијен...

Vučić i Nuland o mogućnostima snabdevanja Srbije gasom...

Lavrov: Kosovu nije ni data prilika da ima referendum kao Krim!...

Изгледа да је пад цена нафте зауставио нови краљ Саудијске Арабије...

Albanci sa Kosova i dalje beže u Evropu...

Окупиране територије постају члан ФИБА!...

Напредњаци распродају преостало наоружање...

све вести
 
 
 
Фејсбук
 
 

 
 
 
назад верзија за штампу
 
ГЛАВНА ТЕМА

СЛОВО О РУСКОМ ДОБРОВОЉЦУ. Игор Стрелков – од пасионираног историчара до команданта антифашистичких снага Донбаса

Ранко ГОЈКОВИЋ | 07.06.2014 | 13:34
 

Добровољаца у ратовима је било од најстаријих времена, има их и данас. Побуде за добровољно учешће у рату могу бити различите. Али бих се усудио рећи, да руске добровољачке јединице у најразличитијим ратовима у последња два века представљају нешто посебно и у таквом степену карактеристично само за руски народ. Још Достојевски са усхићењем пише о руском народу који поштује своју веру и нацију и који је листом устао да помогне страдалној словенској православној браћи на Балкану, називајући добровољце “амблемом Русије, истинским ликом читаве наше народне Русије”.  Нације живе од великих мисли и великих свеуједињујућих и свеосвећујућих мисли – ето од чега живи нација, а не само од берзанских спекулација и бриге о цени монете” – пише Достојевски критикујући став западњака да Русија не треба да се меша у политику на Балкану.

Овакав појам добровољаца на Западу једноставно није познат. Многобројни Крсташки ратови паписта више су личили на пљачкашке казнене експедиције него на понашање витешке хришћанске војске. Истина, понекад је и на Западу било добровољаца који су у рат кретали вођењи неким правдољубивим циљевима и идеалима, пре свега идеолошким, попут Гарибалдијевих добровољачких одреда, али Запад после папског отпадија не познаје и не схвата подвиг рецимо Томе Данилова који се ни под страшним мукама не одриче Христа и Цара и на страшним мукама умире, иако је веровао да за његов подвиг људи никада неће сазнати. Нити Запад може схватити хероја Чеченског рата, војника Родиона, који је крајем двадесетог века поновио подвиг Томе Данилова. Данашњи “добровољци” под контролом Запада истинским добровољцима се не могу ни назвати. То су најчешће класични најамници, плаћеници, звери у људском облику правилно названи “пси рата”.

И данас руски добровољци са пуним правом носе то име, управо добровољци, а не најамници. И у нацифашистичком налету Запада на српске земље са краја ХХ века (када је Горби-Јељцинска клика на власти растурала и сопствену државу и идавала сународнике - о озбиљнијој државној помоћи Србима није се могло размишљати) - доживљај Срба као браће испливавао је у свести многих Руса тог времена. Не искључујемо појединачно постојање и других мотива, али генерална линија која је инспирисала многобројне руске добровољце да ратују по гудурама Босне и Херцеговине, била је неравнодушност према страдању истородне и истоверне браће и одлучност да се ратује против зла. И да се тако на неки начин искупе за кривицу тадашње Русије, која је по њиховом мишљењу издала Србе… У тексту који следи рећи ћемо нешто више о једном таквом руском добровољцу, о коме се данас у целом правдољубивом свету говори са поштовањем.

     *          *          *

Отворена обнова наци-фашизма у Европи почела је крајем ХХ века, прво подстрекивањем обнове државности највернијих Хитлерових савезника на Балкану, а онда и директним учешћем Запада у рату против српског народа. Све страхоте “Десног сектора” и “Националне гарде Украјине” којих смо сведоци ових дана, сво лицемерје и антируска медијска хистерија Запада где се џелат проглашава жртвом, а жртва џелатом, претходно је преживео и преживљава српски народ.Сценарио је исти, само фашистички “Десни сектор” и “Нацгвардију Украјине” заменимо “Зенгама”, “Зеленим береткама” и “ОВК”, а Русе заменимо са Србима и имаћемо у данашњој распадајућој Украјини слику распадајуће Југославије са краја ХХ века. Спонзори џелата су исти, а жртве су - Срби и Руси. Сама припадност овим нацијама, изгледа да је више него довољан разлог за њихово убијање. Дакле, крајем ХХ века Запад креће да доврши оно што није пошло за руком Хитлеру. После напада на Србију, следи напад на Русију. Овај “предговор” је био потребан и због јунака наше приче, руског добровољца који се у војсци Републике Српске пре свега борио против неофашистичке политике Запада. Од марта месеца текуће године и почетка антифашистичког народног отпора у Доњецкој и Луганској регији, име тог борца постаје све познатије, не само у Русији и Украјини, него и у целом свету. Од скора је ФСК почела редовно да објављује кратке “рапорте” ИГОРА СТРЕЛКОВА које он даје порталу “Руско пролеће” (http://rusvesna.su/), па свакако несвакидашњи животни пут овог руског витеза заслужује посебан осврт и од стране Срба.

Мало људи у Србији зна да је овај већ легендарни командант одбране Славјанска као добровољац током 1992-1993. године ратовао у војсци Републике Српске. Био је припадник Руског добровољачког одреда у околини Вишеграда (сам Стрелков је одред “крстио” именом “Царски вукови”). Руси су га звали по имену, а од Срба је добио надимак “царски официр”…

На крају своје новинарске репортаже о Руском Добровољачком Одреду коју је написао по окончању рата на просторима бивше Југославије, Игор Стрелков пише: “Ми се поносимо што смо били припадници Другог Руског Добровољачког Одреда, који је допринео (иако допринос није превелики, али је ипак реалан) заштити Срба у Босни и Херцеговини и очувању традиција руско-српског војничког братства”.

Игор Гиркин, познатији под ратним надимком Стрелков, рођен је 1970. године у Москви, у традиционалној војничкој породици. Од младих дана бавио се историјом, завршио је Историјско-архивски институт и да није било велике издаје руске државотворности у периоду распада СССР-а, данас би Игор можда био познати професор историје који би својим пасионираним приступом изучавању и реконструкцији историјских догађаја ратних епоха, вероватно био врхунски предавач у некој високошколској војној установи. Јер, према речима Михаила Поликарпова, његовог пријатеља и ратног саборца са фронта у Републици Српској, Игор је имао генетску предодређеност за војни позив. Од младости је знао шта хоће, јасних убеђења, високо пожртвован, али свестан одговорности и према себи и према другима.

Његов ратни пут је импресиван. Од Придњестровља (1992), где је отишао да ратује на страни сународника одмах по стицању дипломе историчара, преко Републике Српске (1992-1993), па до Чеченије. У периоду од 1999 до 2005. године скоро без прекида је службовао у Чеченији. Био је рањаван и контузован, више пута је добијао ратна одликовања. Да ли бирократском неосетљивошћу појединих надређених или Промишљу Господњом, свеједно, Стрелков напушта службовање у Чеченији и задовољава се положајем “консултанта за безбедност” у једној комерцијалној фирми. Накратко, јер ускоро поново креће у нову борбу против фашизма - правац Славјанск.

Игору Стрелкову није страно ни бављење књижевним радом. Поред бајки за децу, писао је и о својој ратној прошлости у Босни и Херцеговини и Чеченији. Читајући Игорев запис “Руски добровољачки одред у Босни 1992-1993. године”, нехотице сам се сетио филма великог српског режисера Емира Кустурице “Живот је чудо”. У том филму као и у причи Стрелкова, поред истинских витешких бораца, провејавају и одвратна лица ратних профитера. Можда је управо то искуство из Босне и свест колико је значајан морал и дисциплина у православној војсци, допринело да овај прекаљени ратник и романтик у души изда сурову наредбу за кажњавање војника који су ухваћени у крађи.

По речима публицисте Михаила Поликарпова “Стрелков представља човека који по својим морално-етичким карактеристикама као да не припада нашем времену, него изгледа као да је изронио из прошлости”. За крај, Стрелков као песник. У једној својој песми, може се рећи аутобиографској, Стрелков пише:

Док си млад – на пут! <…>

Буди частан, смео, не обазири се на

Подсмехе и ометања <…>

А кад будеш старији – одговарај

Не за себе – него за све! <…>

Ма какав био твој допринос –

Успешан или убог,

Ипак запамти: меру твојих дела

Оцењује једино Бог!

 

Данас десетине хиљада Руса (и не само Руса) са нестрпљењем очекују нови рапорт Игора Стрељкова из већ легендарног Славјанска. Пожелимо овом новом руском православном непобедивом полководцу пуно војне среће и успеха и убудуће. До нове победе руских антифашистичких снага!

 

*         *          *

 

Неки од руских хероја добровољаца своје кости су оставили у Републици Српској. Руска гробља из последњег рата налазе се у Сарајеву и Вишеграду, појединачних гробова има и у Скеланима, Подграбу, Прибоју, Билећи… За разлику од најамника у редовима антисрпских војних формација, руски добровољци нису ратовали ради новца. Већ помињани Михаил Поликарпов који је писао о Руском добровољачком одреду, написао је да су руски добровољци “својом крвљу опрали срамоту издаје Срба од стране тадашњих руских властодржаца”. Многи преживели и данас имају раширене везе и братски однос према српској браћи. Из руског добровољачког одреда који је ратовао код Вишеграда заједно са главним јунаком наше приче, овом приликом поменућемо само Сашу Кравченка (који је био и тешко рањен) и његов српско-руски портал www.srpska.ru који неуморно користи сваку прилику за промоцију руско-српског братства. Пожелимо живим руским добровољцима свако добро од Господа, а палим руским херојима да их Господ прими у Царство Небеско.Из руске крви проливене у Србији, израшће и српска слава” – писао је још Достојевски. То би требало да имају на уму незнавени српски политичари за које је “Европски пут - једини пут за Србију”. То господа политичари могу да говоре само у своје име, јер Европа која подржава бујање нацифашизма и проливање руске крви у Украјини, није и не може бити идеал коме тежи српски народ.

 

 
Тагови: Десни сектор НАТО Балкан Босна и Херцеговина Новоросија Република Српска Русија Игор Иванович Стрелков
 

 
Рејтинг: 5.0 (56)      Ваша оцена: 1 2 3 4 5     
 
Пошаљи е-поштом

Наслов коментара
 
Да би додали коментар, Логујте се или Пријавите се
 
 
 
Ауторска колумна
    Дмитриј СЕДОВ

Звездасто-пругасте гаћице и STRATFOR

Већ су прошли сви рокови да се Срби као нација доведу у стање једноумља. Уосталом, европска заједница се сагласила да овој слабо развијеној нацији  дозволи приступ у ЕУ. Остаје само да сачекамо када ће се сменити неколико покољења Срба и нација ће се одједном наћи у просперитетном и слободном свету. Чини се да би становништво Србије требало да се радује, да учи Статут ЕУ, биографију британских краљица и да саставља маршруте одласка на одмор на азурне лагуне Малдива.

08.02.2015
 
 
 
 
 
 
Кључне речи
 
 
 
"албански фактор" "Беркут" "Гаспром" "Дреничка група" "Никад граница" "Образ" "Пиштољка" "Хјуман рајтс воч" Apple Arctic Sunrise aлбанска мафиjа BIS CANVAS Charlie Hebdo EBRD FBI Goldman Sachs Google Greenpeace Heartland Institute ICG JAT Jединствена Русиjа JНА NPSS NSA Opus Dei Osiguravajuće društvo "Lojd" PRISM Pussy Riot Pазвојна банка RWE SHIK Standard end Purs USAID ЈУЛ Агенцијa за међународни развој Ал Џазира Ал каида Алијанса ново Косово Амнести Интернационал АНА Антикорупцијска лига Балкана Арапска лига Армија БиХ АСЕАН Аушвиц (Освенцим) Б92 БИА Билдербершка група Биро демократских институција Блеквотер Боко Харам БРИК БРИКС Бритиш Петролеум Велики оријент вехабије Витезови Темплари Више јавно тужилаштво у Београду Воjска Косова Војска Републике Српске ВРС Г20 Газпромнјефт Гасни пројекат ТАПИ гасовод Тапи глобална элита Гниланска група ГРУ група Г20 Демократска партија Косова Демократска странка Демократска странка Србије Демократски савез Косова Десни сектор диаспора дивизијa СС „Галичина“ Документациони центар Веритас Државна Дума Државна Дума Руске Федерације ДСК Евразијска унија Евроазијски Савез ЕвроПРО Европска унија Европски суд за људска права Есмарк ЕУЛЕКС Еуропол ЕЦБ Жандармеријa Жута кућа Заједница независних држава затвор "Гвантанамо" ЗНД Интерпол Исак фонд ИСИС Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ) Источна алтернатива КАНВАС Канцеларија Војводине у Бриселу козаци Конгрес САД Косовска полицијска служба (КПС) Косовске безбедносне снаге (КБС) КПС КФОР ЛГБТ лет МХ-17 Либерално демократскa партијa Лигa социјалдемократа Војводине Лига арапских држава логор Јасеновац Лукојл МАГАТЕ Међународни кривични суд Међународни олимпијски комитет Међународни преостали механизам за међународне кривичне трибунале (МПММКТ) Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале Међународни суд у Хагу Међународни трибунал за бившу Југославију медијска кућа Би-Би-Си МИ5 МИ6 МИНТ МКС Млада Босна ММФ Монсанто Мосад Моссад Муслиманска браћа Муслиманско братство нарко-картел "Камила" Народна банка Србије НАТО Нафтна индустрија Србије Нација ислама НБС НДХ неолиберални капитализам Нефтегазинкор НИС Нови Стандард Номоканон НОПО ОВК ОВПБМ ОДКБ одред Ел Муџахедин ОЕБС ОПЕК Оптима група Организација за исламску сарадњу ОУКБ ОХР Парламентарна скупштина СЕ Пентагон покрет "Огорчени" Покрет Несврстаних Покрет „Самоопредељење” Португалиjа Праведна Русија Православна црква пројекат Јужни ток Пројекат Набуко пројекат ХААРП радикални исламисти Римско-католичка црква РМК „Трепча“ Руска медицинска мисиjа Руска Православна Црква Руски дом Руски образ Сајентолошка црква сајт "Викиликс" Савез кјокушинџуцу Србије Савезна Држава Русије и Белорусије Савет безбедности Уједињених нација САНУ САО Крајина СБ УН Сбербанк Сбербанка Свјетска банка светска нарко-мафија Светска трговачка организација (СТО) Светска трговинска организациjа СИРИЗА Скупштинa АП Косова и Метохије Скупштина Србиjе Слободни зидари СНВ СНП "Наши" Социјалистичка партија Србије СПС Србијагас СРБски ФБРепортер Српска напредна странка Српска Православна Црква Српска радикална странка Српски сабор Двери Стејт департмент Стратфор ТВ Пинк Телеком Србије ТНК-БП Трепча Трилатерална комисија Уједињенe нацијe Уједињени региони Србије Украјинскa гркокатоличкa црквa Украјинскa устаничкa армијa (УПА) УНЕСКО УНМИК УНПРОФОР УСДЕА ФАТАХ Фонд стратешке културе Форум земаља-извозница гаса (ФСИГ) Фридом хаус ФРС ФСБ ХААРП ХАМАС ХДЗ Хезболлах Хрватска демократска заједница БиХ Царинска унија Царински савез Центар Симон Виезентал ЦЕСИД ЦИА ЦНН Црвена звезда Црна рука Шангајска организација за сарадњу (ШОС) шиптари шиптарска „Ослободилачка национална армија” „Роснефт“ „Самоопредељење“ „Симпо“ „Форбс“
 
 
 

Прештампавање материјала са сајта поздрављамо под условом позивања на електронско издање "Фонд стратешке културе" (srb.fondsk.ru)

 

           

 
 
© Фонд Стратешке Културе

RSS

Главна Политика Историja и култура Архива Аутори Рекомендуемое
  Економиjа Ауторска колумна О нама Контакт

Яндекс.Метрика

 

Ранко ГОЈКОВИЋ


све ставке