Данас: 26.05.2017 Ажурирано 12:27 | Изаберите датум RUS | ENG | SRB
 
 
на почетну страну мапа сајта напишите писмо
Додај у листу омиљених сајтова RSS


ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ
О нама
Аутори
Контакт
    Ода радости што ништа нисмо криви Хрватима  
    Војна тајна, војне службе, Кобре – одбрана...  
    Босанска муниција у Украјини  
  ГЛАВНА РУСИJА ПОЛИТИКА ЕКОНОМИJА КОСОВО И МЕТОХИJА НОВОРУСИЈА АУТОРСКА КОЛУМНА  
 
 
 
ПРЕПОРУЧУJЕМО
 
Пријатељска хокејашка утакмица Црвена звезда-Снежни људи из Сибира
 
ГЕНЕРАЛ ПЕТРОВСКИЈ: Општи украјински напад на Доњецк почеће најкасније 20. јануара (ВИДЕО)
све ставке
 
 
 
Вести
 
 
KO JE OVDE LUD? Vučić o medijima: Kurir, Blic i Politika su anti-vladini mediji...

Вучић, Дахлан и Ђукановић: Међународна криминална тројка са Балкана...

Одоше потпуно у руке странаца српско млеко, „Бамби“ и „Књаз Милош“...

Кина и Русија сјајно сарађују: Економски раст упркос свему...

Арапи у муслиманској општини Трново граде гигантски туристички центар...

Група руских посланика одлучила да израчуна колику ратну штету је Немачка нанела СССР...

Дужнички флерт између социјализма и капитализма...

Миланко Шеклер: Чији је наш вишак радника у јавном сектору Србије?...

Вучићу, и они траже дом!...

Армије Доњецке и Луганске Републике среле се – иза леђа Дебаљцева...

све вести
 
 
 
Фејсбук
 
 

 
 
 
назад верзија за штампу
 
АУТОРСКА КОЛУМНА

НЕ ТРЕБА ЗАБОРАВЉАТИ ЛЕКЦИЈЕ СА ЈАЛТЕ

Петар ИСКЕНДЕРОВ | 05.02.2015 | 00:01
 

Пре 70 година – 4. фебруара 1945. године – на Јалти је отворена Кримска конференција шефова влада СССР, САД и Велике Британије на којој су били усаглашени принципи послератног уређења Европе. Ти принципи и што је најважније, главне лекције Јалте, данас су посебно актуелне.

Кримска конференција држава антихитлеровске коалиције која је трајала недељу дана (4-11. фебруар 1945. године) била је последњи сличан форум у епохи коју сада називају “донуклеарном”. Следећи сусрет шефова СССР, САД и В. Британије који је одржан у Постдаму у јулу-августу 1945. године, већ је одржан на фону успешне пробе америчке атомске бомбе – која је неколико дана касније била искоришћена против јапанских градова Хирошиме и Нагасакија. У Јалти није било говора о новом разорном оружју и почетку “атомске ере” и сва пажња вођа била је усмерена на послератно европско уређење.

У центру дискусије било је питање обнове старих и стварања нових државних граница у ослобођеној Европи. Њене одлуке су захтевале озбиљне уступке од стране свих земаља-учесница, пошто се у суштини радило о стварању територијалног система контроле и равнотеже између Истока и Запада.

По том плану, кључно је било питање Пољске, а посебну оштрину давало је постојање две владе у Пољској – једне коју признаје СССР и друге емигрантске, која се налазила у Лондону. Због чињенице да је Пољска ослобођена захваљујући дејствима Црвене Армије, Стаљин је успео да добије сагласност Вашингтона и Лондона за стварање “Привремене владе националног јединства” на бази тамо већ постојеће владе. Истина, “са укључивањем демократских делатника из саме Пољске и Пољака из иностранства”. Совјетски лидер је са своје стране пошао на уступке западним државама по другим питањима – посебно на Балкану. Стаљин је пристао да не претендује на учешће у регулисању ситуације у Грчкој – где је ускоро избио крвави грађански рат.[1]

Што се тиче југословенског питања – једног од најсложенијих питања Балканског региона – још 9. октобра 1944. године Стаљин и Черчил су током преговора у Москви постигли прећутни договор о паритетном утицају на догађаје у тој земљи (50% : 50%). Иницијатива за овакав споразум потекла је од британског премијера. Ево како је ову епизоду са тих преговора описивао сам Винстон Черчил у својим мемоарима:

“Наступила је пословна атмосфера и ја сам изјавио: “Хајде да регулишемо наше послове на Балкану. Ваше армије се налазе у Румунији и Бугарској. Ми тамо имамо интересе, мисије и агенте. Не желимо да се свађамо због ситница. Што се тиче Енглеске и Русије, да ли се ви слажете да имате доминантну позицију од 90% утицаја у Румунији, а ми исту такву доминантну позицију у Грчкој, а да у Југославији буде утицај по пола?”. Совјетски вођа се сагласио са тим предлогом.[2]

Овакав споразум је објективно значио да су велике државе омогућиле различитим политичким снагама у самој Југославији да самостално реше питање власти. У вези са тим треба истаћи да је у време почетка Београдске операције Црвене Армије ради ослобођења Југославије, на територији те земље активне војне операције спроводила Народно-ослободилачка војска Југославије (НОВЈ) која је практично постигла премоћ у борби са локалним колаборационистима. Бројност јединица НОВЈ која је у октобру 1944. године заузимала чврсте позиције у централним и западним областима Србије, износила је 350 хиљада војника. Следећи логику немешања у унутар-политичку борбу у Југославији, команда Црвене Армије је подржавала контакте не само са НОВЈ него и са вођама четника Драже Михаиловића. Он је претходно издао лично наређење својим потчињеним о забрани ступања у оружану борбу са јединицама Црвене Армије.

Контакти Црвене Армије са четницима били су ефикасни, то се посебно огледа приликом ослобођења српског града Крушевца – када су четници прво принудили на предају немачки батаљон који се тамо налазио, а потом су заробљенике предали представницима Црвене Армије. То је било могуће захваљујући директним преговорима у којима је узео учешће Драгутин Кесеровић, један од командира четничког одреда и пуковник Патовкин, представник Црвене Армије.

У оквирима Кримске конференције компромисно је било и решење немачког питања. Управо на Јалти је одлучено да се на територији поражене Немачке створи окупациона савезничка зона – која се касније претворила прво у Демократску републику Немачку и Савезну републику Немачку, а на прелазу 80/90-их година ХХ века, у садашњу уједињену Немачку.

И коначно, као историјски пример постизања компромиса међу великим државама, треба сматрати и одлуку Кримске конференције о стварању УН уместо Лиге Народа која се дискредитовала у предратном периоду. Управо на Јалти су се СССР, САД и В. Британија договориле о томе да ће у темеље деловања нове светске организације бити стављен принцип једногласног прихватања одлука од стране земаља сталних чланица СБ УН. У следећој деценији ова одредба је не једном спречавала покушаје западних држава да “протуре” противправне и крајње опасне одлуке по међународни мир и безбедност. Није случајно да данас многи на Западу теже да Русији одузму право вета. Јер им она смета да сопствене војно-политичке акције у стратешки важним регионима света, увију у међународно-правну обланду.

Међутим, “Лекције Јалте” не дају мира не само инспираторима демонтирања темељних принципа и механизама делатности УН. Ово што се данас догађа око Украјине – као и на простору бивше Југославије – демонстрира сву погубност отказивања од норми и модела сарадње који су 1945. године предвиђени на Јалти.

“Успостављање реда у Европи и обнова национално-економског живота, требало би да буде достигнуто на начин који омогућава ослобођеним народима да униште последње трагове нацизма и фашизма и да створе демократске институције по њиховом сопственом избору” – наведено је у потписаним закључцима у Декларацији о ослобођењу Европе, донетој на Кримској конференцији. Међутим, тај циљ није у потпуности реализован. А данашњи успон фашизма и нацистичке идеологије у раличитим земљама Европе, уз попустљивост западних “гараната”, још једном истиче растући значај лекција са Јалте.

 



[1]
 Советский Союз на международных конференциях периода Великой Отечественной войны 1941—1945 гг. Сборник документов. Т.4. М., 1984.

[2] Черчилль У. Вторая мировая война. Т.3. М., 1991. С.448-449

 
Тагови: Велика Британија Запад САД Србиjа СССР
 

 
Рејтинг: 4.8 (19)      Ваша оцена: 1 2 3 4 5     
 
Пошаљи е-поштом

Наслов коментара
 
Да би додали коментар, Логујте се или Пријавите се
 
 
 
Ауторска колумна
    Дмитриј СЕДОВ

Звездасто-пругасте гаћице и STRATFOR

Већ су прошли сви рокови да се Срби као нација доведу у стање једноумља. Уосталом, европска заједница се сагласила да овој слабо развијеној нацији  дозволи приступ у ЕУ. Остаје само да сачекамо када ће се сменити неколико покољења Срба и нација ће се одједном наћи у просперитетном и слободном свету. Чини се да би становништво Србије требало да се радује, да учи Статут ЕУ, биографију британских краљица и да саставља маршруте одласка на одмор на азурне лагуне Малдива.

08.02.2015
 
 
 
 
 
 
Кључне речи
 
 
 
"албански фактор" "Беркут" "Гаспром" "Дреничка група" "Никад граница" "Образ" "Пиштољка" "Хјуман рајтс воч" Apple Arctic Sunrise aлбанска мафиjа BIS CANVAS Charlie Hebdo EBRD FBI Goldman Sachs Google Greenpeace Heartland Institute ICG JAT Jединствена Русиjа JНА NPSS NSA Opus Dei Osiguravajuće društvo "Lojd" PRISM Pussy Riot Pазвојна банка RWE SHIK Standard end Purs USAID ЈУЛ Агенцијa за међународни развој Ал Џазира Ал каида Алијанса ново Косово Амнести Интернационал АНА Антикорупцијска лига Балкана Арапска лига Армија БиХ АСЕАН Аушвиц (Освенцим) Б92 БИА Билдербершка група Биро демократских институција Блеквотер Боко Харам БРИК БРИКС Бритиш Петролеум Велики оријент вехабије Витезови Темплари Више јавно тужилаштво у Београду Воjска Косова Војска Републике Српске ВРС Г20 Газпромнјефт Гасни пројекат ТАПИ гасовод Тапи глобална элита Гниланска група ГРУ група Г20 Демократска партија Косова Демократска странка Демократска странка Србије Демократски савез Косова Десни сектор диаспора дивизијa СС „Галичина“ Документациони центар Веритас Државна Дума Државна Дума Руске Федерације ДСК Евразијска унија Евроазијски Савез ЕвроПРО Европска унија Европски суд за људска права Есмарк ЕУЛЕКС Еуропол ЕЦБ Жандармеријa Жута кућа Заједница независних држава затвор "Гвантанамо" ЗНД Интерпол Исак фонд ИСИС Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ) Источна алтернатива КАНВАС Канцеларија Војводине у Бриселу козаци Конгрес САД Косовска полицијска служба (КПС) Косовске безбедносне снаге (КБС) КПС КФОР ЛГБТ лет МХ-17 Либерално демократскa партијa Лигa социјалдемократа Војводине Лига арапских држава логор Јасеновац Лукојл МАГАТЕ Међународни кривични суд Међународни олимпијски комитет Међународни преостали механизам за међународне кривичне трибунале (МПММКТ) Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале Међународни суд у Хагу Међународни трибунал за бившу Југославију медијска кућа Би-Би-Си МИ5 МИ6 МИНТ МКС Млада Босна ММФ Монсанто Мосад Моссад Муслиманска браћа Муслиманско братство нарко-картел "Камила" Народна банка Србије НАТО Нафтна индустрија Србије Нација ислама НБС НДХ неолиберални капитализам Нефтегазинкор НИС Нови Стандард Номоканон НОПО ОВК ОВПБМ ОДКБ одред Ел Муџахедин ОЕБС ОПЕК Оптима група Организација за исламску сарадњу ОУКБ ОХР Парламентарна скупштина СЕ Пентагон покрет "Огорчени" Покрет Несврстаних Покрет „Самоопредељење” Португалиjа Праведна Русија Православна црква пројекат Јужни ток Пројекат Набуко пројекат ХААРП радикални исламисти Римско-католичка црква РМК „Трепча“ Руска медицинска мисиjа Руска Православна Црква Руски дом Руски образ Сајентолошка црква сајт "Викиликс" Савез кјокушинџуцу Србије Савезна Држава Русије и Белорусије Савет безбедности Уједињених нација САНУ САО Крајина СБ УН Сбербанк Сбербанка Свјетска банка светска нарко-мафија Светска трговачка организација (СТО) Светска трговинска организациjа СИРИЗА Скупштинa АП Косова и Метохије Скупштина Србиjе Слободни зидари СНВ СНП "Наши" Социјалистичка партија Србије СПС Србијагас СРБски ФБРепортер Српска напредна странка Српска Православна Црква Српска радикална странка Српски сабор Двери Стејт департмент Стратфор ТВ Пинк Телеком Србије ТНК-БП Трепча Трилатерална комисија Уједињенe нацијe Уједињени региони Србије Украјинскa гркокатоличкa црквa Украјинскa устаничкa армијa (УПА) УНЕСКО УНМИК УНПРОФОР УСДЕА ФАТАХ Фонд стратешке културе Форум земаља-извозница гаса (ФСИГ) Фридом хаус ФРС ФСБ ХААРП ХАМАС ХДЗ Хезболлах Хрватска демократска заједница БиХ Царинска унија Царински савез Центар Симон Виезентал ЦЕСИД ЦИА ЦНН Црвена звезда Црна рука Шангајска организација за сарадњу (ШОС) шиптари шиптарска „Ослободилачка национална армија” „Роснефт“ „Самоопредељење“ „Симпо“ „Форбс“
 
 
 

Прештампавање материјала са сајта поздрављамо под условом позивања на електронско издање "Фонд стратешке културе" (srb.fondsk.ru)

 

           

 
 
© Фонд Стратешке Културе

RSS

Главна Политика Историja и култура Архива Аутори Рекомендуемое
  Економиjа Ауторска колумна О нама Контакт

Яндекс.Метрика

 

Петар ИСКЕНДЕРОВ

Виши научни сарадник Института словенства у Руској академији наука, магистар историјских наука, међународни коментатор радио-станице „Глас Русије“


све ставке