Данас: 27.07.2016 Ажурирано 12:27 | Изаберите датум RUS | ENG | SRB
 
 
на почетну страну мапа сајта напишите писмо
Додај у листу омиљених сајтова RSS


ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ
О нама
Аутори
Контакт
    Ода радости што ништа нисмо криви Хрватима  
    Војна тајна, војне службе, Кобре – одбрана...  
    Босанска муниција у Украјини  
  ГЛАВНА РУСИJА ПОЛИТИКА ЕКОНОМИJА КОСОВО И МЕТОХИJА НОВОРУСИЈА АУТОРСКА КОЛУМНА  
 
 
 
ПРЕПОРУЧУJЕМО
 
ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: РЕАЛПОЛИТИКА
 
Велики амерички брат: Бивши шеф ЦИА контролише највише медија у Србији!
све ставке
 
 
 
Вести
 
 
КОМЕНТАР ФСК. Етика државе Србије...

Вучић одлучио да усрећи Србију „још ближим односима са САД”...

Hrvatski ratni veterani i navijači stigli u Ukrajinu...

Кијевски режим покушао са истовременим нападом на целом фронту, али био - одбијен...

Vučić i Nuland o mogućnostima snabdevanja Srbije gasom...

Lavrov: Kosovu nije ni data prilika da ima referendum kao Krim!...

Изгледа да је пад цена нафте зауставио нови краљ Саудијске Арабије...

Albanci sa Kosova i dalje beže u Evropu...

Окупиране територије постају члан ФИБА!...

Напредњаци распродају преостало наоружање...

све вести
 
 
 
Фејсбук
 
 

 
 
 
назад верзија за штампу
 
АУТОРСКА КОЛУМНА

Јужни ток у српском току

Александар ПАВИЋ | 09.07.2014 | 10:06
 

Колику год антипатију осећали према Вучићу, Николићу, Дачићу и целој политичкој класи која тренутно управља Србијом, вероватно ће већина национално, патриотски опредељених у Србији бити задовољна главним резултатом посете председника Владе Србији Москви – потписивањем уговора о Јужном току. Чак и без знања о свим детаљима. Јер, инстинкт говори, чак и мимо размишљања најпре о српском националном интересу: што је добро за руски државни интерес тешко да може да буде лоше за Србију.

И није ту само у питању „русофилија“, некритична љубав према свему руском – мада за неке јесте, и то је сасвим легитимно. Ради се о томе што је очигледно Русија данас на, како су многи коментатори већ приметили, „правој страни историје“. Не бомбардује друге земље под разним, више него провидним изговорима. Не извргава руглу међународни поредак. Не говори језиком претњи и силе на међународној сцени. Генерално избегава језик условљавања. Не предводи никакав војни блок који се агресивно шири. Не користи санкције као офанзивно већ као дефанзивно оружје. Није бастион предаторског капитализма и финансијских шпекулација које су у стању да опустоше читаве националне привреде у кратком року. Не покушава да држи предавања другима о томе како и зашто треба да живе и како да уређују своја друштва и породице, а на крај памети јој није да још и прети државама и друштвима који би да задрже неке сопствене друштвене и моралне стандарде. Труди се да не практикује двоструке стандарде, а поготово да их не представља као парагоне моралности и чистунства, или као свестан, куперовски инструмент новог, умивеног колонијализма. Додатно, када се склапају споразуми са њом, они више делују као споразуми у којима чак и друга, углавном слабија страна, може да извуче неку легитимну, општу корист за себе – док, с друге стране, споразуми са западним државама делују већином као капитулације, или као аранжмани склопљени између газде и локалног представника, коме иде и гро оног малог процента користи резервисаног за страну коју локалац формално заступа.

Да ли то сад значи да, због склапања уговора о Јужном току, треба аутоматски променити негативно мишљење о садашњој Влади, или га бар ублажити? То зависи. Када би, макар и као резултат осећаја да имају већу подршку у Кремљу, представници власти унели више достојанства у односе са западним државама. Када би престали да покушавају да Србе јавно „преваспитавају“ у маниру вашингтонских и бриселских бирократа и њихове ароганције без покрића. Када би престали са покушајима да народу наметну комплекс инфериорности. Када би престали да непријатеље приказују као пријатеље или, још горе, као узор. Када би престали да покушавају да продуже век погубног модела пљачкачке привреде (великодушно и погрешно названим „неолибералним“) преко службеника ММФ-а и Светске банке који тренутно седе у Влади и институцијама. Када би почели више да раде на развијању сопствене а не туђих привреда. Када би објавили тајне уговоре са Фиатом и Етихадом. Када би престали са покушајима да продају преостало „породично сребро“ попут ЕПС-а и Телекома. Када би престали са покушајима да пројекат „Београд на води“ наметну по сваку цену, мимо истински стручне јавности и транспарентне јавне расправе. Када би престали да се ругају Косовском завету. Или када би бар, за почетак, престали да гурају Србе са севера Косова и Метохије у раље Тачистана и макар почели да залечују поделе које су тамо сами посејали.

Другим речима, споразум о Јужном току са Русијом је велика ствар – ту нема говора, и за то треба одати признање. Као и за чињеницу да се званична Србија и даље чврсто држи у погледу одупирања западној политици увођења санкција Русији и осуде њеног става према украјинској кризи. Но, да не идемо у тој хвали предалеко. То је нешто што би требало да се очекује од било које владе у Србији. Такво понашање треба да буде нормално. И, још нешто – да не ускратимо заслуге тамо где истински припадају: потцењеној, скоро презреној српској јавности. Оној суптилној вибрацији која зрачи из самог народа, из дубине његове душе, чак и кад је у стањима збуњености, резигнације, благог очаја или, пак, пуке неодлучности. Као што је народ Републике Српске на својеврстан начин успео да комуницира сопственој отуђеној политичкој класи да се не усуди да дирне у само постојање Републике Српске, тако је и народ Србије сличне поруке преноси сопственим политичарима.

Има пуно ствари у савременој политици и економији које народ не разуме до краја па и не зна како да им се адекватно супротстави. Има пуно ствари које је спреман да истрпи. Постоји цела генерација политичара у које се народ разочарао и који више не могу да га покрену на велика дела. Али, чињеница је – чак ни они политичари који су се очигледно продали или подредили некој спољној сили или интересу се не усуђују да отворено иступе против онога што сматрају да је неки дубоки народни осећај. А један од тих осећаја је да се не сме пристати на саучешће у непријатељству према Русији.

Штавише, свака власт у Србији, па била она и у потпуно вазалном положају према некој спољној сили или интересу, мора да хода по јајима по овом питању. Једноставно не сме да води јавну антируску политику. Зато је увек важно таквој врсти домаћих политичара да се што чешће сликају са неким битним Русима, званичним или незваничним. Да бар одрже привид проруске оријентације.

Зато, заслуге за потписивање уговора о Јужном току на првом месту припадају већинском српском народу у Србији, који, чак и у садашњим околностима скоро потпуног економског, политичког и државног банкрота, медијске блокаде, индуковане апатије и друштвено-националне дезоријентисаности, једноставно не дозвољава својој отуђеној политичкој класи да направи заокрет од Русије и придружи се антируској хистерији која се систематски и плански потпирује из главних центра западне моћи. Све то, нажалост, још увек не значи да ће Јужни ток и потећи кроз Србију крајем 2016. Дотад ће они који данас управљају главним западним престоницама учинити све, на разним светским неуралгичним тачкама, да до тога не дође. Али, Србија је учинила своје. Она Србија која кроз векове стоји и опстаје као велика тајна. Без тог српског тока, тешко да би било и оног Јужног.

 
Тагови: пројекат Јужни ток Русија Србиjа
 

 
Рејтинг: 4.8 (21)      Ваша оцена: 1 2 3 4 5     
 
Пошаљи е-поштом

Наслов коментара
 
Да би додали коментар, Логујте се или Пријавите се
 
 
 
Ауторска колумна
    Дмитриј СЕДОВ

Звездасто-пругасте гаћице и STRATFOR

Већ су прошли сви рокови да се Срби као нација доведу у стање једноумља. Уосталом, европска заједница се сагласила да овој слабо развијеној нацији  дозволи приступ у ЕУ. Остаје само да сачекамо када ће се сменити неколико покољења Срба и нација ће се одједном наћи у просперитетном и слободном свету. Чини се да би становништво Србије требало да се радује, да учи Статут ЕУ, биографију британских краљица и да саставља маршруте одласка на одмор на азурне лагуне Малдива.

08.02.2015
 
 
 
 
 
 
Кључне речи
 
 
 
"албански фактор" "Беркут" "Гаспром" "Дреничка група" "Никад граница" "Образ" "Пиштољка" "Хјуман рајтс воч" Apple Arctic Sunrise aлбанска мафиjа BIS CANVAS Charlie Hebdo EBRD FBI Goldman Sachs Google Greenpeace Heartland Institute ICG JAT Jединствена Русиjа JНА NPSS NSA Opus Dei Osiguravajuće društvo "Lojd" PRISM Pussy Riot Pазвојна банка RWE SHIK Standard end Purs USAID ЈУЛ Агенцијa за међународни развој Ал Џазира Ал каида Алијанса ново Косово Амнести Интернационал АНА Антикорупцијска лига Балкана Арапска лига Армија БиХ АСЕАН Аушвиц (Освенцим) Б92 БИА Билдербершка група Биро демократских институција Блеквотер Боко Харам БРИК БРИКС Бритиш Петролеум Велики оријент вехабије Витезови Темплари Више јавно тужилаштво у Београду Воjска Косова Војска Републике Српске ВРС Г20 Газпромнјефт Гасни пројекат ТАПИ гасовод Тапи глобална элита Гниланска група ГРУ група Г20 Демократска партија Косова Демократска странка Демократска странка Србије Демократски савез Косова Десни сектор диаспора дивизијa СС „Галичина“ Документациони центар Веритас Државна Дума Државна Дума Руске Федерације ДСК Евразијска унија Евроазијски Савез ЕвроПРО Европска унија Европски суд за људска права Есмарк ЕУЛЕКС Еуропол ЕЦБ Жандармеријa Жута кућа Заједница независних држава затвор "Гвантанамо" ЗНД Интерпол Исак фонд ИСИС Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ) Источна алтернатива КАНВАС Канцеларија Војводине у Бриселу козаци Конгрес САД Косовска полицијска служба (КПС) Косовске безбедносне снаге (КБС) КПС КФОР ЛГБТ лет МХ-17 Либерално демократскa партијa Лигa социјалдемократа Војводине Лига арапских држава логор Јасеновац Лукојл МАГАТЕ Међународни кривични суд Међународни олимпијски комитет Међународни преостали механизам за међународне кривичне трибунале (МПММКТ) Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале Међународни суд у Хагу Међународни трибунал за бившу Југославију медијска кућа Би-Би-Си МИ5 МИ6 МИНТ МКС Млада Босна ММФ Монсанто Мосад Моссад Муслиманска браћа Муслиманско братство нарко-картел "Камила" Народна банка Србије НАТО Нафтна индустрија Србије Нација ислама НБС НДХ неолиберални капитализам Нефтегазинкор НИС Нови Стандард Номоканон НОПО ОВК ОВПБМ ОДКБ одред Ел Муџахедин ОЕБС ОПЕК Оптима група Организација за исламску сарадњу ОУКБ ОХР Парламентарна скупштина СЕ Пентагон покрет "Огорчени" Покрет Несврстаних Покрет „Самоопредељење” Португалиjа Праведна Русија Православна црква пројекат Јужни ток Пројекат Набуко пројекат ХААРП радикални исламисти Римско-католичка црква РМК „Трепча“ Руска медицинска мисиjа Руска Православна Црква Руски дом Руски образ Сајентолошка црква сајт "Викиликс" Савез кјокушинџуцу Србије Савезна Држава Русије и Белорусије Савет безбедности Уједињених нација САНУ САО Крајина СБ УН Сбербанк Сбербанка Свјетска банка светска нарко-мафија Светска трговачка организација (СТО) Светска трговинска организациjа СИРИЗА Скупштинa АП Косова и Метохије Скупштина Србиjе Слободни зидари СНВ СНП "Наши" Социјалистичка партија Србије СПС Србијагас СРБски ФБРепортер Српска напредна странка Српска Православна Црква Српска радикална странка Српски сабор Двери Стејт департмент Стратфор ТВ Пинк Телеком Србије ТНК-БП Трепча Трилатерална комисија Уједињенe нацијe Уједињени региони Србије Украјинскa гркокатоличкa црквa Украјинскa устаничкa армијa (УПА) УНЕСКО УНМИК УНПРОФОР УСДЕА ФАТАХ Фонд стратешке културе Форум земаља-извозница гаса (ФСИГ) Фридом хаус ФРС ФСБ ХААРП ХАМАС ХДЗ Хезболлах Хрватска демократска заједница БиХ Царинска унија Царински савез Центар Симон Виезентал ЦЕСИД ЦИА ЦНН Црвена звезда Црна рука Шангајска организација за сарадњу (ШОС) шиптари шиптарска „Ослободилачка национална армија” „Роснефт“ „Самоопредељење“ „Симпо“ „Форбс“
 
 
 

Прештампавање материјала са сајта поздрављамо под условом позивања на електронско издање "Фонд стратешке културе" (srb.fondsk.ru)

 

           

 
 
© Фонд Стратешке Културе

RSS

Главна Политика Историja и култура Архива Аутори Рекомендуемое
  Економиjа Ауторска колумна О нама Контакт

Яндекс.Метрика

 

Александар ПАВИЋ


све ставке