Данас: 27.07.2016 Ажурирано 12:27 | Изаберите датум RUS | ENG | SRB
 
 
на почетну страну мапа сајта напишите писмо
Додај у листу омиљених сајтова RSS


ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ
О нама
Аутори
Контакт
    Ода радости што ништа нисмо криви Хрватима  
    Војна тајна, војне службе, Кобре – одбрана...  
    Босанска муниција у Украјини  
  ГЛАВНА РУСИJА ПОЛИТИКА ЕКОНОМИJА КОСОВО И МЕТОХИJА НОВОРУСИЈА АУТОРСКА КОЛУМНА  
 
 
 
ПРЕПОРУЧУJЕМО
 
ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: РЕАЛПОЛИТИКА
 
Велики амерички брат: Бивши шеф ЦИА контролише највише медија у Србији!
све ставке
 
 
 
Вести
 
 
КОМЕНТАР ФСК. Етика државе Србије...

Вучић одлучио да усрећи Србију „још ближим односима са САД”...

Hrvatski ratni veterani i navijači stigli u Ukrajinu...

Кијевски режим покушао са истовременим нападом на целом фронту, али био - одбијен...

Vučić i Nuland o mogućnostima snabdevanja Srbije gasom...

Lavrov: Kosovu nije ni data prilika da ima referendum kao Krim!...

Изгледа да је пад цена нафте зауставио нови краљ Саудијске Арабије...

Albanci sa Kosova i dalje beže u Evropu...

Окупиране територије постају члан ФИБА!...

Напредњаци распродају преостало наоружање...

све вести
 
 
 
Фејсбук
 
 

 
 
 
назад верзија за штампу
 
ПОЛИТИКА

КОЛИКО КОШТА УКРАЈИНА?

Петар ИСКЕНДЕРОВ | 16.07.2014 | 07:55
 

Национална банка Украјине је констатовала дефицит укупног платног биланса земље за период јануар – март 2014.године од 3,5 милијарди долара,у односу на профицит од 3,3 милијарде у истом периоду прeтходне године[1]. Кијев планира да до краја године повуче 13 милијарди долара од ММФ-а, Светске банке, Европске уније, САД, Јапана и Канаде. Међутим, уколико се и оствари, тај циљ ће имати озбиљне негативне  социјално-економске последице не само по Украјину, већ и по читаву Европу.

Извештај украјинске Националне банке дозвољава да се суди о   изворима обезбеђења платног биланса земље који су у овом тренутку на располагању Кијева. Према подацима за мај ове године, одлучујућу улогу су одиграли кредити Светске банке, ММФ-а и Европске уније. Без њих би дефицит у укупном платном билансу био још већи него што је приказан, и износио би преко 4,5 милијарде долара. Ради упоређења: 2013.године, без обзира на започете политичке процесе,  укупни  платни биланс Украјине је закључен   профицитом од 2,02 милијарде долара.

Наведени извор приказивања  годишњег биланса украјинска Национална банка карактерише врло дипломатски: „спољно финансирање владе“. Међутим, зна се да је такво финансирање повезано са испостављањем конкретних политичких услова.

Државне обвезнице представљају још  један извор који  влада има на  располагању  како би се државна каса попунила. Међутим, тенденција ни ту  није ружичаста. Према подацима Државне управе за трезор  Украјине, у првих пола године 2014.  по наведеној линији је држава успела да   повуче око 8,7 милијарди долара. То је 21,4% мање него што је планирано Законом о државном буџету.

Украјинске финансијске службе признају да ће такав  начин за  очување државне касе остати и следећих година. Служба трезора се нада да ће до краја године   преузети укупно 13 милијарди долара од ММФ-а, Светске банке, Европске уније, САД, Јапана и Канаде[2]. Почетком маја  ММФ је Украјини већ дозначио прву траншу кредита од 3,19 милијарди долара. То је омогућило влади  да, између осталог, исплати дугове које је имала. Међутим, у наредном периоду ће земља, очигледно, морати највише да рачуна  на помоћ Европске уније.

Украјинске власти се надају да ће важан извор за обезбеђење финансијске стабилности Украјине бити Споразум о придруживању и слободној трговини са ЕУ, који је потписан у јуну ове године. Међутим, због   специфичности извозне оријентације појединих региона земље, његова реализација може у пракси да значи појављивање нових проблема. Наиме, економија источних и југоисточних области Украјине је оријентисана на Русију, а осим тога управо сада  та економија се  војним операцијама  Кијева активно уништава. У западним областима земље не постоји ни колико-толико развијена индустријска производња која би  могла да даје производњу погодну за  извоз у Европску унију.

Председник руске владе Дмитриј Медведев је већ обећао да ће Русија, уколико Украјина ратификује Споразум о придруживању  Европској унији,  у трговини са њом моћи да предузме „заштитне мере“. Подсећајући да је такав споразум  већ ратификовала Молдавија, руски премијер је подвукао: „Природно да  ће се, уколико се догађаји буду развијали на тај начин и у Украјини, и у Грузији, водити рачуна да мере које ће се предузимати  буду у складу са обимом трговинско-економских односа и последицама по руско тржиште“.  „Ратификација може да траје више година или се дешава у врло кратком року.  Али обзиром да је докуменат ратификован, то значи да је схваћено да се сада формира потпуно другачија правна база за односе са Царинским савезом, баш као и са Руском Федерацијом. А на то мора обавезно да се обрати посебна пажња“ – констатовао је први човек руске владе[3].

Размишљајући о финансијским перспективама Украјине треба да се води рачуна о још једној важној околности. То је умор који се због сумњивих политичких и економских пројеката временом накупио у европском јавном мњењу.  Лондонске новине The Guardianсу у недавном  редакцијском чланку,   посвећеном изборима у Европски парламент, ту тенденцију окарактерисала на следећи начин: „Европски избори су показали да су становници континента у различитим крајевима незадовољни сопственом судбином“. Британске новине, конкретно, подсећају на успех   коалиције радикалне левице СИРИЗА у Грчкој и констатују да та коалиција „може да постане будућност не само Грчке, већ и   Европе“.[4]

У новоствореним околностима у Европи убеђивање европских пореских обвезника да морају на себе да преузму и обезбеђивање платног биланса још и Украјине једино значи продубљивање унутрашње кризе у самој ЕУ. У Европи  се „осећа тенденција да се гласа не само против  европских интеграција, већ и против миграције, осиромашења становништва“ – пише у шпанским новинама El Mundo познати британски историчар, професор универзитета Висконсин, члан Високог савета за научна истраживања у Барселони Хенри Камен[5].

А управо су миграција и јачање осталих социјално-економских проблема оно, што   украјинска криза и поступци садашњих кијевских власти доносе Европи.

Није чудно  што су украјинске власти  припремиле и „резервну варијанту“  за покриће трошкова државне касе, обојену у ратничке боје. Ради се о намери Националне банке Украјине да почне са одржавањем  аукција  усмерене продаје обвезница унутрашњег државног зајма(ОВГЗ) „Војне обвезнице“,   намењених финансирању потреба украјинске армије. Како сведоче извори из министарства финансија који су пожелели да остану анонимни, што такође нешто значи, „те аукције ће се спроводити у зависности од тога како буду стизале понуде“. „У овом тренутку се понуде примају и обрађују“ – објаснио је извор.[6] Према информацији којом располажемо ради се о обвезницама у „недокументном облику“  на износ до 1 милијарде гривни (око 85 милиона долара), са роком  промета од 2 године и каматом од 7%.

Циљ овог корака, који је за Украјину  без преседана, формално је објашњен као „финансирање потреба Оружаних снага“. Међутим, постоји разлог да се претпостави да власти могу добијена средства да преусмере у „попуњавање рупа“ других области буџета. Та околност би објаснила и брзину и оштрину  који прате садашње поступке украјинских снага на истоку земље. Што бржи престанак тих операција би дозволио да се, не прекидајући издавање војних обвезница, добијена средства преусмере у девизне резерве опште намене. Ето таква је цинична финансијска логика  захваљујући  којој рат добија конкретну вредност у новцу.

 



[1]
ИТАР-ТАСС 02.07.2014 12:43

[2] ИТАР-ТАСС 01.07.2014 16:50

[3] ИНТЕРФАКС 07.07.2014 13:24

[4] http://www.theguardian.com/commentisfree/2014/jun/03/syriza-future-greece-europe-radical-left

[5]ElMundo, 01.07.2014

[6] ИТАР-ТАСС 03.07.2014 13:59

 

----------------------------  

 

 

 

фото http://aktiv.com.ua/archives/9896

 
Тагови: Евразијска унија ММФ Украјина
 

 
Рејтинг: 5.0 (3)      Ваша оцена: 1 2 3 4 5     
 
Пошаљи е-поштом

Наслов коментара
 
Да би додали коментар, Логујте се или Пријавите се
 
 
 
Ауторска колумна
    Дмитриј СЕДОВ

Звездасто-пругасте гаћице и STRATFOR

Већ су прошли сви рокови да се Срби као нација доведу у стање једноумља. Уосталом, европска заједница се сагласила да овој слабо развијеној нацији  дозволи приступ у ЕУ. Остаје само да сачекамо када ће се сменити неколико покољења Срба и нација ће се одједном наћи у просперитетном и слободном свету. Чини се да би становништво Србије требало да се радује, да учи Статут ЕУ, биографију британских краљица и да саставља маршруте одласка на одмор на азурне лагуне Малдива.

08.02.2015
 
 
 
 
 
 
Кључне речи
 
 
 
"албански фактор" "Беркут" "Гаспром" "Дреничка група" "Никад граница" "Образ" "Пиштољка" "Хјуман рајтс воч" Apple Arctic Sunrise aлбанска мафиjа BIS CANVAS Charlie Hebdo EBRD FBI Goldman Sachs Google Greenpeace Heartland Institute ICG JAT Jединствена Русиjа JНА NPSS NSA Opus Dei Osiguravajuće društvo "Lojd" PRISM Pussy Riot Pазвојна банка RWE SHIK Standard end Purs USAID ЈУЛ Агенцијa за међународни развој Ал Џазира Ал каида Алијанса ново Косово Амнести Интернационал АНА Антикорупцијска лига Балкана Арапска лига Армија БиХ АСЕАН Аушвиц (Освенцим) Б92 БИА Билдербершка група Биро демократских институција Блеквотер Боко Харам БРИК БРИКС Бритиш Петролеум Велики оријент вехабије Витезови Темплари Више јавно тужилаштво у Београду Воjска Косова Војска Републике Српске ВРС Г20 Газпромнјефт Гасни пројекат ТАПИ гасовод Тапи глобална элита Гниланска група ГРУ група Г20 Демократска партија Косова Демократска странка Демократска странка Србије Демократски савез Косова Десни сектор диаспора дивизијa СС „Галичина“ Документациони центар Веритас Државна Дума Државна Дума Руске Федерације ДСК Евразијска унија Евроазијски Савез ЕвроПРО Европска унија Европски суд за људска права Есмарк ЕУЛЕКС Еуропол ЕЦБ Жандармеријa Жута кућа Заједница независних држава затвор "Гвантанамо" ЗНД Интерпол Исак фонд ИСИС Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ) Источна алтернатива КАНВАС Канцеларија Војводине у Бриселу козаци Конгрес САД Косовска полицијска служба (КПС) Косовске безбедносне снаге (КБС) КПС КФОР ЛГБТ лет МХ-17 Либерално демократскa партијa Лигa социјалдемократа Војводине Лига арапских држава логор Јасеновац Лукојл МАГАТЕ Међународни кривични суд Међународни олимпијски комитет Међународни преостали механизам за међународне кривичне трибунале (МПММКТ) Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале Међународни суд у Хагу Међународни трибунал за бившу Југославију медијска кућа Би-Би-Си МИ5 МИ6 МИНТ МКС Млада Босна ММФ Монсанто Мосад Моссад Муслиманска браћа Муслиманско братство нарко-картел "Камила" Народна банка Србије НАТО Нафтна индустрија Србије Нација ислама НБС НДХ неолиберални капитализам Нефтегазинкор НИС Нови Стандард Номоканон НОПО ОВК ОВПБМ ОДКБ одред Ел Муџахедин ОЕБС ОПЕК Оптима група Организација за исламску сарадњу ОУКБ ОХР Парламентарна скупштина СЕ Пентагон покрет "Огорчени" Покрет Несврстаних Покрет „Самоопредељење” Португалиjа Праведна Русија Православна црква пројекат Јужни ток Пројекат Набуко пројекат ХААРП радикални исламисти Римско-католичка црква РМК „Трепча“ Руска медицинска мисиjа Руска Православна Црква Руски дом Руски образ Сајентолошка црква сајт "Викиликс" Савез кјокушинџуцу Србије Савезна Држава Русије и Белорусије Савет безбедности Уједињених нација САНУ САО Крајина СБ УН Сбербанк Сбербанка Свјетска банка светска нарко-мафија Светска трговачка организација (СТО) Светска трговинска организациjа СИРИЗА Скупштинa АП Косова и Метохије Скупштина Србиjе Слободни зидари СНВ СНП "Наши" Социјалистичка партија Србије СПС Србијагас СРБски ФБРепортер Српска напредна странка Српска Православна Црква Српска радикална странка Српски сабор Двери Стејт департмент Стратфор ТВ Пинк Телеком Србије ТНК-БП Трепча Трилатерална комисија Уједињенe нацијe Уједињени региони Србије Украјинскa гркокатоличкa црквa Украјинскa устаничкa армијa (УПА) УНЕСКО УНМИК УНПРОФОР УСДЕА ФАТАХ Фонд стратешке културе Форум земаља-извозница гаса (ФСИГ) Фридом хаус ФРС ФСБ ХААРП ХАМАС ХДЗ Хезболлах Хрватска демократска заједница БиХ Царинска унија Царински савез Центар Симон Виезентал ЦЕСИД ЦИА ЦНН Црвена звезда Црна рука Шангајска организација за сарадњу (ШОС) шиптари шиптарска „Ослободилачка национална армија” „Роснефт“ „Самоопредељење“ „Симпо“ „Форбс“
 
 
 

Прештампавање материјала са сајта поздрављамо под условом позивања на електронско издање "Фонд стратешке културе" (srb.fondsk.ru)

 

           

 
 
© Фонд Стратешке Културе

RSS

Главна Политика Историja и култура Архива Аутори Рекомендуемое
  Економиjа Ауторска колумна О нама Контакт

Яндекс.Метрика

 

Петар ИСКЕНДЕРОВ

Виши научни сарадник Института словенства у Руској академији наука, магистар историјских наука, међународни коментатор радио-станице „Глас Русије“


све ставке