Данас: 29.05.2016 Ажурирано 12:27 | Изаберите датум RUS | ENG | SRB
 
 
на почетну страну мапа сајта напишите писмо
Додај у листу омиљених сајтова RSS


ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ
О нама
Аутори
Контакт
    Ода радости што ништа нисмо криви Хрватима  
    Војна тајна, војне службе, Кобре – одбрана...  
    Босанска муниција у Украјини  
  ГЛАВНА РУСИJА ПОЛИТИКА ЕКОНОМИJА КОСОВО И МЕТОХИJА НОВОРУСИЈА АУТОРСКА КОЛУМНА  
 
 
 
ПРЕПОРУЧУJЕМО
 
ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: РЕАЛПОЛИТИКА
 
Велики амерички брат: Бивши шеф ЦИА контролише највише медија у Србији!
све ставке
 
 
 
Вести
 
 
КОМЕНТАР ФСК. Етика државе Србије...

Вучић одлучио да усрећи Србију „још ближим односима са САД”...

Hrvatski ratni veterani i navijači stigli u Ukrajinu...

Кијевски режим покушао са истовременим нападом на целом фронту, али био - одбијен...

Vučić i Nuland o mogućnostima snabdevanja Srbije gasom...

Lavrov: Kosovu nije ni data prilika da ima referendum kao Krim!...

Изгледа да је пад цена нафте зауставио нови краљ Саудијске Арабије...

Albanci sa Kosova i dalje beže u Evropu...

Окупиране територије постају члан ФИБА!...

Напредњаци распродају преостало наоружање...

све вести
 
 
 
Фејсбук
 
 

 
 
 
назад верзија за штампу
 
ПОЛИТИКА

Ђукановићев последњи задатак

Владимир БОЖОВИЋ | 17.07.2014 | 10:48
 

Посматрање Црне Горе, нарочито њене новије политичке историје стандардном аналитичком оптиком обично води ка потпуно погрешним закључцима.

Наиме, у Црној Гори не постоји политички систем у изворном значењу, већ је то заправо потемкиновска творевина, тачније опсјена коју широком лепезом манипулација већ 25 година одржава Мило Ђукановић.

Као млади југословенски комуниста, делегиран из Црне Горе на федерални ниво, Ђукановић се позиционирао у омладинским комунистичким структурама. Већ тада се истицао каријеристичком бескрупулоуношћу. Крајем преломних осадемедесетих и почетком деведесетих година прошлог вијека, комунистички режим слаби, појављују се унутрашњи сукоби, а народ у Црној Гори се углавном везује за политику коју је тада персонификивао српски политичар Слободан Милошевић. Популарност коју је Милошевић стицао тих година је углавном заснована на истицању интереса српске државе и народа у југословенској заједници. Последично, долази до сукоба старе комунистичке номенклатуре Црне Горе и Милошевићевих подржаваоца у Црној Гори. То је био први озбиљнији политички тест за Ђукановића. Осјетивши да се тежиште политичке моћи мијења, Ђукановић улази у беспоштедан сукоб са својим старим политичким оцима и стаје на страну Милошевића. Тим чином издаје дојучерашњих сабораца, Ђукановић је суштински одредио матрицу свог укупног политичког дјеловања. Сваки прелазак у нову политичку етапу, Ђукановић је снажно обиљежио неком бескрупулозном издајом претходног окружења.

Захваљујући беспоговорној послушности Слободану Милошевићу и исказаној суровости према старим политичким оцима Ђукановић се огромном брзином пење до врха власти. Са непуних 30 година устоличен је као премијер Црне Горе. Међутим, то је период када је Југославија била под општом изолацијом и санкцијама, које Ђукановић користи да би створио криминално-шверцерску империју која се стапа са државним структурама, а касније их и потпуности преузима. По многим елементима, Црна Гора од тада постаје феудални мафијашки посјед уског круга људи око породице Ђукановић. Након учвршћивања власти, Ђукановић остварује ”пословне”, а заправо шверцерске1 контакте са врло познатим и моћним италијанским мафијашима2 као што су Прудентино, Дел Торе, Куомо, Савина3... Тако је италијанска мафија добила и своју резервну државу у Европи, сигурнију и оперативнију од њихове домовине.

Пошто је већ дубоко укључен у мафијашке везе, западне службе користе ту чињеницу као средство притиска на Ђукановића, а у циљу његове инструментализације у планираном обрачуну са Милошевићем. Сходно тим утицајима, у периоду 1996. до 2000. наступа потпуно политичко ”пресвлачење” Мила Ђукановића. На реду је још једна издаја, прелазак на идеолошку страну својих дојучерашњих политичких противника. Ђукановић, успомоћ заинтересованих мафијашких група и одане тајне полиције, буквално у току једне ноћи јула 19974, успијева да у потпуности преузме владајућу партију (ДПС) у којој је до тог тренутка био потпредсједник. Слиједи бруталан обрачун са најближим сарадницима, међу којима је и тадашњи предсједник ДПС-а и Црне Горе, Момир Булатовић. Нови политички савезници Ђукановића постају заговорници осамостаљења Црне Горе, међу којима доминирају екстремни црногорски националисти и националне мањине, Муслимани, Бошњаци, Албанци, Хрвати... Користећи услуге одређених агенција које се баве идентитетским инжињерингом, по скоро идентичном сценарију као у Украјини, ради на дубинском културном преображају Црне Горе. Увођењем нових националних симбола, инсталирањем нове псеудоправославне организације, озваничењем бројних историјских фалсификата у образовном систему, па до вјештачког и бирократског увођења новог језика, у потпуности је преписан украјински модел.

Током НАТО бомбардовања Југославије, Ђукановић се, иако члан Врховног савјета одбране, ставио у потпуности на страну агресора и добар дио времена тих 78 дана бомбардовања провео у НАТО штабу и у консултацијама са истима. Тај чин се и данас помиње као чин велеиздаје5, незапамћен у историји Црне Горе.

Ђукановићу се послије 1997. пружа широк политички простор на Западу као ”унутрашњем” Милошевићевом противнику. Вриједи напоменути да је у дужем периоду тих година, највећа директна помоћ владе САД по глави становника, послије Израела, ишла Црној Гори6.

Након што је Милошевић уклоњен са власти, Ђукановић постаје свјестан да његова улога у западним круговима слаби. Више од тога, он постаје свјестан да дебели досије који укључује најтежа кривична дјела може, под одређеним околностима, постати средство за његово уклањање. Тих година тече процес у Италији7 у ком су за шверц дувана оптужени Мило Ђукановић, бројни италијански мафијаши и већи дио његове локалне мафијашке дружине у Црној Гори. Чим је Врховни касациони суд Италије донио коначну пресуду8 да премијери и прредсједници федералних јединица не уживају међународни имунитет9, Ђукановић је кренуо у пројекат стварања независне, приватне државе. Ђукановић на почетку, за тај подухват, сем свесрдне помоћи својих мафијашких кумова, сивих барона свјетске финансијске и политичке сцене (Ротшилди10, Манк11, езотеричне католичке организације12...) није имао значајнију подршку Запада. Већи ослонац, у политичком и финансисјком смислу, на опште изненађење домаће јавности је добио у Русији. Од тог тренутка почиње његова ”руска фаза”. Није до краја јасно на ком нивоу су остварене тадашње везе са државом Русијом, али чињеница да је у предвечерје референдума о независности Црне Горе, ушао огромни руски капитал13 је врло индикативна. Најупечатљивији примјер је свакако Комбинат алуминијума у Подгорици који je 2005, након спектакуларне медијске припреме, купио руски бизнисмен, познат по блиским односима са званичним Кремљом, Олег Дерипаска. Посебно важан детаљ читаве приче је пар пута поновљена изјава руских званичника, међу којима и актуелног министра одбране РФ, Сергеја Шојгуа, да је Русија у КАП уложила близу 300 милиона евра14, док званична документа показују десет пута мањи износ. Јавност, а посебно опозициони политичари су инсистирали, на одговору гдје је нестало 270 милиона евра, али га до данас нема15. Спекулише се да је то новац који је Ђукановића и његову приватну државу требало да држи у зони руског утицаја. Иако свјестан да је под сталном присмотром разних служби, Ђукановић није никад одустао од шверца. У међувремену су се, поред шверца цигарета, развијали и нови облици као што је шверц наркотика и оружја. Продајом малтене комплетне привреде, а и најзачајнијих туристичких капацитета Црне Горе, Ђукановић је буквално распродао све што је било вриједно у Црној Гори. Овај период карактерише огроман прилив руског капитала. Руски инвеститори су купили велики број предузећа и некретнина.

Након што су западни политички кругови и медији све чешће почели карактерисати Црну Гору као руску губернију, критикујући прилив ”прљавог” руског капитала, Ђукановић је добро прочитао поруку коју му шаљу са Запада. Поручили су му да је ”скренуо” са очекиваног курса и да ће услиједити одмазда. Под притиском старог, а и новог, нарастајућег шверцерског досијеа16, Ђукановић полако напушта ”руски брод”, издаје своје руске партнере, тражећи нову формулу за преживљавање. По диктату САД-а, најприје доноси срамну одлуку о признању независности тзв. државе Косово, а потом слиједи и постепено протјеривање руских инвеститора. Само у поледњих годину дана, Ђукановићеви судови су донијели неколико одлука којима се блокирају руски инвеститори у Црној Гори и преузима њихова имовина. Олег Дерипаска је из тих разлога, након увођења стечаја у КАП-у, покренуо и међународни арбитражни спор против Црне Горе са циљем да поврати имовину и надокнади штету17.

Ђукановићев нови задатак је да Црну Гору у потпуности очисти од руског утицаја, а потом угура у НАТО. Међутим, он је свјестан да би то могао бити његов последњи велики задатак од стране западних ”наручиоца”. Али, шта након тога, вјероватно се пита сад Ђукановић. Након што је објављено да Црна Гора неће добити позив за чланство у НАТО, на предстојећем самиту у Велсу, Ђукановић је добио још неко вријеме за политичко тактизирање. Како истичу многи добри познаваоци политичких прилика у Црној Гори, а нарочито положаја Мила Ђукановића, проблем његове личне будућности је садржан у синтагми ”дан без власти, дан без слободе”. Страх од те неизвјесности политичке и личне судбине Мила Ђукановића се снажно прелама на животе сваког грађанина Црне Горе, који су већ одавно постали таоци његовог очајничког покушаја да продужи своју власт.

 

 

 

 

1 http://iwpr.net/sr/report-news/crna-gora-djukanovic-i-duvanska-mafija

2 http://www.nacional.hr/clanak/72529/svicarska-optuznica-dukanovic-je-organizirao-sverc-cigareta-sa-talijanskom-mafijom

3 http://www.blic.rs/stara_arhiva/hronika/28017/Djukanovic-me-uputio-na-Dela-Torea

4 http://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Jul97/1207/1207_1.HTM

5 http://www.in4s.net/index.php/mandic-nato-nece-veleizdajnika-djukanovica-za-saveznika/

6 http://www.vijesti.me/vijesti/usaid-vise-ne-pomaze-crnoj-gori-za-12-godina-dali-238-miliona-dolara-clanak-112243

7 http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/bs/features/setimes/features/2002/05/020530-SVETLA-001

8 http://emperors-clothes.com/sc/s-ansa070105.htm

9 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2005&mm=01&dd=05&nav_category=78&nav_id=159370

10 http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:337441-Zurka-u-Tivtu-Rotsild-Milo-Deripaska

11 http://www.vibilia.rs/srpski/izvestaj/0508/Oleg%20Deripaska.pdf

12 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:346998-Malteski-vitezovi-traze-Filermosu

13 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:176585-Bacuske-kupuju-za-cenu-ne-pitaju

14 http://www.novosti.rs/vesti/planeta.70.html:349962-Sojgu-Treci-partner-u-kombinatu-aluminijuma

15 http://www.kurir-info.rs/milo-duzan-rusima-300-miliona-dolara-clanak-140446

16 http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/103252/Djukanovic-i-Cane--i-u-svajcarskoj-optuznici?ref=blic_side

17 http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2014&mm=03&dd=11&nav_id=822349

 

фото http://www.srbijadanas.net/milo-djukanovic-aferu-snimak-plasirala-vojno-obavestajna-sluzba-srbije/

 
Тагови: НАТО Русија Црна Гора Мило Ђукановић
 

 
Рејтинг: 5.0 (10)      Ваша оцена: 1 2 3 4 5     
 
Пошаљи е-поштом

Наслов коментара
 
Да би додали коментар, Логујте се или Пријавите се
 
 
 
Ауторска колумна
    Дмитриј СЕДОВ

Звездасто-пругасте гаћице и STRATFOR

Већ су прошли сви рокови да се Срби као нација доведу у стање једноумља. Уосталом, европска заједница се сагласила да овој слабо развијеној нацији  дозволи приступ у ЕУ. Остаје само да сачекамо када ће се сменити неколико покољења Срба и нација ће се одједном наћи у просперитетном и слободном свету. Чини се да би становништво Србије требало да се радује, да учи Статут ЕУ, биографију британских краљица и да саставља маршруте одласка на одмор на азурне лагуне Малдива.

08.02.2015
 
 
 
 
 
 
Кључне речи
 
 
 
"албански фактор" "Беркут" "Гаспром" "Дреничка група" "Никад граница" "Образ" "Пиштољка" "Хјуман рајтс воч" Apple Arctic Sunrise aлбанска мафиjа BIS CANVAS Charlie Hebdo EBRD FBI Goldman Sachs Google Greenpeace Heartland Institute ICG JAT Jединствена Русиjа JНА NPSS NSA Opus Dei Osiguravajuće društvo "Lojd" PRISM Pussy Riot Pазвојна банка RWE SHIK Standard end Purs USAID ЈУЛ Агенцијa за међународни развој Ал Џазира Ал каида Алијанса ново Косово Амнести Интернационал АНА Антикорупцијска лига Балкана Арапска лига Армија БиХ АСЕАН Аушвиц (Освенцим) Б92 БИА Билдербершка група Биро демократских институција Блеквотер Боко Харам БРИК БРИКС Бритиш Петролеум Велики оријент вехабије Витезови Темплари Више јавно тужилаштво у Београду Воjска Косова Војска Републике Српске ВРС Г20 Газпромнјефт Гасни пројекат ТАПИ гасовод Тапи глобална элита Гниланска група ГРУ група Г20 Демократска партија Косова Демократска странка Демократска странка Србије Демократски савез Косова Десни сектор диаспора дивизијa СС „Галичина“ Документациони центар Веритас Државна Дума Државна Дума Руске Федерације ДСК Евразијска унија Евроазијски Савез ЕвроПРО Европска унија Европски суд за људска права Есмарк ЕУЛЕКС Еуропол ЕЦБ Жандармеријa Жута кућа Заједница независних држава затвор "Гвантанамо" ЗНД Интерпол Исак фонд ИСИС Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ) Источна алтернатива КАНВАС Канцеларија Војводине у Бриселу козаци Конгрес САД Косовска полицијска служба (КПС) Косовске безбедносне снаге (КБС) КПС КФОР ЛГБТ лет МХ-17 Либерално демократскa партијa Лигa социјалдемократа Војводине Лига арапских држава логор Јасеновац Лукојл МАГАТЕ Међународни кривични суд Међународни олимпијски комитет Међународни преостали механизам за међународне кривичне трибунале (МПММКТ) Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале Међународни суд у Хагу Међународни трибунал за бившу Југославију медијска кућа Би-Би-Си МИ5 МИ6 МИНТ МКС Млада Босна ММФ Монсанто Мосад Моссад Муслиманска браћа Муслиманско братство нарко-картел "Камила" Народна банка Србије НАТО Нафтна индустрија Србије Нација ислама НБС НДХ неолиберални капитализам Нефтегазинкор НИС Нови Стандард Номоканон НОПО ОВК ОВПБМ ОДКБ одред Ел Муџахедин ОЕБС ОПЕК Оптима група Организација за исламску сарадњу ОУКБ ОХР Парламентарна скупштина СЕ Пентагон покрет "Огорчени" Покрет Несврстаних Покрет „Самоопредељење” Португалиjа Праведна Русија Православна црква пројекат Јужни ток Пројекат Набуко пројекат ХААРП радикални исламисти Римско-католичка црква РМК „Трепча“ Руска медицинска мисиjа Руска Православна Црква Руски дом Руски образ Сајентолошка црква сајт "Викиликс" Савез кјокушинџуцу Србије Савезна Држава Русије и Белорусије Савет безбедности Уједињених нација САНУ САО Крајина СБ УН Сбербанк Сбербанка Свјетска банка светска нарко-мафија Светска трговачка организација (СТО) Светска трговинска организациjа СИРИЗА Скупштинa АП Косова и Метохије Скупштина Србиjе Слободни зидари СНВ СНП "Наши" Социјалистичка партија Србије СПС Србијагас СРБски ФБРепортер Српска напредна странка Српска Православна Црква Српска радикална странка Српски сабор Двери Стејт департмент Стратфор ТВ Пинк Телеком Србије ТНК-БП Трепча Трилатерална комисија Уједињенe нацијe Уједињени региони Србије Украјинскa гркокатоличкa црквa Украјинскa устаничкa армијa (УПА) УНЕСКО УНМИК УНПРОФОР УСДЕА ФАТАХ Фонд стратешке културе Форум земаља-извозница гаса (ФСИГ) Фридом хаус ФРС ФСБ ХААРП ХАМАС ХДЗ Хезболлах Хрватска демократска заједница БиХ Царинска унија Царински савез Центар Симон Виезентал ЦЕСИД ЦИА ЦНН Црвена звезда Црна рука Шангајска организација за сарадњу (ШОС) шиптари шиптарска „Ослободилачка национална армија” „Роснефт“ „Самоопредељење“ „Симпо“ „Форбс“
 
 
 

Прештампавање материјала са сајта поздрављамо под условом позивања на електронско издање "Фонд стратешке културе" (srb.fondsk.ru)

 

           

 
 
© Фонд Стратешке Културе

RSS

Главна Политика Историja и култура Архива Аутори Рекомендуемое
  Економиjа Ауторска колумна О нама Контакт

Яндекс.Метрика

 

Владимир БОЖОВИЋ


све ставке