Данас: 04.12.2016 Ажурирано 12:27 | Изаберите датум RUS | ENG | SRB
 
 
на почетну страну мапа сајта напишите писмо
Додај у листу омиљених сајтова RSS


ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ
О нама
Аутори
Контакт
    Ода радости што ништа нисмо криви Хрватима  
    Војна тајна, војне службе, Кобре – одбрана...  
    Босанска муниција у Украјини  
  ГЛАВНА РУСИJА ПОЛИТИКА ЕКОНОМИJА КОСОВО И МЕТОХИJА НОВОРУСИЈА АУТОРСКА КОЛУМНА  
 
 
 
ПРЕПОРУЧУJЕМО
 
ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: РЕАЛПОЛИТИКА
 
Велики амерички брат: Бивши шеф ЦИА контролише највише медија у Србији!
све ставке
 
 
 
Вести
 
 
КОМЕНТАР ФСК. Етика државе Србије...

Вучић одлучио да усрећи Србију „још ближим односима са САД”...

Hrvatski ratni veterani i navijači stigli u Ukrajinu...

Кијевски режим покушао са истовременим нападом на целом фронту, али био - одбијен...

Vučić i Nuland o mogućnostima snabdevanja Srbije gasom...

Lavrov: Kosovu nije ni data prilika da ima referendum kao Krim!...

Изгледа да је пад цена нафте зауставио нови краљ Саудијске Арабије...

Albanci sa Kosova i dalje beže u Evropu...

Окупиране територије постају члан ФИБА!...

Напредњаци распродају преостало наоружање...

све вести
 
 
 
Фејсбук
 
 

 
 
 
назад верзија за штампу
 
ПОЛИТИКА

Мит о солидарној ЕУ

Душан ПРОРОКОВИЋ | 21.06.2014 | 00:04
 

Несумњиво, један део српске јавности и већински део онога што називамо елитом загледани су ка Западу, очекујући одатле нека спасоносна решења за Србију. Не треба, наравно, ићи у другу крајност па доказивати како на Западу ништа не ваља. Али, мора се упозорити да је парадигма о безалтернативности евроатлантских интеграција штетна по интересе Србије. Шта можемо постићи опонашањем западњака и отпочињањем најављеног процеса сопственог „преумљивања“? Александар Зиновјев наводи два разлога зашто до преображаја источноевропских народа и држава у „западне“ не може доћи. „Први разлог-наметање овим народима и земљама појединих својстава Запада (демократије, тржишта, приватизације итд.) не значи њихов преображај у део Запада, јер се Запад уопште не своди на ова својства. Запад је огроман и многострук феномен који је формиран бесконачним токовима током многих столећа. Други разлог - место и улога Запада (рецимо „светски престо“) већ су попуњене, и највише на шта народи који се позападњавају могу рачунати јесте да се нађу у сфери владавине, стапања и колонизације Запада, и то само у оним улогама које им може дозволити јединствени и непоновљиви Запад“1.

Што смо чвршће везани за Запад то је наша позиција слабија. Што даље одмичемо у процесу евроинтеграција то је наш маневарски простор ужи. Одричемо се сопствене државе за рачун бриселског бирократског апарата који неће водити бригу о нашим, већ о својим интересима. Оно што се десило током поплава у Србији је и последње упозорење, али и најбољи илустративни пример.

Да ли нас несрећа може освестити? Да ли нас поплаве могу отрезнити? ЕУ је реаговала тек пети дан поплава и то искључиво због процене да се увелико губи у „медијском рату“. Правог медијског рата заправо није ни било, али се долазак руских спасилаца у Србију управо тако схватио у Бриселу. Тада је подигнута цела бриселска информативно-политичка мрежа у Београду, као у време организовања кампање за обарање Војислава Коштунице у пролеће 2008. године. Требало је убедити Србе да ће нам ЕУ помоћи да изградимо уништено и поправимо оштећено. Зато је јавности испричано безброј прича о милионима, фондовима, авионима и камионима. Свега ће бити, само да више не долазе Руси. Ни као спасиоци.

У реалности, међутим, ствари су стајале сасвим другачије. Насупрот великој информативно-политичкој акцији у којој је обећавано свашта, од ЕУ током поплава нисмо добили готово ништа. Трагедија изазвана елементарним непогодама у Србији је почела 12. маја, а тек 18-ог је стигао један хеликоптер који је упутила ЕУ. Била је то летелица ЕУЛЕКС-а са Косова. Поређења ради, два дана раније је Белорусија послала два хеликоптера у Србију летом преко Украјине и Румуније. Од ЕУФОР-а, који броји близу хиљаду припадника, ни Србија ни БиХ нису добиле никакву помоћ. Незванично, надлежни у ЕУ-снагама у БиХ су одговорили после позива за помоћ да то „није у њиховој надлежности“. Треба ли и подсећати да се НАТО није скоро ни огласио. А и зашто би? Када су у августу 2007. године избили незапамћени пожари у Грчкој, прва им је у помоћ притекла Србија. Због овога је Грчка одликовала тадашњег државног секретара Министарства одбране Душана Спасојевића, који је руководио акцијом. На крају се испоставило да је помоћ мале и сиромашне Србије била већа од помоћи који је пружио велики и богати НАТО. Па, када НАТО нема потребу да помаже својој чланици, и то успут нека буде речено-врло важној чланици посматрано са геостратегијског становишта-зашто би онда помагао Србији!?

И сада, да се не лажемо: како је било у поплавама, тако ће бити и после њих. Не треба очекивати никакву велику помоћ од стране ЕУ (о НАТО-у не вреди ни трошити речи). Оно што од њих буде стизало, користиће се за нове информативно-политичке акције Брисела и ништа више од тога. А нове пропагандне кампање су неопходне да би се анестезирало јавно мњење и далеко од очију јавности завршио процес за који су ЕУ-лобисти у овом тренутку једино заинтересовани у Србији. На ово упозорава Александар Павић: „Већ другог дана жалости, у четвртак 22. маја, и директор и председник Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) су пожурили да новинарима у Београду објаве да је њихова банка заинтересована да учествује у приватизацији 'Телекома Србија', 'Дунав осигурања' и Аеродрома 'Никола Тесла'“2. Џорџ Фридман је недавно поручио да немачку спољну политику треба сагледавати из нешто другачијег угла3.

Са једне стране, није да је рекао нешто ново и непознато.

Са друге стране, треба знати да има и Фридман своје разлоге зашто се овако поставља према Немачкој баш сада. Елем, пошто је Немачка извозно оријентисана (Фридман је навео податак да чак 40 посто БДП-а зависи од извоза), спољнополитички приоритет државе је освајање тржишта на којима се може продавати. У преводу, Фридманова порука је да ми, мале балканске земље, требамо Немачкој, таман колико и она треба нама. У ширем контексту посматрано, заправо ми требамо ЕУ, таман колико се представља да она треба нама. Цела прича о доласку званичника ЕБРД у време поплава је заправо на овом таласу. Долазе јер им нешто треба од нас, долазе да би нам узели. Цела прича о евроинтеграцијама се заправо своди на то. Можемо расправљати о томе како је изгледала ЕУ деведесетих и да ли су и какве користи од тога имале друге државе средњоисточне Европе које су свој процес интеграција започеле пре две деценије. Али, то нема никакве везе са данашњим стањем и текућим циљевима како ЕУ, тако и њених кључних држава. Ма колико да смо мали и сиромашни и ми смо некакво тржиште. Нека штета коју трпе најмоћније ЕУ-чланице у актуелној економској кризи може се извадити и преко Србије. Па сада, колико-толико. Боље и нешто него ништа. Александар Зиновјев је још давно упозоравао како је циљ „позападњачавања следећи - довести намерне државе до таквог стања да оне изгубе способност за самосталан развој, укључити их у сферу западног утицаја, али не као равноправне и једнако моћне партнере, већ у улози сателита, или боље речено, колонија новог типа. Оваква улога може на извесно време да задовољи грађане позападњачаваних земаља, али не више од тога. Овим земљама је под влашћу Запада намењена другостепена и споредна улога“4.

Да је другачије постављен бриселски систем, ЕУ би нам прискочила у помоћ током катастрофе изазване поплавама, показала би минимум емпатије и солидарности. Овако, на примеру поплава се показало да на ЕУ не можемо рачунати. ЕУ је постала простор либералног фундаментализма. Ту емпатије и солидарности нема. То је и порука бирача из низа европских држава са нетом одржаних избора за Европски парламент. Можемо се ослонити само на себе, сопствену државу и њене ресурсе. Наравно, уколико желимо да се развијамо. Ако све ово није било јасно делу српске јавности до сада, онда је видљиво од сада. Свакоме ко жели да види. Поплава је избацила свашта на обалу. Па и мит о солидарној ЕУ која је ту да нам помогне у свакој ситуацији.

 

 

1 Александар Зиновјев. Запад: феномен западњаштва. Наш дом, Београд, 2002, стр. 17.

2 Александар Павић. „Лешинари над Србијом: мирис крви је неодољив“. Фонд стратешке културе, 25.05.2014.Доступно на: http://srb.fondsk.ru/news/2014/05/25/leshinari-nad-srbiiom-miris-krvi-ie-neodoliv.html

3 На предавању у Београду 31. маја 2014, одржаном током конференције у организацији Центра за међународну сарадњу и одрживи развој.

4 Александар Зиновјев. Запад: феномен западњаштва. Наш дом, Београд, 2002, стр. 308.

 
Тагови: Европска унија НАТО Русија САД Србиjа
 

 
Рејтинг: 5.0 (20)      Ваша оцена: 1 2 3 4 5     
 
Пошаљи е-поштом

Наслов коментара
 
Да би додали коментар, Логујте се или Пријавите се
 
 
 
Ауторска колумна
    Дмитриј СЕДОВ

Звездасто-пругасте гаћице и STRATFOR

Већ су прошли сви рокови да се Срби као нација доведу у стање једноумља. Уосталом, европска заједница се сагласила да овој слабо развијеној нацији  дозволи приступ у ЕУ. Остаје само да сачекамо када ће се сменити неколико покољења Срба и нација ће се одједном наћи у просперитетном и слободном свету. Чини се да би становништво Србије требало да се радује, да учи Статут ЕУ, биографију британских краљица и да саставља маршруте одласка на одмор на азурне лагуне Малдива.

08.02.2015
 
 
 
 
 
 
Кључне речи
 
 
 
"албански фактор" "Беркут" "Гаспром" "Дреничка група" "Никад граница" "Образ" "Пиштољка" "Хјуман рајтс воч" Apple Arctic Sunrise aлбанска мафиjа BIS CANVAS Charlie Hebdo EBRD FBI Goldman Sachs Google Greenpeace Heartland Institute ICG JAT Jединствена Русиjа JНА NPSS NSA Opus Dei Osiguravajuće društvo "Lojd" PRISM Pussy Riot Pазвојна банка RWE SHIK Standard end Purs USAID ЈУЛ Агенцијa за међународни развој Ал Џазира Ал каида Алијанса ново Косово Амнести Интернационал АНА Антикорупцијска лига Балкана Арапска лига Армија БиХ АСЕАН Аушвиц (Освенцим) Б92 БИА Билдербершка група Биро демократских институција Блеквотер Боко Харам БРИК БРИКС Бритиш Петролеум Велики оријент вехабије Витезови Темплари Више јавно тужилаштво у Београду Воjска Косова Војска Републике Српске ВРС Г20 Газпромнјефт Гасни пројекат ТАПИ гасовод Тапи глобална элита Гниланска група ГРУ група Г20 Демократска партија Косова Демократска странка Демократска странка Србије Демократски савез Косова Десни сектор диаспора дивизијa СС „Галичина“ Документациони центар Веритас Државна Дума Државна Дума Руске Федерације ДСК Евразијска унија Евроазијски Савез ЕвроПРО Европска унија Европски суд за људска права Есмарк ЕУЛЕКС Еуропол ЕЦБ Жандармеријa Жута кућа Заједница независних држава затвор "Гвантанамо" ЗНД Интерпол Исак фонд ИСИС Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ) Источна алтернатива КАНВАС Канцеларија Војводине у Бриселу козаци Конгрес САД Косовска полицијска служба (КПС) Косовске безбедносне снаге (КБС) КПС КФОР ЛГБТ лет МХ-17 Либерално демократскa партијa Лигa социјалдемократа Војводине Лига арапских држава логор Јасеновац Лукојл МАГАТЕ Међународни кривични суд Међународни олимпијски комитет Међународни преостали механизам за међународне кривичне трибунале (МПММКТ) Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале Међународни суд у Хагу Међународни трибунал за бившу Југославију медијска кућа Би-Би-Си МИ5 МИ6 МИНТ МКС Млада Босна ММФ Монсанто Мосад Моссад Муслиманска браћа Муслиманско братство нарко-картел "Камила" Народна банка Србије НАТО Нафтна индустрија Србије Нација ислама НБС НДХ неолиберални капитализам Нефтегазинкор НИС Нови Стандард Номоканон НОПО ОВК ОВПБМ ОДКБ одред Ел Муџахедин ОЕБС ОПЕК Оптима група Организација за исламску сарадњу ОУКБ ОХР Парламентарна скупштина СЕ Пентагон покрет "Огорчени" Покрет Несврстаних Покрет „Самоопредељење” Португалиjа Праведна Русија Православна црква пројекат Јужни ток Пројекат Набуко пројекат ХААРП радикални исламисти Римско-католичка црква РМК „Трепча“ Руска медицинска мисиjа Руска Православна Црква Руски дом Руски образ Сајентолошка црква сајт "Викиликс" Савез кјокушинџуцу Србије Савезна Држава Русије и Белорусије Савет безбедности Уједињених нација САНУ САО Крајина СБ УН Сбербанк Сбербанка Свјетска банка светска нарко-мафија Светска трговачка организација (СТО) Светска трговинска организациjа СИРИЗА Скупштинa АП Косова и Метохије Скупштина Србиjе Слободни зидари СНВ СНП "Наши" Социјалистичка партија Србије СПС Србијагас СРБски ФБРепортер Српска напредна странка Српска Православна Црква Српска радикална странка Српски сабор Двери Стејт департмент Стратфор ТВ Пинк Телеком Србије ТНК-БП Трепча Трилатерална комисија Уједињенe нацијe Уједињени региони Србије Украјинскa гркокатоличкa црквa Украјинскa устаничкa армијa (УПА) УНЕСКО УНМИК УНПРОФОР УСДЕА ФАТАХ Фонд стратешке културе Форум земаља-извозница гаса (ФСИГ) Фридом хаус ФРС ФСБ ХААРП ХАМАС ХДЗ Хезболлах Хрватска демократска заједница БиХ Царинска унија Царински савез Центар Симон Виезентал ЦЕСИД ЦИА ЦНН Црвена звезда Црна рука Шангајска организација за сарадњу (ШОС) шиптари шиптарска „Ослободилачка национална армија” „Роснефт“ „Самоопредељење“ „Симпо“ „Форбс“
 
 
 

Прештампавање материјала са сајта поздрављамо под условом позивања на електронско издање "Фонд стратешке културе" (srb.fondsk.ru)

 

           

 
 
© Фонд Стратешке Културе

RSS

Главна Политика Историja и култура Архива Аутори Рекомендуемое
  Економиjа Ауторска колумна О нама Контакт

Яндекс.Метрика

 

Душан ПРОРОКОВИЋ


све ставке