Данас: 29.07.2016 Ажурирано 12:27 | Изаберите датум RUS | ENG | SRB
 
 
на почетну страну мапа сајта напишите писмо
Додај у листу омиљених сајтова RSS


ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ
О нама
Аутори
Контакт
    Ода радости што ништа нисмо криви Хрватима  
    Војна тајна, војне службе, Кобре – одбрана...  
    Босанска муниција у Украјини  
  ГЛАВНА РУСИJА ПОЛИТИКА ЕКОНОМИJА КОСОВО И МЕТОХИJА НОВОРУСИЈА АУТОРСКА КОЛУМНА  
 
 
 
ПРЕПОРУЧУJЕМО
 
ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: РЕАЛПОЛИТИКА
 
Велики амерички брат: Бивши шеф ЦИА контролише највише медија у Србији!
све ставке
 
 
 
Вести
 
 
КОМЕНТАР ФСК. Етика државе Србије...

Вучић одлучио да усрећи Србију „још ближим односима са САД”...

Hrvatski ratni veterani i navijači stigli u Ukrajinu...

Кијевски режим покушао са истовременим нападом на целом фронту, али био - одбијен...

Vučić i Nuland o mogućnostima snabdevanja Srbije gasom...

Lavrov: Kosovu nije ni data prilika da ima referendum kao Krim!...

Изгледа да је пад цена нафте зауставио нови краљ Саудијске Арабије...

Albanci sa Kosova i dalje beže u Evropu...

Окупиране територије постају члан ФИБА!...

Напредњаци распродају преостало наоружање...

све вести
 
 
 
Фејсбук
 
 

 
 
 
назад верзија за штампу
 
ПОЛИТИКА

Разговор глувих

Небојша МАЛИЋ | 26.06.2014 | 00:02
 

У Вашингтону је прошле седмице одржан тридесет и први по реду Руско-амерички форум. Ова конференција, започета ради превазилажења потенцијалног нуклеарног сукоба у доба Хладног рата, добила је нови значај ове године са најгорим захлађењем односа између САД и Русије од 1989. На скупу је учествовао низ Американаца различитих мишљења и ставова, али су сви били сложни у оцени да су руско-амерички односи лоши, и да их је потребно поправити. Нажалост, већина учесника није успела да спозна истину садржану у изјави бившег функционера НАТО Мајкла Стопфорда, да „успешна дипломатија захтева меру узајамног поштовања.“

С једне стране то није за чуђење; власти САД већ две и по деценије немају потребе за дипломатијом (као што је својевремено посведочио УН генсек Бутрос-Гали), јер имају силу. Њима је све дозвољено, док остатак света може и сме само оно што им дозволе САД. Криза у односима са Русијом – која није почела јуче, већ се развијала годинама – произилази из руског става да је таква врста поделе света на „господаре“ и „подљуде“ не само неприхватљива, већ и неподношљиво подсећа на идеологију против које су се пре 69 година САД и СССР борили заједно. А увреда посебне врсте је што САД и њихови западни савезници воле да се претварају [1] да су у тој борби имали једнаку, или чак већу улогу од СССР.

Док су првога дана доминантне биле политичке дискусије, економска и културна сарадња била је тема другог дана конференције. Ту ствари стоје нешто боље: велике транснационалне корпорације са Запада не желе да допусте да им неке тамо санкције кваре прилику да експлоатацијом руских природних и људских ресурса остваре профит. Чак су и управе појединих савезних држава вољне да игноришу захтеве америчке владе и одрже договорене сајмове и конференције са руским партнерима. Али и ту се стиче утисак да амерички саговорници гледају како да из односа са Русијом ућаре за себе; недостаје било каква свест о томе шта САД могу да понуде Русији – осим зајмова у доларима, „западних вредности“ и „боркиња за људска права.“ Амерички финансијери једноставно одбијају да помисле на улагања у руске или стране фирме; ако нисте регистровани у САД (и самим тим подложни њиховим прописима и порезима), као да не постојите.

Ипак, политички део конференције привукао је далеко више публике и медијске пажње. „Звезда“ конференције несумњиво је био професор Стивен Коен, можда најпознатији амерички „дисидент“ када је о Русији реч. У свом излагању је оспорио целу оперу о украјинској кризи коју једногласно пева амерички медијски хор, од „агресора Путина“ до „украјинске демократије“. Коен се можда највише приближио спознаји да је нешто суштински проблематично у америчком односу према остатку света, када је изјавио да су се САД према Русији односиле не као пријатељу или партнеру, него као пораженом и освојеном противнику.

На проблем у америчком виђењу краја Хладног рата указао је и бивши амбасадор САД у Москви, Џек Метлок, који је неколико пута поновио да је тај рат обустављен споразумно, договором председника Регана и Горбачова, и да су у њему обе стране победиле јер није дошло до нуклеарног уништења планете.

Иако је исправно приметио да су САД потом од Русије направиле непријатеља пљачкашком приватизацијом деведесетих, и подржао савет Џорџа Кенана да САД треба да „оставе Русију на миру“, Вејн Мери је необјашњиво за садашњу кризу око Украјине окривио Европску унију, док је руску реакцију критиковао као „претерану и штетну“. О америчкој улози у догађајима, потврђеној у снимку Викторије Нуланд, признању о 5 милијарди долара за „демократију,“ посетама Кијеву потпредседника Бајдена и шефа ЦИА – ни речи.

Ако је ЕУ заиста аутономан агент, зашто делује у корист сопствене штете? ЕУ је та која сноси тешке економске последице сукоба са Русијом, и то у време када њеним кризом захваћеним чланицама даљи потреси нису потребни. Трговинска размена САД са Русијом је, међутим, занемарљива - на шта је у уводној речи указао руски амбасадор Сергеј Кисељак. Додатни доказ да управо Вашингтон вуче конце украјинске кризе понудио је – нехотице – професор са универзитета Колумбија Роберт Легволд, који је изјавио да ће ЕУ сасвим извесно да 27. јуна потпише споразум са Кијевом, мада су у Бриселу хтели то да одгоде. Па ако су хтели, зашто нису? Није речено, али је јасно, ко диктира шта ће и када Брисел (а камоли Кијев) да потписује...

Типичан пример замене теза чак и у мислећем делу америчке интелигенције је Легволдова тврдња да је „анексија“ Крима угрозила будуће преговоре о нуклеарном разоружању. Наводно, сада нико више неће веровати у потписане споразуме, јер је Москва прекршила гаранције украјинског интегритета дате Будимпештанским споразумом из 1994. Чињеница да земље широм света покушавају да се домогну нуклеарног наоружања управо зато што САД рутински крше међународно право нападима на земље попут Југославије и Ирака, једноставно је прећутана. Када се бивши аналитичар ЦИА Реј Мегаверн усудио да упита зар фебруарски пуч – иза којег су стајале САД – није био далеко теже кршење украјинског суверенитета, остао је без одговора.

Дисонантна нота у дискусији припала је Леониду Јаковљевичу Гозману, лидеру једне од „либералних“ руских партија, који је у истом даху тврдио да санкције „успешно“ делују јер мрсе конце руској „елити“, и да они не могу да утичу на Путина јер он не слуша ничије савете. Гозман је молио Американце да му објасне логику свог понашања према Москви – које, ваљда, није довољно оштро – а два пута је поновио како се нада брзој војној победи „председника Порошенка“. То би било скандалозно да није реч о човеку који види Русију као чланицу НАТО и потпуно интегрисану у „Запад.“ Изгледа да нико није имао срца да му објасни како је Западу изгледа свака Русија превелика, а једини добар Рус – бивши.

То је, наиме логично исходиште идеологије америчког естаблишмента, о којој је говорио Џејмс Карден. Ради се о готово верском убеђењу да САД морају да цео свет преобликују по сопственом узору и свуда наметну демократију, заснованом на (доказано неистинитој) тези како демократије међусобно не ратују.

Амбасадор Метлок се с правом пита „како Украјина може да буде витални амерички интерес“. Али он је по сопственом признању човек сада већ прошлог времена, пре доласка неоконзервативаца и „хуманитарних“ империјалиста. Они су амерички интерес дефинисали као владавину светом (2), а онда произилази да се Америка пита за сваки део света – посебно оне који одбију да се потчине.

Сасвим је примерено запажање амбасадора Метлока да у односима САД и Русије постоји „истински раскорак у међусобном виђењу“ две земље. Садашњи политички естаблишмент у САД инсистира да са „подљудима“ [3] попут Руса нема разговора, већ се од њих очекује само послушност. Кремљу то не пада ни на крај памети. У таквом контексту, нажалост, о неком „узајамном поштовању“ – да се присетимо израза Мајкла Стопфорда – не може бити ни помисли.

Притом је врхунац ироније што је Стопфордов тренутни послодавац пи-ар фирма Вебер Шендвик, чија филијала у Кијеву стоји иза пропагандне машине зване „Украјински кризни медија центар.“

 

 

 

[1] Од Нормандије до Тираније, ФСК, 10 јун 2014.

[2] Водећи „неоконзервативци,“ Вилијам Кристол и Роберт Каган (муж Викторије Нуланд) су 1996. објавили манифест у којем су САД замислили као „доброћудног светског хегемона“ (оригинал)

[3] Како се недавно гебелсовски изразио „премијер“ кијевске хунте, Јацењук

 
Тагови: Русија САД Украјина
 

 
Рејтинг: 5.0 (15)      Ваша оцена: 1 2 3 4 5     
 
Пошаљи е-поштом

Наслов коментара
 
Да би додали коментар, Логујте се или Пријавите се
 
 
 
Ауторска колумна
    Дмитриј СЕДОВ

Звездасто-пругасте гаћице и STRATFOR

Већ су прошли сви рокови да се Срби као нација доведу у стање једноумља. Уосталом, европска заједница се сагласила да овој слабо развијеној нацији  дозволи приступ у ЕУ. Остаје само да сачекамо када ће се сменити неколико покољења Срба и нација ће се одједном наћи у просперитетном и слободном свету. Чини се да би становништво Србије требало да се радује, да учи Статут ЕУ, биографију британских краљица и да саставља маршруте одласка на одмор на азурне лагуне Малдива.

08.02.2015
 
 
 
 
 
 
Кључне речи
 
 
 
"албански фактор" "Беркут" "Гаспром" "Дреничка група" "Никад граница" "Образ" "Пиштољка" "Хјуман рајтс воч" Apple Arctic Sunrise aлбанска мафиjа BIS CANVAS Charlie Hebdo EBRD FBI Goldman Sachs Google Greenpeace Heartland Institute ICG JAT Jединствена Русиjа JНА NPSS NSA Opus Dei Osiguravajuće društvo "Lojd" PRISM Pussy Riot Pазвојна банка RWE SHIK Standard end Purs USAID ЈУЛ Агенцијa за међународни развој Ал Џазира Ал каида Алијанса ново Косово Амнести Интернационал АНА Антикорупцијска лига Балкана Арапска лига Армија БиХ АСЕАН Аушвиц (Освенцим) Б92 БИА Билдербершка група Биро демократских институција Блеквотер Боко Харам БРИК БРИКС Бритиш Петролеум Велики оријент вехабије Витезови Темплари Више јавно тужилаштво у Београду Воjска Косова Војска Републике Српске ВРС Г20 Газпромнјефт Гасни пројекат ТАПИ гасовод Тапи глобална элита Гниланска група ГРУ група Г20 Демократска партија Косова Демократска странка Демократска странка Србије Демократски савез Косова Десни сектор диаспора дивизијa СС „Галичина“ Документациони центар Веритас Државна Дума Државна Дума Руске Федерације ДСК Евразијска унија Евроазијски Савез ЕвроПРО Европска унија Европски суд за људска права Есмарк ЕУЛЕКС Еуропол ЕЦБ Жандармеријa Жута кућа Заједница независних држава затвор "Гвантанамо" ЗНД Интерпол Исак фонд ИСИС Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ) Источна алтернатива КАНВАС Канцеларија Војводине у Бриселу козаци Конгрес САД Косовска полицијска служба (КПС) Косовске безбедносне снаге (КБС) КПС КФОР ЛГБТ лет МХ-17 Либерално демократскa партијa Лигa социјалдемократа Војводине Лига арапских држава логор Јасеновац Лукојл МАГАТЕ Међународни кривични суд Међународни олимпијски комитет Међународни преостали механизам за међународне кривичне трибунале (МПММКТ) Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале Међународни суд у Хагу Међународни трибунал за бившу Југославију медијска кућа Би-Би-Си МИ5 МИ6 МИНТ МКС Млада Босна ММФ Монсанто Мосад Моссад Муслиманска браћа Муслиманско братство нарко-картел "Камила" Народна банка Србије НАТО Нафтна индустрија Србије Нација ислама НБС НДХ неолиберални капитализам Нефтегазинкор НИС Нови Стандард Номоканон НОПО ОВК ОВПБМ ОДКБ одред Ел Муџахедин ОЕБС ОПЕК Оптима група Организација за исламску сарадњу ОУКБ ОХР Парламентарна скупштина СЕ Пентагон покрет "Огорчени" Покрет Несврстаних Покрет „Самоопредељење” Португалиjа Праведна Русија Православна црква пројекат Јужни ток Пројекат Набуко пројекат ХААРП радикални исламисти Римско-католичка црква РМК „Трепча“ Руска медицинска мисиjа Руска Православна Црква Руски дом Руски образ Сајентолошка црква сајт "Викиликс" Савез кјокушинџуцу Србије Савезна Држава Русије и Белорусије Савет безбедности Уједињених нација САНУ САО Крајина СБ УН Сбербанк Сбербанка Свјетска банка светска нарко-мафија Светска трговачка организација (СТО) Светска трговинска организациjа СИРИЗА Скупштинa АП Косова и Метохије Скупштина Србиjе Слободни зидари СНВ СНП "Наши" Социјалистичка партија Србије СПС Србијагас СРБски ФБРепортер Српска напредна странка Српска Православна Црква Српска радикална странка Српски сабор Двери Стејт департмент Стратфор ТВ Пинк Телеком Србије ТНК-БП Трепча Трилатерална комисија Уједињенe нацијe Уједињени региони Србије Украјинскa гркокатоличкa црквa Украјинскa устаничкa армијa (УПА) УНЕСКО УНМИК УНПРОФОР УСДЕА ФАТАХ Фонд стратешке културе Форум земаља-извозница гаса (ФСИГ) Фридом хаус ФРС ФСБ ХААРП ХАМАС ХДЗ Хезболлах Хрватска демократска заједница БиХ Царинска унија Царински савез Центар Симон Виезентал ЦЕСИД ЦИА ЦНН Црвена звезда Црна рука Шангајска организација за сарадњу (ШОС) шиптари шиптарска „Ослободилачка национална армија” „Роснефт“ „Самоопредељење“ „Симпо“ „Форбс“
 
 
 

Прештампавање материјала са сајта поздрављамо под условом позивања на електронско издање "Фонд стратешке културе" (srb.fondsk.ru)

 

           

 
 
© Фонд Стратешке Културе

RSS

Главна Политика Историja и култура Архива Аутори Рекомендуемое
  Економиjа Ауторска колумна О нама Контакт

Яндекс.Метрика

 

Небојша МАЛИЋ


све ставке