Данас: 24.06.2016 Ажурирано 12:27 | Изаберите датум RUS | ENG | SRB
 
 
на почетну страну мапа сајта напишите писмо
Додај у листу омиљених сајтова RSS


ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ
О нама
Аутори
Контакт
    Ода радости што ништа нисмо криви Хрватима  
    Војна тајна, војне службе, Кобре – одбрана...  
    Босанска муниција у Украјини  
  ГЛАВНА РУСИJА ПОЛИТИКА ЕКОНОМИJА КОСОВО И МЕТОХИJА НОВОРУСИЈА АУТОРСКА КОЛУМНА  
 
 
 
ПРЕПОРУЧУJЕМО
 
ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: РЕАЛПОЛИТИКА
 
Велики амерички брат: Бивши шеф ЦИА контролише највише медија у Србији!
све ставке
 
 
 
Вести
 
 
КОМЕНТАР ФСК. Етика државе Србије...

Вучић одлучио да усрећи Србију „још ближим односима са САД”...

Hrvatski ratni veterani i navijači stigli u Ukrajinu...

Кијевски режим покушао са истовременим нападом на целом фронту, али био - одбијен...

Vučić i Nuland o mogućnostima snabdevanja Srbije gasom...

Lavrov: Kosovu nije ni data prilika da ima referendum kao Krim!...

Изгледа да је пад цена нафте зауставио нови краљ Саудијске Арабије...

Albanci sa Kosova i dalje beže u Evropu...

Окупиране територије постају члан ФИБА!...

Напредњаци распродају преостало наоружање...

све вести
 
 
 
Фејсбук
 
 

 
 
 
назад верзија за штампу
 
АУТОРСКА КОЛУМНА

„Прагматични“ антифашисти и Украјина

Александар ПАВИЋ | 16.07.2014 | 07:50
 

Некако су се, протеклих месеци, овдашњи пропоненти евроатлантских вредности потрудили да, заједно са својим бриселским „мониторима“, стишају свој иначе обавезни и често наглашавани, а и европским резолуцијама поткрепљени „антифашизам“ кад је реч о Украјини. Свакако да се не би угрозио ни „европски пут Србије“, а ни пратећи фондови и грантови за „изградњу цивилног друштва“ и сличних цивилизацијских тековина. И све то је тако прагматично, што је, опет, у најбољој не само европској, већ и западној традицији уопште. А, ако смо доследни тој и таквој традицији, па то би онда морало да значи да смо доследни и специфичној врсти „антифашизма“ на који се она данас, где и кад год може, позива. Зар не? Дакле, ако смо добро разумели важеће ЕУ стандарде и успешно отворили то поглавље (иако му ни број поштено нисмо запамтили), „антифашизму“ је дозвољено и да пактира са фашизмом. Под условом да се то ради зарад неког „вишег циља“, „већег добра“. Као што су евроатлантске, или бар ЕУ интеграције, на пример.

Али, на крају крајева, што само са фашизмом? Што не са било каквом грозотом која ће нас довести макар корак ближе ЕУ-нирвани? Ах, кад је човек прагматичан, онда су хоризонти стварно широки, онда нема граница, онда је све дозвољено. На пример руковање са трговцима људским органима, макар и на рачун њихових жртава. Мора се признати, није лако одолети чарима моралне безобалности.

Истина, они са нешто ужим погледом на ствари, који још нису досегли цивилизацијски ниво апсолутног и ничим условљеног прагматизма, мрачњаци и назадњаци какви јесу, неминовно ће се запитати: шта ћемо са свим тим „антифашистичким“ начелима која су истим онима који данас громогласно ћуте на украјински фашизам била тако блиска и драга 1990-их, када су „фашисти“ у српским редовима тако брзо, гласно и ефикасно бивали идентификовани и прозивани? Ево, на пример, украјинска војска, ако се тако уопште може назвати, тренутно бесомучно гранатира стамбене четврти у Луганску.[i] Док је, како се наводи, војска локалних снага које се противе власти олигарха Порошенка „била принуђена да пре недељу дана напусти Славјанск, Краматорск, Артјомовск, Константиновку и Дружковку, како би, према њиховим речима, скренули ватру са цивилног становништва“.

Дакле, сви који су ометени у прагматичном развоју се сигурно сада питају – где су ти исти правдољубиви, хумани и хуманитарни повици који су били – а и остали – тако немилосрдни према свим видовима „српског варваризма“? Где су сад да осуде гранатирање цивила на истоку Украјине? Или су још од времена бесомучног хрватског гранатирања Книна у августу 1995. изгубили глас?

Имамо још један актуелан случај, сведочење једне млађе жене, избегле из Славјанска, Галине Пишњак, мајке четворо деце. Она описује како је својим очима гледала припаднике „Националне гарде Украјине“ како буквално разапињу трогодишње дете на огласној табли, на очи дететове мајке.[ii] Опет, они који још у потпуности не схватају модерни прагматизам у свој његовој узвишености сигурно се питају – где су осуде? Где су жене у црном – или било којој другој боји? Где су позиви Хагу да се некако, било како, умеша? Где су Анри Леви, Гликсман, Кушнер да их у томе подрже?

Реалисти међу прагматистима – а такви су, ваљда, сви – рекли би на ово, као из пушке: а где су докази? Како ми да верујемо нечијој голој тврдњи? Свако може да стане пред камеру и каже било шта! Нашта би неко од прагматички неталентованих могао да примети да се такви аргументи нису чули када се беспоговорно веровало нпр. ментално нестабилном Бориславу Хераку када је почетком 1993. „признао“ разним западним новинарима, од којих је један добио и Пулицера,[iii] а затим и сарајевским властима, да је починио 32 убиства и 16 силовања, да би касније био осуђен за „геноцид“. Ништа зато што није било никаквих материјалних и физичких доказа за то „признање“, што се касније испоставило да су неке од „жртава“ „српског монструма“ нађене живе и здраве, у околини Сарајева.[iv] Ништа зато што је три године касније Херак повукао своје „признање“, тврдећи да је било изнуђено под батинама и мучењем од стране снага верних Алији Изетбеговићу. Њему се веровало тад, кад је требало, а сад је он од истих прагматичара безбедно и безбрижно заборављен.

Или се и даље некако беспоговорно верује тзв. крунском сведоку „геноцида“ у Сребреници, Дражену Ердемовићу, кога је извештач Дојче велеа из Хага, бугарски новинар Жерминал Чивиков, ухватио у мноштву нелогичних, и нормалном суду неприхватљивих, контрадикторности, о чему је написао и књигу.[v] Али, о Чивикову и његовој разорној студији нико не говори, док је Ердемовић и даље глас којем се верује, и по чијим тврдњама се доносе пресуде на више десетина година робије, и читав један народ и његова држава оптужују и демонизују. Верује се, дакле, човеку који се, по сопственом сведочењу, борио на све три стране у босанско-херцеговачком грађанском рату, који је рањен у пуцњави око злата које је његова јединица требало међусобно да подели,[vi] који се „нагодио“ са судом и добио пресељење у једну западну земљу иако је наводно учествовао у убиству 100-120 људи, који чак није ни Србин већ Хрват (али је, наравно, „починио геноцид у име свих нас“ – Срба), али се, нпр. никако не верује мајци четворо деце када каже да је била сведок једне праве наци-фашистичке страхоте. То јест, није толико да јој се не верује – она се једноставно игнорише. Од истих који су спремно веровали, и верују Хераку, Ердемовићу, Орићу, Тачију...

Али, да не будемо престроги – вероватно је да би прагматичари радо поверовали и потресеној мајци четворо деце. Само да је видела нешто што би допринело ЕУ-интеграцијама Украјине.



[i]
 http://serbian.ruvr.ru/news/2014_07_15/Razrusheni-Lugansk-8141/

[iii] http://serbianna.com/blogs/savich/archives/1040

[iv] http://www.nytimes.com/1997/06/15/world/bosnia-verdict-stands-though-victims-live.html

[v] novosti.rs 

[vi] http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/u-cije-je-ime-delovao-erdemovic-u-srebrenici.htmlsrbftn3

 
Тагови: Босна и Херцеговина Косово и Метохиjа Сребреница Украјина
 

 
Рејтинг: 5.0 (19)      Ваша оцена: 1 2 3 4 5     
 
Пошаљи е-поштом

Наслов коментара
 
Да би додали коментар, Логујте се или Пријавите се
 
 
 
Ауторска колумна
    Дмитриј СЕДОВ

Звездасто-пругасте гаћице и STRATFOR

Већ су прошли сви рокови да се Срби као нација доведу у стање једноумља. Уосталом, европска заједница се сагласила да овој слабо развијеној нацији  дозволи приступ у ЕУ. Остаје само да сачекамо када ће се сменити неколико покољења Срба и нација ће се одједном наћи у просперитетном и слободном свету. Чини се да би становништво Србије требало да се радује, да учи Статут ЕУ, биографију британских краљица и да саставља маршруте одласка на одмор на азурне лагуне Малдива.

08.02.2015
 
 
 
 
 
 
Кључне речи
 
 
 
"албански фактор" "Беркут" "Гаспром" "Дреничка група" "Никад граница" "Образ" "Пиштољка" "Хјуман рајтс воч" Apple Arctic Sunrise aлбанска мафиjа BIS CANVAS Charlie Hebdo EBRD FBI Goldman Sachs Google Greenpeace Heartland Institute ICG JAT Jединствена Русиjа JНА NPSS NSA Opus Dei Osiguravajuće društvo "Lojd" PRISM Pussy Riot Pазвојна банка RWE SHIK Standard end Purs USAID ЈУЛ Агенцијa за међународни развој Ал Џазира Ал каида Алијанса ново Косово Амнести Интернационал АНА Антикорупцијска лига Балкана Арапска лига Армија БиХ АСЕАН Аушвиц (Освенцим) Б92 БИА Билдербершка група Биро демократских институција Блеквотер Боко Харам БРИК БРИКС Бритиш Петролеум Велики оријент вехабије Витезови Темплари Више јавно тужилаштво у Београду Воjска Косова Војска Републике Српске ВРС Г20 Газпромнјефт Гасни пројекат ТАПИ гасовод Тапи глобална элита Гниланска група ГРУ група Г20 Демократска партија Косова Демократска странка Демократска странка Србије Демократски савез Косова Десни сектор диаспора дивизијa СС „Галичина“ Документациони центар Веритас Државна Дума Државна Дума Руске Федерације ДСК Евразијска унија Евроазијски Савез ЕвроПРО Европска унија Европски суд за људска права Есмарк ЕУЛЕКС Еуропол ЕЦБ Жандармеријa Жута кућа Заједница независних држава затвор "Гвантанамо" ЗНД Интерпол Исак фонд ИСИС Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ) Источна алтернатива КАНВАС Канцеларија Војводине у Бриселу козаци Конгрес САД Косовска полицијска служба (КПС) Косовске безбедносне снаге (КБС) КПС КФОР ЛГБТ лет МХ-17 Либерално демократскa партијa Лигa социјалдемократа Војводине Лига арапских држава логор Јасеновац Лукојл МАГАТЕ Међународни кривични суд Међународни олимпијски комитет Међународни преостали механизам за међународне кривичне трибунале (МПММКТ) Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале Међународни суд у Хагу Међународни трибунал за бившу Југославију медијска кућа Би-Би-Си МИ5 МИ6 МИНТ МКС Млада Босна ММФ Монсанто Мосад Моссад Муслиманска браћа Муслиманско братство нарко-картел "Камила" Народна банка Србије НАТО Нафтна индустрија Србије Нација ислама НБС НДХ неолиберални капитализам Нефтегазинкор НИС Нови Стандард Номоканон НОПО ОВК ОВПБМ ОДКБ одред Ел Муџахедин ОЕБС ОПЕК Оптима група Организација за исламску сарадњу ОУКБ ОХР Парламентарна скупштина СЕ Пентагон покрет "Огорчени" Покрет Несврстаних Покрет „Самоопредељење” Португалиjа Праведна Русија Православна црква пројекат Јужни ток Пројекат Набуко пројекат ХААРП радикални исламисти Римско-католичка црква РМК „Трепча“ Руска медицинска мисиjа Руска Православна Црква Руски дом Руски образ Сајентолошка црква сајт "Викиликс" Савез кјокушинџуцу Србије Савезна Држава Русије и Белорусије Савет безбедности Уједињених нација САНУ САО Крајина СБ УН Сбербанк Сбербанка Свјетска банка светска нарко-мафија Светска трговачка организација (СТО) Светска трговинска организациjа СИРИЗА Скупштинa АП Косова и Метохије Скупштина Србиjе Слободни зидари СНВ СНП "Наши" Социјалистичка партија Србије СПС Србијагас СРБски ФБРепортер Српска напредна странка Српска Православна Црква Српска радикална странка Српски сабор Двери Стејт департмент Стратфор ТВ Пинк Телеком Србије ТНК-БП Трепча Трилатерална комисија Уједињенe нацијe Уједињени региони Србије Украјинскa гркокатоличкa црквa Украјинскa устаничкa армијa (УПА) УНЕСКО УНМИК УНПРОФОР УСДЕА ФАТАХ Фонд стратешке културе Форум земаља-извозница гаса (ФСИГ) Фридом хаус ФРС ФСБ ХААРП ХАМАС ХДЗ Хезболлах Хрватска демократска заједница БиХ Царинска унија Царински савез Центар Симон Виезентал ЦЕСИД ЦИА ЦНН Црвена звезда Црна рука Шангајска организација за сарадњу (ШОС) шиптари шиптарска „Ослободилачка национална армија” „Роснефт“ „Самоопредељење“ „Симпо“ „Форбс“
 
 
 

Прештампавање материјала са сајта поздрављамо под условом позивања на електронско издање "Фонд стратешке културе" (srb.fondsk.ru)

 

           

 
 
© Фонд Стратешке Културе

RSS

Главна Политика Историja и култура Архива Аутори Рекомендуемое
  Економиjа Ауторска колумна О нама Контакт

Яндекс.Метрика

 

Александар ПАВИЋ


све ставке