Данас: 26.05.2017 Ажурирано 12:27 | Изаберите датум RUS | ENG | SRB
 
 
на почетну страну мапа сајта напишите писмо
Додај у листу омиљених сајтова RSS


ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ
О нама
Аутори
Контакт
    Ода радости што ништа нисмо криви Хрватима  
    Војна тајна, војне службе, Кобре – одбрана...  
    Босанска муниција у Украјини  
  ГЛАВНА РУСИJА ПОЛИТИКА ЕКОНОМИJА КОСОВО И МЕТОХИJА НОВОРУСИЈА АУТОРСКА КОЛУМНА  
 
 
 
ПРЕПОРУЧУJЕМО
 
Пријатељска хокејашка утакмица Црвена звезда-Снежни људи из Сибира
 
ГЕНЕРАЛ ПЕТРОВСКИЈ: Општи украјински напад на Доњецк почеће најкасније 20. јануара (ВИДЕО)
све ставке
 
 
 
Вести
 
 
KO JE OVDE LUD? Vučić o medijima: Kurir, Blic i Politika su anti-vladini mediji...

Вучић, Дахлан и Ђукановић: Међународна криминална тројка са Балкана...

Одоше потпуно у руке странаца српско млеко, „Бамби“ и „Књаз Милош“...

Кина и Русија сјајно сарађују: Економски раст упркос свему...

Арапи у муслиманској општини Трново граде гигантски туристички центар...

Група руских посланика одлучила да израчуна колику ратну штету је Немачка нанела СССР...

Дужнички флерт између социјализма и капитализма...

Миланко Шеклер: Чији је наш вишак радника у јавном сектору Србије?...

Вучићу, и они траже дом!...

Армије Доњецке и Луганске Републике среле се – иза леђа Дебаљцева...

све вести
 
 
 
Фејсбук
 
 

 
 
 
назад верзија за штампу
 
АУТОРСКА КОЛУМНА

Ода радости што ништа нисмо криви Хрватима

Александар ПАВИЋ | 04.02.2015 | 11:03
 

Судећи по првим реакцијама, убедљива већина онога што се представља за јавност и јавно мишљење у Србији у најмању руку је задовољна пресудом Међународног суда правде од 3. фебруара 2015, којом се одбацује хрватска тужба и српска противтужба за „геноцид“. То је, у сваком случају, тон који главни медији у Србији спинују, односно сугеришу. Уз пратећи закључак да, ето, сада треба да оставимо прошлост иза нас, и да пробамо да мало озбиљније порадимо на тим „добросуседским“ односима, без којих нам нема живота.

С једне стране се може разумети осећај неког колективног олакшања које је дошло после пресуде, прве такве врсте по којој не сносимо ама баш никакву кривицу. Толико смо се навикли на негативне исходе међународне (не)правде наспрам нас да је то постало малтене нешто што се подразумева, нормално као ваздух који се дише. За то је најпре одговорна делатност у будућности засигурно злогласног Међународног кривичног суда за бившу Југославију. Али не само она.

Сенка покушаја тадашње Европске уније у зачетку да „објективно“ арбитрира на међународно-правном пољу, путем Арбитражне комисије Мировне конференције о Југославији, тзв. Бадинтерове комисије – и дан-данас се надвија над нашом колективном свешћу. Тада, 1991. комисија састављена од председника уставних судова Француске, Немачке, Италије, Шпаније и Белгије, легитимисала је рушење хелсиншког поретка у Европи и начело поштовања територијалне целовитости држава тако што је признала „територијални интегритет“ југословенских савезних република као да је реч о сувереним државама. Ако неког у садашњој ЕУ искрено занима разлог за тако дубок корен ЕУроскепсе у Србији – овде леже њени зачеци. Тријумфални (европски) Запад је тада прокоцкао јединствену прилику да покаже да пад Берлинског зида није представљао класичну ратну, геополитичку победу, већ управо оно што су његова јавна гласила деценијама тврдила да је циљ: ново доба ширења владавине права на цео свет.

И не само да је погажено начело установљено Хелсиншком повељом из 1975. године – која је и сама била утемељена на Повељи УН, већ је компромитован и сам прокламовани циљ наводне вишедеценијске западне борбе против „тоталитаризама“ на европском тлу. Тај циљ ће бити накнадно формулисан у два документа на европском нивоу: у Резолуцији 1481 Парламентарне скупштине Савета Европе од 25. 1. 2006: „О потреби међународне осуде злочина тоталитарних комунистичких режима“, као и Резолуцији Европског парламента о европској савести и тоталитаризму, усвојеној 2. априла 2009. године, чију тачку „И“ вреди посебно навести:

„Од почетка европске интеграције представљају одговор на патње које су последица два светска рата и нацистичке тираније, која је довела до Холокауста као и до ширења тоталитарних и недемократских комунистичких режима у Централној и Источној Европи, као и начин за превазилажење дубоких подела и непријатељства у Европи кроз сарадњу и интеграцију, и окончавање рата и обезбеђивање демократије у Европи.“

Дакле, врли и морално чисти Запад је, осим што је на почетку југословенске кризе нарушио послератни европски поредак, као „одговор“ силним „тоталитарним“ режимима против којих се борио – решио да озакони републичке границе које је јужнословенским народима, ван било какве демократске процедуре по западним стандардима, наметнуо управо један такав „тоталитарни“ режим – режим Брозове СФРЈ. Државе која је, узгред, у истим европским документима сврстана међу „више од 20 земаља“ које су одговарале том опису.

У исто време – да не заборавимо и то, у западним медијима се водила жестока, скоро крсташка кампања против Слободана Милошевића, не само као „балканског касапина“, већ и као „последњег комунистичког диктатора у Европи“.

Али ни толико хипокризије на тако малом простору није било довољно. Јер, колективни Запад је, заједно са својим идејним, финансијским и интересним вазалима, свега 17 година касније, поново погазио „начело“ које је сам успоставио, када је једнострано признао „независност“ тзв. Косова 2008. године. Да подсетимо – „начело“ које је Бадинтерова комисија прокламовала 1991. о „суверености“ савезних република, није се односило и на аутономне покрајине у тим републикама. Али, као што знамо, 2008. је посегнуто за чувеним „једиственим случајем“ као оправдањем да се још једно „светло начело“ погази (постоји врло згодан енглески израз за овакав modusoperandi: „makingitupaswegoalong“, односно, отприлике – „одређујемо правила у ходу“).

По бесмртним речима Светог Стефана Штиљановића, пливамо усред непријатеља као јабука посред воде. Нажалост, са све мањом колективном свешћу о томе и ко је непријатељ и да смо ми уопште ишта, па и јабука. Тако да се и непријатељи више не перципирају као нешто што уопште и постоји. Уместо тога се региструје свеприсуство неког аморфног, суштински непријатног али неизбежног „усуда“ (попут оних „обавеза“ на које нас даноноћно преко медија подсећа домаћа квислиншка класа), неке лепљиве магле којом смо окружени, од које се ништа добро не очекује, али без које се живот не може замислити. Па кад одједном кроз њу нешто чак и накратко сине – многи не само да осете неко олакшање, већ се чк ди обрадују. Као затвореници цигарети. Замислите – нисмо криви за геноцид против Хрвата! Супер...

Нисмо криви што су нас на стотине хиљада побили у Јасеновцу, Јадовну и осталим стратиштима НДХ. Нисмо криви ни што је Запад, предвођен Аустријом, Немачком и Ватиканом, као инструмент против наводно последњег црвеног диктатора у Европи – користио истинску „црвену“ творевину, авнојевску Хрватску. (Као што користи и творевине „демократског“ Устава СФРЈ из 1974 – АП КиМ и АП Војводину против данашње, наводно демократске Србије. Устава чија се „демократичност“ посебно огледа у његова прва два става: „У СФРЈ сва власт припада радничкој класи у савезу са свим радним људима града и села. Ради изградње друштва као слободне заједнице произвођача, радничка класа и сви радни људи развијају социјалистичку самоуправну демократију као посебан облик диктатуре пролетаријата“.) Нисмо чак ни криви што је Туђман, наочиглед целог „демократског света“ спровео у дело жељу коју никад није ни крио од јавности – етничко чишћење „црвене“ Хрватске од „реметилачког“ српског елемента. О, неподношљиве ли, чак незаслужене лакоће живљења...

У оваквом менталном матриксу, није ни најмање чудо што чак и српски судија МСП-а гласа против српске тужбе против Хрватске. Зашто би онда било чудно што нам се преко „наших“ медија суптилно сугерише да треба да будемо задовољни јер је, ето, и хрватска тужба против нас одбачена. Тужба која као да је поднета само да би изнова потврдила Дучићеву безвремену опаску о природи „храбрости“ која је красила Хрвате какве их је он познавао.

Ко хоће да настави овим путем – нека слободно буде задовољан одлуком МСП-а. Међутим, ако ћемо се одлучити да се коначно сетимо ко смо, шта смо и где смо у времену и простору – онда никаквом задовољству места нема. Спасли смо Хрвате од Италијана 1918. године, после свих ратних, а и предратних зверстава. Вратили смо их, са самог (анти)цивилизацијског дна, међу народе-победнике 1945. И није Милошевић био тај који је избацио Србе као конститутивни народ из новог устава Хрватске 1990, већ бивши Брозов генерал Туђман. Избацио их из устава „државе“ која је Хрватима галантно додељена после рата без икакве репарације или одговарајуће денацификације. И шта је недоклани српски народ на тим просторима требало да мисли о свему томе тад? До каквих је закључака требало да дође, поготово после повампирења уједињене Немачке, која се, као риба у воду, нагонски вратила на старе србомрзачке стазе?

Како у емисији државне телевизије „Упитник“, посвећеној овој пресуди Међународног суда правде, поручи храбри и упорни Саво Штрбац, адвокат из Бенковца, двојици млађих колега правника: како ћемо друге навести да верују да је над нама почињен геноцид ако ми сами у то не верујемо? То је био глас преживеле српске историјске свести, упућен двојици чија се свест већ практично саживела са неправдом као нашим вечним усудом, која ту систематску неправду већ објективизује као нешто дато, као „реалност“ с којој се стално треба мирити.

Сви који нас данас притискају, уцењују, условљавају, сви који нам пресуђују – дужни су нам много више него Грчка својим зајмодавцима. И, треба да им праштамо и заборављамо баш у оној мери у којој су они спремни да праштају и заборављају њој.

Да се разумемо: пресуда МСП није катастрофа. Али никако не треба да нас задовољава чињеница да смо морално изједначени са данашњом Хрватском, а још мање гура ка неком новом забораву претрпљених зала. Поготово од стране Хрвата, који нису колективно окајали ниједно од њих.

 
Тагови: Србиjа Хрватска
 

 
Рејтинг: 4.9 (54)      Ваша оцена: 1 2 3 4 5     
 
Пошаљи е-поштом

Наслов коментара
 
Да би додали коментар, Логујте се или Пријавите се
 
 
 
Ауторска колумна
    Дмитриј СЕДОВ

Звездасто-пругасте гаћице и STRATFOR

Већ су прошли сви рокови да се Срби као нација доведу у стање једноумља. Уосталом, европска заједница се сагласила да овој слабо развијеној нацији  дозволи приступ у ЕУ. Остаје само да сачекамо када ће се сменити неколико покољења Срба и нација ће се одједном наћи у просперитетном и слободном свету. Чини се да би становништво Србије требало да се радује, да учи Статут ЕУ, биографију британских краљица и да саставља маршруте одласка на одмор на азурне лагуне Малдива.

08.02.2015
 
 
 
 
 
 
Кључне речи
 
 
 
"албански фактор" "Беркут" "Гаспром" "Дреничка група" "Никад граница" "Образ" "Пиштољка" "Хјуман рајтс воч" Apple Arctic Sunrise aлбанска мафиjа BIS CANVAS Charlie Hebdo EBRD FBI Goldman Sachs Google Greenpeace Heartland Institute ICG JAT Jединствена Русиjа JНА NPSS NSA Opus Dei Osiguravajuće društvo "Lojd" PRISM Pussy Riot Pазвојна банка RWE SHIK Standard end Purs USAID ЈУЛ Агенцијa за међународни развој Ал Џазира Ал каида Алијанса ново Косово Амнести Интернационал АНА Антикорупцијска лига Балкана Арапска лига Армија БиХ АСЕАН Аушвиц (Освенцим) Б92 БИА Билдербершка група Биро демократских институција Блеквотер Боко Харам БРИК БРИКС Бритиш Петролеум Велики оријент вехабије Витезови Темплари Више јавно тужилаштво у Београду Воjска Косова Војска Републике Српске ВРС Г20 Газпромнјефт Гасни пројекат ТАПИ гасовод Тапи глобална элита Гниланска група ГРУ група Г20 Демократска партија Косова Демократска странка Демократска странка Србије Демократски савез Косова Десни сектор диаспора дивизијa СС „Галичина“ Документациони центар Веритас Државна Дума Државна Дума Руске Федерације ДСК Евразијска унија Евроазијски Савез ЕвроПРО Европска унија Европски суд за људска права Есмарк ЕУЛЕКС Еуропол ЕЦБ Жандармеријa Жута кућа Заједница независних држава затвор "Гвантанамо" ЗНД Интерпол Исак фонд ИСИС Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ) Источна алтернатива КАНВАС Канцеларија Војводине у Бриселу козаци Конгрес САД Косовска полицијска служба (КПС) Косовске безбедносне снаге (КБС) КПС КФОР ЛГБТ лет МХ-17 Либерално демократскa партијa Лигa социјалдемократа Војводине Лига арапских држава логор Јасеновац Лукојл МАГАТЕ Међународни кривични суд Међународни олимпијски комитет Међународни преостали механизам за међународне кривичне трибунале (МПММКТ) Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале Међународни суд у Хагу Међународни трибунал за бившу Југославију медијска кућа Би-Би-Си МИ5 МИ6 МИНТ МКС Млада Босна ММФ Монсанто Мосад Моссад Муслиманска браћа Муслиманско братство нарко-картел "Камила" Народна банка Србије НАТО Нафтна индустрија Србије Нација ислама НБС НДХ неолиберални капитализам Нефтегазинкор НИС Нови Стандард Номоканон НОПО ОВК ОВПБМ ОДКБ одред Ел Муџахедин ОЕБС ОПЕК Оптима група Организација за исламску сарадњу ОУКБ ОХР Парламентарна скупштина СЕ Пентагон покрет "Огорчени" Покрет Несврстаних Покрет „Самоопредељење” Португалиjа Праведна Русија Православна црква пројекат Јужни ток Пројекат Набуко пројекат ХААРП радикални исламисти Римско-католичка црква РМК „Трепча“ Руска медицинска мисиjа Руска Православна Црква Руски дом Руски образ Сајентолошка црква сајт "Викиликс" Савез кјокушинџуцу Србије Савезна Држава Русије и Белорусије Савет безбедности Уједињених нација САНУ САО Крајина СБ УН Сбербанк Сбербанка Свјетска банка светска нарко-мафија Светска трговачка организација (СТО) Светска трговинска организациjа СИРИЗА Скупштинa АП Косова и Метохије Скупштина Србиjе Слободни зидари СНВ СНП "Наши" Социјалистичка партија Србије СПС Србијагас СРБски ФБРепортер Српска напредна странка Српска Православна Црква Српска радикална странка Српски сабор Двери Стејт департмент Стратфор ТВ Пинк Телеком Србије ТНК-БП Трепча Трилатерална комисија Уједињенe нацијe Уједињени региони Србије Украјинскa гркокатоличкa црквa Украјинскa устаничкa армијa (УПА) УНЕСКО УНМИК УНПРОФОР УСДЕА ФАТАХ Фонд стратешке културе Форум земаља-извозница гаса (ФСИГ) Фридом хаус ФРС ФСБ ХААРП ХАМАС ХДЗ Хезболлах Хрватска демократска заједница БиХ Царинска унија Царински савез Центар Симон Виезентал ЦЕСИД ЦИА ЦНН Црвена звезда Црна рука Шангајска организација за сарадњу (ШОС) шиптари шиптарска „Ослободилачка национална армија” „Роснефт“ „Самоопредељење“ „Симпо“ „Форбс“
 
 
 

Прештампавање материјала са сајта поздрављамо под условом позивања на електронско издање "Фонд стратешке културе" (srb.fondsk.ru)

 

           

 
 
© Фонд Стратешке Културе

RSS

Главна Политика Историja и култура Архива Аутори Рекомендуемое
  Економиjа Ауторска колумна О нама Контакт

Яндекс.Метрика

 

Александар ПАВИЋ


све ставке