Данас: 28.05.2016 Ажурирано 12:27 | Изаберите датум RUS | ENG | SRB
 
 
на почетну страну мапа сајта напишите писмо
Додај у листу омиљених сајтова RSS


ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ
О нама
Аутори
Контакт
    Ода радости што ништа нисмо криви Хрватима  
    Војна тајна, војне службе, Кобре – одбрана...  
    Босанска муниција у Украјини  
  ГЛАВНА РУСИJА ПОЛИТИКА ЕКОНОМИJА КОСОВО И МЕТОХИJА НОВОРУСИЈА АУТОРСКА КОЛУМНА  
 
 
 
ПРЕПОРУЧУJЕМО
 
ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: РЕАЛПОЛИТИКА
 
Велики амерички брат: Бивши шеф ЦИА контролише највише медија у Србији!
све ставке
 
 
 
Вести
 
 
КОМЕНТАР ФСК. Етика државе Србије...

Вучић одлучио да усрећи Србију „још ближим односима са САД”...

Hrvatski ratni veterani i navijači stigli u Ukrajinu...

Кијевски режим покушао са истовременим нападом на целом фронту, али био - одбијен...

Vučić i Nuland o mogućnostima snabdevanja Srbije gasom...

Lavrov: Kosovu nije ni data prilika da ima referendum kao Krim!...

Изгледа да је пад цена нафте зауставио нови краљ Саудијске Арабије...

Albanci sa Kosova i dalje beže u Evropu...

Окупиране територије постају члан ФИБА!...

Напредњаци распродају преостало наоружање...

све вести
 
 
 
Фејсбук
 
 

 
 
 
назад верзија за штампу
 
ГЛАВНА ТЕМА | ПОЛИТИКА | ЕКОНОМИJА

Јужни ток и камен мудрости

Душан ПРОРОКОВИЋ | 02.12.2014 | 06:35
 

После заједничке конференције за штампу Тајипа Реџепа Ердогана и Владимира Путина одржане 1. децембра у Анкари, европски медији су „експлодирали“. Тешко је било изабрати шта од онога што је договорено између турског и руског председника ставити у наслов. Игор Панарин је чак написао како се ради о историјском датуму јер је „Путин извео Турску из вишевековне тајне британске управе“. Из дуго спреманог билатералног сусрета произашло је неколико конкретних резултата: прво, трговинска размена ће убудуће бити подстицана у домаћим валутама (што би убрзо требало да допринесе троструком повећавању обима размене); друго, дошло је до очигледног приближавања ставова у погледу сиријске кризе; и треће, између две земље је потписан стратешки енергетски споразум. Ово последње значи да ће од 1. јануара 2015. године Турска куповати руски гас по бенефицираној цени, сниженој за 6 посто у односу на садашњу, али и да ће од Русије до Турске бити изграђен нови гасовод капацитета 63 милијарде кубних метара годишње. Треба подсетити, гасовод „Јужни ток“ је такође имао пројектовани капацитет од 63 милијарде кубних метара годишње. Алексеј Милер је приликом потписивања споразума нагласио како ће нови гасовод користити компресорску станицу „Рускаја“, која је изграђена за потребе „Јужног тока“. Дакле, уместо „Јужног тока“, Русија је спремна да се преоријентише на нови пројекат. То је истакао и Владимир Путин, рекавши да „ако Европа не жели да се реализује Јужни ток, онда га нећемо реализовати. Ми ћемо преусмерити токове наших енергетских ресурса на друге светске регионе“.

Шта је ко добио, а шта изгубио овом преоријентацијом? Несумњиво, из целог аранжмана Русија и Турска излазе као несумњиве победнице. Истина, постоје у целој овој једначини и проблематични елементи за обе земље, али о њима нешто касније. Што се користи тиче, Русија ће и даље продавати сву предвиђену количину гаса од 63 милијарде кубних метара годишње преко свог стратешког цевовода у црноморском басену. Уместо преко Бугарске, Србије, Мађарске и Аустрије, руски гас ће сада бити продаван чланицама ЕУ преко Турске, што ремети развојне планове набројаних земаља, али не и Русије. Уз то, очигледно је Русија добила и сагласност Турске да јача своје војно-обавештајне капацитете на Блиском истоку, што ће делимично бити реализовано и преко новог постављања званичне Анкаре у сиријској кризи. Додатна корист за Русију може бити и што се на овакав начин практично блокирају све идеје (неке нису одмакле од почетне фазе) о изградњи „Персијског гасовода“, „Катарског гасовода“, интензивне експлоатације азербејџанског Шах Дениза или васкрсавању пројекта „НАБУКО“, јер је у свим тим пројектима Турска требало да игра важну улогу. Преко „стратешког партнерства са Турском“ Русија истискује конкуренцију са гасног тржишта јужне Европе много ефикасније него што је то чинила пројектом „Јужни ток“, а истовремено овим споразумом Турска дугорочно решава питање своје енергетске безбедности и нема неку претерану потребу да улази у друге, неизвесне, ризичне и скупе аранжмане. Поред тога, договором о изградњи великог подземног складишта земног гаса на турско-грчкој граници, Турска може постати један од најважнијих дистрибутера овог енергента у деценијама које долазе. То ће ојачати место и улогу Турске у источном Медитерану, али пре свега на Балкану. Тако су бугарски политичари, који су већ годинама опструирали почетак изградње „Јужног тока“ (јер нису могли да издрже амерички притисак), уз образложење како неће да дозволе јачање руског политичког утицаја у региону, својим поступањем широм отворили врата за јачање турског утицаја. Шта то може значити по геополитички положај Бугарске, као и како се може одразити на стабилност политичког система у овој земљи, не треба пуно ни напомињати. Уз све, важно је подвући и да се руско-турским споразумом јача евроазијска матрица и евроазијство као идејни (и геополитички) концепт. У периоду нове евросклерозе, ово је врло битно и може допринети да низ земаља почне да размишља о својим интересима у Евроазији, што ће довести до новог замаха у развоју идеје евроазијства.

Проблеме за Русију може представљати што ће последично морати да отвори врата за јачање економског, а самим тим и политичког утицаја Турске у средњој Азији, али и на Балкану. И поред оптимистичних изјава Ердогана и Путина, дугорочни интереси Турске и Русије нису ни изблиза усаглашени у широком луку „цивилизацијског додира“ који се простире од БиХ на западу, до Киргизије на истоку. Проблем за Турску може представљати што ће овакав покушај приближавања Русији изазвати велике унутрашње потресе. Не треба ни смуњати ко ће све бити умешан у организацију новог „истанбулског пролећа“. До сада, Ердоган је успевао да издржи све ударце који су долазили изнутра. Остаје да се види да ли ће му то успети још једанпут.

Претње по обе земље, дакле, постоје. Али су оне ништа у односу на „црни облак“ који се надвио над Европом. ЕУ се играла својом судбином, слепо је пратила САД у украјинској кризи и много тога учинила на сопствену штету. На своју штету је ЕУ радила и опструкцијом „Јужног тока“. Путин је покушао да спаси овај пројекат, играјући на „немачку карту“ и увлачећи Аустрију у цео посао. Међутим, ни то до сада није донело озбиљнији резултат. Зато је направио маневар ка Турској. И сада, пошто Брисел није желео да чланице ЕУ купују (јефтинији) гас директно од произвођача-Русије, куповаће га од посредника-Турске. Елементарна логика говори да када је и посредник укључен у ланац, онда је гас-скупљи. Поред тога, са нижом ценом гаса (а уз релативно јефтину радну снагу) Турска постаје значајно конкурентнија на светском тржишту од већине чланица ЕУ. Треба се спремити за време када ће турске компаније преотимати послове европским широм света. Такође, пошто ЕУ није желела да дозволи прекомерно јачање руског утицаја на Балкану, сада ће добити паралелно умерено јачање и руског и турског утицаја на Балкану. На Балкану, који ће уместо геоекономске периферије, без стратешког цевовода и стабилног снабдевања јефтиним енергентима постати слепо црево континенталне економије. ЕУ је оставила Балканце да се рађају и умиру у мукама, без икакве развојне перспективе и могућности да дугорочно било шта планирају. Практично, једино што ЕУ сада може, јесте да почне да врши притисак на Турску, на исти начин на који је то радила према Русији. Или још горе, да се прикључи САД у организацији „истанбулског пролећа“. Разумни гласови из Брисела ће вероватно рећи како би то било „гашење пожара бензином“, али као да ће њих неко слушати. Да је разума у Бриселу било „Јужни ток“ би се већ одавно градио и не бисмо ни дошли у ситуацију у којој се данас налазимо. На крају, све нам то и указује да о Бриселу више ни не треба озбиљно размишљати. На Балкану се мора градити алтернатива. Можда је нови руско-турски споразум доноси. И можда се прикључивањем овом споразум још увек може спасити пуно тога. Може се спасити и „Јужни ток“, са мањим капацитетом и промењеним правцем протезања, али и даље као стратешки цевовод.

 
Тагови: Европска унија пројекат Јужни ток Балкан Русија САД Србиjа Турска Владимир Путин Реџеп Тајип Ердоган
 

 
Рејтинг: 4.9 (49)      Ваша оцена: 1 2 3 4 5     
 
Пошаљи е-поштом

Наслов коментара
 
Да би додали коментар, Логујте се или Пријавите се
 
 
 
Ауторска колумна
    Дмитриј СЕДОВ

Звездасто-пругасте гаћице и STRATFOR

Већ су прошли сви рокови да се Срби као нација доведу у стање једноумља. Уосталом, европска заједница се сагласила да овој слабо развијеној нацији  дозволи приступ у ЕУ. Остаје само да сачекамо када ће се сменити неколико покољења Срба и нација ће се одједном наћи у просперитетном и слободном свету. Чини се да би становништво Србије требало да се радује, да учи Статут ЕУ, биографију британских краљица и да саставља маршруте одласка на одмор на азурне лагуне Малдива.

08.02.2015
 
 
 
 
 
 
Кључне речи
 
 
 
"албански фактор" "Беркут" "Гаспром" "Дреничка група" "Никад граница" "Образ" "Пиштољка" "Хјуман рајтс воч" Apple Arctic Sunrise aлбанска мафиjа BIS CANVAS Charlie Hebdo EBRD FBI Goldman Sachs Google Greenpeace Heartland Institute ICG JAT Jединствена Русиjа JНА NPSS NSA Opus Dei Osiguravajuće društvo "Lojd" PRISM Pussy Riot Pазвојна банка RWE SHIK Standard end Purs USAID ЈУЛ Агенцијa за међународни развој Ал Џазира Ал каида Алијанса ново Косово Амнести Интернационал АНА Антикорупцијска лига Балкана Арапска лига Армија БиХ АСЕАН Аушвиц (Освенцим) Б92 БИА Билдербершка група Биро демократских институција Блеквотер Боко Харам БРИК БРИКС Бритиш Петролеум Велики оријент вехабије Витезови Темплари Више јавно тужилаштво у Београду Воjска Косова Војска Републике Српске ВРС Г20 Газпромнјефт Гасни пројекат ТАПИ гасовод Тапи глобална элита Гниланска група ГРУ група Г20 Демократска партија Косова Демократска странка Демократска странка Србије Демократски савез Косова Десни сектор диаспора дивизијa СС „Галичина“ Документациони центар Веритас Државна Дума Државна Дума Руске Федерације ДСК Евразијска унија Евроазијски Савез ЕвроПРО Европска унија Европски суд за људска права Есмарк ЕУЛЕКС Еуропол ЕЦБ Жандармеријa Жута кућа Заједница независних држава затвор "Гвантанамо" ЗНД Интерпол Исак фонд ИСИС Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ) Источна алтернатива КАНВАС Канцеларија Војводине у Бриселу козаци Конгрес САД Косовска полицијска служба (КПС) Косовске безбедносне снаге (КБС) КПС КФОР ЛГБТ лет МХ-17 Либерално демократскa партијa Лигa социјалдемократа Војводине Лига арапских држава логор Јасеновац Лукојл МАГАТЕ Међународни кривични суд Међународни олимпијски комитет Међународни преостали механизам за међународне кривичне трибунале (МПММКТ) Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале Међународни суд у Хагу Међународни трибунал за бившу Југославију медијска кућа Би-Би-Си МИ5 МИ6 МИНТ МКС Млада Босна ММФ Монсанто Мосад Моссад Муслиманска браћа Муслиманско братство нарко-картел "Камила" Народна банка Србије НАТО Нафтна индустрија Србије Нација ислама НБС НДХ неолиберални капитализам Нефтегазинкор НИС Нови Стандард Номоканон НОПО ОВК ОВПБМ ОДКБ одред Ел Муџахедин ОЕБС ОПЕК Оптима група Организација за исламску сарадњу ОУКБ ОХР Парламентарна скупштина СЕ Пентагон покрет "Огорчени" Покрет Несврстаних Покрет „Самоопредељење” Португалиjа Праведна Русија Православна црква пројекат Јужни ток Пројекат Набуко пројекат ХААРП радикални исламисти Римско-католичка црква РМК „Трепча“ Руска медицинска мисиjа Руска Православна Црква Руски дом Руски образ Сајентолошка црква сајт "Викиликс" Савез кјокушинџуцу Србије Савезна Држава Русије и Белорусије Савет безбедности Уједињених нација САНУ САО Крајина СБ УН Сбербанк Сбербанка Свјетска банка светска нарко-мафија Светска трговачка организација (СТО) Светска трговинска организациjа СИРИЗА Скупштинa АП Косова и Метохије Скупштина Србиjе Слободни зидари СНВ СНП "Наши" Социјалистичка партија Србије СПС Србијагас СРБски ФБРепортер Српска напредна странка Српска Православна Црква Српска радикална странка Српски сабор Двери Стејт департмент Стратфор ТВ Пинк Телеком Србије ТНК-БП Трепча Трилатерална комисија Уједињенe нацијe Уједињени региони Србије Украјинскa гркокатоличкa црквa Украјинскa устаничкa армијa (УПА) УНЕСКО УНМИК УНПРОФОР УСДЕА ФАТАХ Фонд стратешке културе Форум земаља-извозница гаса (ФСИГ) Фридом хаус ФРС ФСБ ХААРП ХАМАС ХДЗ Хезболлах Хрватска демократска заједница БиХ Царинска унија Царински савез Центар Симон Виезентал ЦЕСИД ЦИА ЦНН Црвена звезда Црна рука Шангајска организација за сарадњу (ШОС) шиптари шиптарска „Ослободилачка национална армија” „Роснефт“ „Самоопредељење“ „Симпо“ „Форбс“
 
 
 

Прештампавање материјала са сајта поздрављамо под условом позивања на електронско издање "Фонд стратешке културе" (srb.fondsk.ru)

 

           

 
 
© Фонд Стратешке Културе

RSS

Главна Политика Историja и култура Архива Аутори Рекомендуемое
  Економиjа Ауторска колумна О нама Контакт

Яндекс.Метрика

 

Душан ПРОРОКОВИЋ


све ставке