Данас: 26.05.2017 Ажурирано 12:27 | Изаберите датум RUS | ENG | SRB
 
 
на почетну страну мапа сајта напишите писмо
Додај у листу омиљених сајтова RSS


ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ
О нама
Аутори
Контакт
    Ода радости што ништа нисмо криви Хрватима  
    Војна тајна, војне службе, Кобре – одбрана...  
    Босанска муниција у Украјини  
  ГЛАВНА РУСИJА ПОЛИТИКА ЕКОНОМИJА КОСОВО И МЕТОХИJА НОВОРУСИЈА АУТОРСКА КОЛУМНА  
 
 
 
ПРЕПОРУЧУJЕМО
 
Пријатељска хокејашка утакмица Црвена звезда-Снежни људи из Сибира
 
ГЕНЕРАЛ ПЕТРОВСКИЈ: Општи украјински напад на Доњецк почеће најкасније 20. јануара (ВИДЕО)
све ставке
 
 
 
Вести
 
 
KO JE OVDE LUD? Vučić o medijima: Kurir, Blic i Politika su anti-vladini mediji...

Вучић, Дахлан и Ђукановић: Међународна криминална тројка са Балкана...

Одоше потпуно у руке странаца српско млеко, „Бамби“ и „Књаз Милош“...

Кина и Русија сјајно сарађују: Економски раст упркос свему...

Арапи у муслиманској општини Трново граде гигантски туристички центар...

Група руских посланика одлучила да израчуна колику ратну штету је Немачка нанела СССР...

Дужнички флерт између социјализма и капитализма...

Миланко Шеклер: Чији је наш вишак радника у јавном сектору Србије?...

Вучићу, и они траже дом!...

Армије Доњецке и Луганске Републике среле се – иза леђа Дебаљцева...

све вести
 
 
 
Фејсбук
 
 

 
 
 
назад верзија за штампу
 
ПОЛИТИКА

Војна тајна, војне службе, Кобре – одбрана неодбрањивог

Горан ЈЕВТОВИЋ | 03.02.2015 | 00:01
 

Било је врло занимљиво ових дана пратити како државна власт брани Војску Србије и то не само њена достигнућа и тековине, већ и државну и војну тајну као такве. Јер, бранећи нападнуту Војску, бране и себе, подразумева се. Одбрана је обавеза сваког грађанина, а о странкама да не говоримо. Па макар у тој одбрани и обмањивали јавност. И макар то чинили префињено.

Још када се у то укључише познати председник скупштинског Одбора за контролу служби, генерал у пензији, Момир Стојановић и најсјајније војноаналитичарско перо ове земље, господин Мирослав Лазански, гостујући код Оливере Ковачевић у емисији „Да можда не“[1], а затим укрштајући копља на викенд странама „Политике“,[2] са Повереником за информације од јавног значаја, господином Родољубом Шабићем, то је изгледало скоро па импресивно.

Шта је то уважена и медијски експонирана господа бранила?

Стали су на браник појма (и праксе) војна (државна) тајна и ко то може (и сме) да завирује у коридоре у којима је она сакривена и да их објављује. Те у вези са тим, 'ајде што усмерише „паљбу“ на Заштитника грађана и на Повереника за информације, него, ни мало нежно се устремише на уставна и законска начертанија којима су регулисане наведене области. И то кристално јасно.

И, морам признати, господин Шабић им је одржао прави час. Недостајала је само школска табла да им то све лепо нацрта, па да и методички и дидактички задовољи форму.

Стојановићу и Лазанском бих препоручио да више не бране нити војску нити војне службе. Бар не овако. Сигуран сам да би се Војска са неправедно (и циљано) оклеветаним генералом Диковићем на челу Генерлаштаба и генералом Цветковићем на челу ВБА, успешније одбранила. Наравно, када би то њима двојици било допуштено. Јер, желели смо „демократску и цивилну контролу војске“ и добили смо је, зар не? Са све скупштинском већином.

Покушаћи да дочарам садашњи контекст одбране државе, војске, војне тајне: замислимо, хипотетички наравно, да у рату „лево крило“ наших снага на „фронту“ води одсутну одбрану, крваре борци, командири и команданти се упињу свим силама....а за то време, противничка страна, усред нашег Штаба Врховне команде има своју Мисију, која активно и неометано усмерава борбена дејства. Наравно, јасно је коме на корист и са каквим коначним циљем.

Е, сада, какве везе има овај пример са оним што су заступала уважена господа те ноћи на РТС-у, a затим и у „Политици“ господин Лазански?

Има, наравно - концетрисали су све снаге на одбрану периферних (не неважних) питања, дакле, бавили су се „левим крилом“ онога симболичног „фронта“, али се не дотакоше главног проблема и узрока свих наших војних страдања и одавања војних тајни. То је онај наш „штаб Врховне команде“ у коме седи противничка страна и управља дешавањима у „борби“. Њих, сада у миру, називамо „NATO Military Liaison Office - MLO“или „НАТО војна канцеларија за везу“.Ено их усред Министарства одбране, оперишу званично од 2006.године и све им је доступно. Као на тацни, на извол'те.

Добро, можда не знају баш сваког пилота у главу, можда „нису“ упознати да ли је та елита наше војске летела 15, 20 или 40 сати током ове или оне године, колико је долара коштао ремонт 29-тки, или колика је цена акумулатора, који ловци дежурају над небом Србије. Али, ја знам да они знају (а познато је то и Лазанском и особито Стојановићу) много веће тајне ове државе и војске. Још од времена када смо гостили Шона Саливена, Џон Мур-Бика, Амадеа Воткинса... Дакле, много пре него је заживела наведена канцеларија, када су нацртали до последњег детаља како ће нам изгледати оружана сила, чиме ће се бавити, чиме располагати, који ће кадар каријерно водити, а који одстранити... много пре него што смо улетели у „Партнерствo за мир“.

Зашто Партнерство за мир“? Зато што ту леже узроци ове наше војничке драме, па тако и питања војне и државне тајне.

Да појаснимо неке важне детаље у вези са тим. У главном документу НАТО-а којим је заживело „Партнерство за мир“, кога су наши стари познаници још 1994.године назвали „Оквирни документ“ и од тада га нису мењали, дословно стоји:

1. На основу позива упућеног од стране НАТО шефова држава и влада са састанка 10-11. јануара 1994. године, државе чланице Северноатлантског савеза и друге државе потписнице овог документа решене да продубе своје политичке и војне везе и да допринесу даљем јачању безбедности унутар евроатлантског региона, овим успостављају, у оквиру Северноатлантског савета за сарадњу, Партнерство за мир.“

Дакле, приступањем наведеном програму 2006.године формално, и прихватањем „Оквирног документа“ Алијансе, сврстали смо се у „евроатлантски регион“. Не само да смо прихватили њихове процедуре и стандарде, не само да смо „интероперабилни“ и тако потпуно отворени за откривање свих могућих војних тајни и то добровољно, већ смо тзв. војну неутралност обесмислили и пре него смо је усвојили. Намерно или ненамерно. Свеједно, ко још чита овакве папире у Србији.

Шта стоји, између осталог, у „Презентационом документу“ Републике Србије који је усвојен 27.јула 2007.године, којим смо потпуно операционализовали нашу сарадњу са НАТО савезом?

Ево, на страни 9. тог документа имамо и ово:

„• Оперативни, материјални и административни аспекти стандардизације.

Учешћем у овој области сарадње Република Србија жели да се упозна са процесом стандардизације у НАТО, развије сопствене структуре, организације и процедуре за стандардизацију, компатибилне са државама чланицама НАТО и Партнерства за мир. Такође, у оквиру Процеса планирања и ревизије Партнерства за мир, Република Србија намерава да идентификује и примени стандарде НАТО у опреми и системима КоВ и В и ПВО кроз усаглашене области индивидуалне сарадње и Циљеве партнерства.“

И, сада питање – а шта то ми чувамо, коју војну тајно и како? И да ли смо је сачували? И како то да изведемо када су нам они организовали и поставили и војску и војне службе, са мониторингом тог процеса?

Или је потребно да наводим, рецимо, детаље из тзв. „Државног партнерства“ са Охајом, једномод савезних државаСАД и њеномНационалном гардом,и да набрајам које смо све заједничке активности имали. Од школовања највиших војних кадрова, и то баш пилота, до заједничких вежби и много тога другог.

Када је нешто заједничко и тако блиско, па наравно да се „партенери“ узајамно познају до последење ситнице. Или и тада чувамо неку силну војну (и државну) тајну?

Ко је поверљивији из угла независности и заштићености Србије - Саша Јанковић и Родољуб Шабић с једне, или уважена госпођаДебора Ешенхурст, генерал-мајор, командант Националне гарде Охаја, са друге стране? Ја сам убеђен да су то ови наши.

Успут, да не буде забуне, мој лични став по питању војне тајне је следећи – не само да сви могући (бело)светски „пријатељи“ не би знали колико су наши пилоти имали часова налета, као ни колико радних сати су возачи борбених система били активни у току године, већ не би зналимного шта другог. Морали би да појачају класичан (добри, стари) шпијунски рад и да се мало помуче. Видели смо како то изгледа 99-те, зар не?Занимљиво и нама и њима.

Значи, или да се боримо како треба и у потпуности да штитимо државу, народ и тајне одбране и безбедности онако како се то ради, полазећи од суштине и узрока проблема, или да се не замајавамо периферијом и последицама.

А што се тиче „Кобри“, гурнути су у овај проблем, у право „минско поље“, знамо сви, не својом вољом. Пустимо их на миру да раде оно за шта су намењени. Добри су то момци, посвећени и одани позиву, народу и држави.

Успут, правде и истине ради, назив који носе нема скоро никакве везе са Противтерористичким одредом „Кобре“ који је расформиран новембра 2006.године, односно, преведен са мањим делом људства у, практично, потпуно нову јединицу – батаљон Војне полиције специјалне намене. Назив „Кобре“ су задржали (ако их је неко уопште и питао) из пијетета или маркетинга. Не властитог, већ због оних који су се њима бавили.

Знају ли то све наши пријатељи из НАТО-а? Наравно, итекако су се бавили том јединицом.

И где су нам ту војне тајне?

УПУТНИЦЕ:

 
 
Тагови: НАТО Србиjа
 

 
Рејтинг: 4.7 (72)      Ваша оцена: 1 2 3 4 5     
 
Пошаљи е-поштом

Наслов коментара
 
Да би додали коментар, Логујте се или Пријавите се
 
 
 
Ауторска колумна
    Дмитриј СЕДОВ

Звездасто-пругасте гаћице и STRATFOR

Већ су прошли сви рокови да се Срби као нација доведу у стање једноумља. Уосталом, европска заједница се сагласила да овој слабо развијеној нацији  дозволи приступ у ЕУ. Остаје само да сачекамо када ће се сменити неколико покољења Срба и нација ће се одједном наћи у просперитетном и слободном свету. Чини се да би становништво Србије требало да се радује, да учи Статут ЕУ, биографију британских краљица и да саставља маршруте одласка на одмор на азурне лагуне Малдива.

08.02.2015
 
 
 
 
 
 
Кључне речи
 
 
 
"албански фактор" "Беркут" "Гаспром" "Дреничка група" "Никад граница" "Образ" "Пиштољка" "Хјуман рајтс воч" Apple Arctic Sunrise aлбанска мафиjа BIS CANVAS Charlie Hebdo EBRD FBI Goldman Sachs Google Greenpeace Heartland Institute ICG JAT Jединствена Русиjа JНА NPSS NSA Opus Dei Osiguravajuće društvo "Lojd" PRISM Pussy Riot Pазвојна банка RWE SHIK Standard end Purs USAID ЈУЛ Агенцијa за међународни развој Ал Џазира Ал каида Алијанса ново Косово Амнести Интернационал АНА Антикорупцијска лига Балкана Арапска лига Армија БиХ АСЕАН Аушвиц (Освенцим) Б92 БИА Билдербершка група Биро демократских институција Блеквотер Боко Харам БРИК БРИКС Бритиш Петролеум Велики оријент вехабије Витезови Темплари Више јавно тужилаштво у Београду Воjска Косова Војска Републике Српске ВРС Г20 Газпромнјефт Гасни пројекат ТАПИ гасовод Тапи глобална элита Гниланска група ГРУ група Г20 Демократска партија Косова Демократска странка Демократска странка Србије Демократски савез Косова Десни сектор диаспора дивизијa СС „Галичина“ Документациони центар Веритас Државна Дума Државна Дума Руске Федерације ДСК Евразијска унија Евроазијски Савез ЕвроПРО Европска унија Европски суд за људска права Есмарк ЕУЛЕКС Еуропол ЕЦБ Жандармеријa Жута кућа Заједница независних држава затвор "Гвантанамо" ЗНД Интерпол Исак фонд ИСИС Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ) Источна алтернатива КАНВАС Канцеларија Војводине у Бриселу козаци Конгрес САД Косовска полицијска служба (КПС) Косовске безбедносне снаге (КБС) КПС КФОР ЛГБТ лет МХ-17 Либерално демократскa партијa Лигa социјалдемократа Војводине Лига арапских држава логор Јасеновац Лукојл МАГАТЕ Међународни кривични суд Међународни олимпијски комитет Међународни преостали механизам за међународне кривичне трибунале (МПММКТ) Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале Међународни суд у Хагу Међународни трибунал за бившу Југославију медијска кућа Би-Би-Си МИ5 МИ6 МИНТ МКС Млада Босна ММФ Монсанто Мосад Моссад Муслиманска браћа Муслиманско братство нарко-картел "Камила" Народна банка Србије НАТО Нафтна индустрија Србије Нација ислама НБС НДХ неолиберални капитализам Нефтегазинкор НИС Нови Стандард Номоканон НОПО ОВК ОВПБМ ОДКБ одред Ел Муџахедин ОЕБС ОПЕК Оптима група Организација за исламску сарадњу ОУКБ ОХР Парламентарна скупштина СЕ Пентагон покрет "Огорчени" Покрет Несврстаних Покрет „Самоопредељење” Португалиjа Праведна Русија Православна црква пројекат Јужни ток Пројекат Набуко пројекат ХААРП радикални исламисти Римско-католичка црква РМК „Трепча“ Руска медицинска мисиjа Руска Православна Црква Руски дом Руски образ Сајентолошка црква сајт "Викиликс" Савез кјокушинџуцу Србије Савезна Држава Русије и Белорусије Савет безбедности Уједињених нација САНУ САО Крајина СБ УН Сбербанк Сбербанка Свјетска банка светска нарко-мафија Светска трговачка организација (СТО) Светска трговинска организациjа СИРИЗА Скупштинa АП Косова и Метохије Скупштина Србиjе Слободни зидари СНВ СНП "Наши" Социјалистичка партија Србије СПС Србијагас СРБски ФБРепортер Српска напредна странка Српска Православна Црква Српска радикална странка Српски сабор Двери Стејт департмент Стратфор ТВ Пинк Телеком Србије ТНК-БП Трепча Трилатерална комисија Уједињенe нацијe Уједињени региони Србије Украјинскa гркокатоличкa црквa Украјинскa устаничкa армијa (УПА) УНЕСКО УНМИК УНПРОФОР УСДЕА ФАТАХ Фонд стратешке културе Форум земаља-извозница гаса (ФСИГ) Фридом хаус ФРС ФСБ ХААРП ХАМАС ХДЗ Хезболлах Хрватска демократска заједница БиХ Царинска унија Царински савез Центар Симон Виезентал ЦЕСИД ЦИА ЦНН Црвена звезда Црна рука Шангајска организација за сарадњу (ШОС) шиптари шиптарска „Ослободилачка национална армија” „Роснефт“ „Самоопредељење“ „Симпо“ „Форбс“
 
 
 

Прештампавање материјала са сајта поздрављамо под условом позивања на електронско издање "Фонд стратешке културе" (srb.fondsk.ru)

 

           

 
 
© Фонд Стратешке Културе

RSS

Главна Политика Историja и култура Архива Аутори Рекомендуемое
  Економиjа Ауторска колумна О нама Контакт

Яндекс.Метрика

 

Горан ЈЕВТОВИЋ

*  Аутор је пуковник Војске Србије, превремено пензионисан 2008. године, са 28 година пензијског и 22 ефективног радног стажа (у 44-тој години живота), у време када се налазио у „Тиму за припрему одбране“ и био сведок у Хашком трибуналу, у процесу „Косовској шесторки“ - државном, војном и полицијском врху СРЈ и Србије, који је оптужен, а затим (осим М.Милутиновића), осуђен на драконске казне у наведеном суду.   У периоду од јула 2000-те до јула 2005. године (који је најважнијиу овом тексту),налазио се у Кабинету начелника Генералштаба, на различитим дужностима, од „самосталног референта“, преко „начелника одељења“ (уједно „заменик начелника“ Кабинета НГШ), све до дужности „начелника Кабинета“ начелника ГШ ВЈ и ВСЦГ.   Завршена Војна академија КоВ и Генералштабна школа.   У периоду од 1990. до краја агресије 1999.године, службовао на Косову и Метохији, на више различитих дужности. Од рада у органима безбедности (почео још у ЈНА 1987/88. од основних – оперативних, преко руководећих до аналитичких дужности у Управи безбедности ГШ у краћем периоду),све до оперативно-штабних и командантских постављења ван органа безбедности, у трупи и у команадама оперативног нивоа.   Током агресије НАТО, као и целокупну 1998.годину, провео на Истуреном командном месту (ИКМ) Приштинског корпуса, у Метохији, у тзв. „првом борбеном ешелону“, на дужностима „начелника за оперативно-штабне послове ИКМ“ и уједно „в.д. начелника Одсека за државну границу“ према Р. Албанији.


све ставке